Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Izlivanje Cijanida Zatrovalo Odnose Na Balkanu

Dok cijanid putuje od Rumunije do Crnog mora, balkanski politicari zure da nekom pripisu krivicu.
By Marian Chiriac

Izlivanje cijanida, opisano kao jedna od najgorih ekoloskih nesreca koja je od Chernobyla zahvatila Evropu, nosi sa sobom socijalni i politicki metez kroz cetiri balkanske zemlje.


Smrtonosni otrov iscurio je iz rumunskog rudnika zlata Aurul SA, proslog meseca kada su teski snezni nanosi doveli do toga da se prelije rezervoar otpadnih voda. Vise od 375,000 litara zagadjene vode izlilo se u reku Somes, pre nego sto je krenulo zapadno ka reci Tisa u susednoj Madjarskoj.


Talas duzine 250 kilometara bi trebao da dodje do Crnog mora, posto prodje kroz Jugoslaviju i Bugarsku.


"Moguce je da pravi opseg ove stete nece biti poznat sve do pojave nove vegetacije u rano prolece", rekao je Anton Vlad, potparol rumunskog ministarstva za ekologiju.


Medjutim, u toku proslog meseca izlivanje je ugrozilo vodu za pice za oko 2,5 miliona ljudi i izazvalo pomor od oko 80 odsto ribe u reci Tisa.


Reakcije lokalnog stanovnistva varirale su od prakticnih do misticnih. Dok su dobrovoljci uklanjali mrtvu ribu iz reke u pokusaju da se spasu domace ptice, druge zajednice organizovale su nocna bdenja i jutarnje procesije.


Vecina Madjara veruje da je do izliva doslo usled nemara Rumuna. Njihovo raspolozenje poprimilo je nasilni vid proslog meseca kada su madjarski demonstranti porazbijali prozore rumunskog konzulata u Budimpesti.


U medjuvremenu doslo je do verbalnih duela medju balkanskim vladama ciji su lokalni politicari zurili da nekom pripisu krivicu. Madjarski premijer Viktor Orban izjavio je 15.februara da ce Madjarska zahtevati kompenzaciju od Rumunije. Rumunski ministar spoljnih poslova, Petre Roman, odbacio je ovaj zahtev kao "cisto politicki akt".


Madjarski strucnjaci ocenili su da je nivo zagadjenja vode za tri stotine puta veci od normale. Rumunska vlada, s druge strane, izjavljuje da je ova cifra uvelicana i optuzuje Budimpestu da pokusava da naduva buduce zahteve za kompenzaciju.


Jugoslavija takodje preti da ce tuziti Rumuniju Medjunarodnom sudu u Hagu, iako mnogi analiticari smatraju da ovaj potez predstavlja neku vrstu osvete zbog toga sto je Rumunija podrzavala NATO za vreme bombardovanja Beograda proslog leta.


Rumunski zvanicnici hitro su uperili prste u australijsko preduzece za eksploataciju zlata, Esmeralda Exploration, koja ima 50 odsto uloga u postrojenju Baia Mare. Potparol vlade Romica Tomescu kaze da su vlasti vec podigle optuznicu protiv ove firme.


Zoltan Illes, predsednik madjarskog Komiteta za ocuvanje zivotne sredine, optuzio je Esmeralda Exploration da je "upotrebljavala tehnologiju koja je zabranjena u zemljama Zapadne Evrope".


Ova kompanija odbija sve optuzbe i tvrdi da su i rumunske i madjarske vlasti prenaglasile opseg stete. Vlasnici tvrde da je prelivanje nastalo usled nepovoljnih vremenskih uslova, a ne zbog nemara dok je pomor riba izazvan belilom koje se upotrebljavalo da bi sprecilo sirenje izliva cijanida.


Lokalni strucnjaci sada traze nacine da se raspadne cijanid pre nego sto dodje do delte Crnog mora, sto predstavlja predeo bogat divljim zivotom. Medjutim, balkanske vlade nemaju prohodnost da apliciraju za sredstva Evropske zajednice koja bi im pomogla pri sanirajanju zagadjenja , jer bilaterani sporazumi o vodenim povrsinama medju susednim zemljama nisu u skladu sa standardima EU.


Dvadeset i pet medjunarodnih strucnjaka Ujedinjenih Nacija poslato je u ovaj kraj da bi procenili opseg stete po zivotnu okolinu. Izvestaj o cinjenicnom stanju bice predat na uvid UN u martu i bice dostupan svim ostecenim stranama i Evropskoj zajednici.


Marian Chiriac je urednik novinske agencije MediaFax iz Bukuresta i urednik "Spoljne Politike", tromesecnog casopisa koji izdaje rumunsko akademsko drustvo.