Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Izborni Kandidati Se Pitaju - Treba Li Nam Nato

Iako izborna borba za mesto makedonskog predsednika zvanicno pocinje 1. oktobra, politicke debate su u toku. Glavna tema je prisutnost NATO snaga u zemlji.
By Iso Rusi

Kontigent NATO trupa u Makedoniji, koji je zastita snagama KFOR-a na Kosovu smanjen je za petinu u poslednjih nekoliko meseci, ali su tek sada vlada, opozicija i javnost formirali zajednicki front protiv Alijanse.


Svih sest registrovanih predsednickih kandidata, od kojih cetiri pripadaju vladajucoj koaliciji, idrazavaju u svojim istupima neraspolozenja prema NATO snagama, koje je kulminiralo 28 Avgusta kada je dvadeset i sestogodisnji norveski kapetan Vesli Adun Kristijan bio umesan u saobracajni udes.


Cetvoro ljudi je pogunulo u sudaru: Radovan Stojanovski, ministar bez portfelja u makedonskoj vladi, njegova zena Rumena I njegova jedanasetogodisnja kcerka Despita. Od povreda je kasnije preminuo i vozac Vosilav Pavlov.


NATO jedinica je pokusala da Kristijana, koji je vozio pogresnom stranom auto puta kada je doslo do sudara, prebaci helikopterom na Kosovo, ali zaumalo da je doslo do oruzanog incidenta izmenju te jedinice I makedonske policije, koja je to sprecila.


Kristijan je izveden iz NATO helikoptera i sproveden u bolnicu u Skoplju gde je u pritvoren od strane sudije, koji istrazuje mogucnost krivicnog gonjenja.


Uprkos zahtevima od strane NATO snaga da se vojnik preda norveskim vlastima, on ostaje zatvoren u istraznom zatvoru u Skoplju.


Makedonija je pristala da se NATO trupe smeste na njenoj teritoriji, kao deo sprovodjenja sporazuma iz Rambujea o Kosovu. Oko 30,000 vojnika je doslo u zemlju pre pocetka i za vreme NATO napada na Jugoslaviju. Trenutno je ostalo oko 7000 trupa koje pruzaju pozadinsku pomoc.


Norveski ministar spoljnih poslova Knut Volebek je izjavio da Kristijanov pritvor predstavlja prekrsaj sporazuma izmedju Makedonije i NATO koji predvidja da oficiri ne mogu biti pravno gonjeni u zemlji koja je njihov domacin. Makedonci, pak, insistiraju na njihovom pravu da istrazuju moguce kriminalne prekrsaje i sude osumnjicenog gde je to potrebno.


Skoplje se polako umara od svojih gostiju. Do sada je bilo oko 140 saobracajnih udesa, 10 smrtnih slucajeva u kojima su ucestvovali vojnici NATO snaga. Postoji bar 50 potencijalnih kriminalnih incidenata u koje su bile umesane NATO trupe stacionirane u Makedoniji.


Istovremeno, postoji opsta uverenost Makedonije da Zapad, sa svoje strane, nije ispunio brojna politicka i finansijska obecanja koja je dao makedonskoj vladi za vreme kosovske izbeglicke krize.


Naslovi novina ilustruju raspolozenje u zemlji: 'Zelimo da se pridruzimo NATO snagama, ne da budemo pod njihovom okupacijom", receno je u jednom listu; druge novine pisu da ukoliko Kristijan ne 'ostari u Idrizovu', najvecem makedonskom zatvoru, 'Makedonija nikada nece postati drzava'.


Televizijski i radio mediji su se nadmetali oko toga ko ce izneti teze javne optuzbe. Svi gresi vojnika bili su navedeni: od tuce u restoranima, striptiza u fontani u centru Kumanova, do poigravanja pistoljima za vreme piknika u toku poznatih Struskih veceri poezije.


Od Kristijanovog saobracajnog udesa, KFOR snage bile su umesane u dodatne incidente. Po svedocenju dva policajca i straze, jedan KFOR helikopter je bacio neidentifikovani kontejner u Lipkovsko jezero koje snabdeva vodom za pice Kumanovo i okolinu. Kamion nemackih snaga KFOR-a vozeci brzinom vecom od dozvoljene naleteo je na autobus koji se nalazio na autobuskoj stanici u predgradju Skoplja.


Potparol najvece opozicione partije Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), Nikola Popovski, dodaje da su svi problemi "direktna posledica neuspeha makedonske vlade da regulise odnose sa KFOR-om".


Parlamentarni komitet za unutrasnje poslove i bezbednost hitno zahteva da makedonska vlada formalizuje njen odnos sa NATO snagama. Opozicija takodje zahteva raspravu u parlamentu o ponasanju NATO vojnika.


Makedonska vlada sa svoje strane, ne prestaje da dovodi u pitanje sporazum NATO i Makedonije. Ministar unutrasnjih poslova Pavle Trajanov je cak nagovestio posle Kristijanovog pritvora da snage KFOR-a vise nemaju mandat da vode operacije na tlu Makedonije.


Zamenik ministra spoljnih poslova, Boris Trajkovski, predsednicki kandidat iz najjace vladajuce koalicione partije, VMRO-DPMNE, izjavio je da ce vlada ubuduce insistirati na strozijim pravilima koja ce regulisati duznosti NATO, vojni saobracaj i nosenje oruzja u Makedoniji.


Trajkovski, koji se proslavio za vreme izbeglicke krize kritikovanjem ponasanja Zapada i njegovih medija,najavio je nekoliko susreta sa NATO predstavnicima.


Istovremeno, drugi predsednicki kandidat, Stojan Andov iz redova opozicione Liberalno demokratske stranke, pozvao je da Makedonija preuzme kontrolu NATO letova nad njenom teritorijom. On takodje zahteva da se kretanje NATO saobracaja ogranici na ona vozila koja poseduju specijalnu vladinu dozvolu.


NATO ambasador u Makedoniji, Hans Ajf iz Nemacke, bezuspesno je pokusao da ubedi zemlju da je uclanivsi se u NATO program 'Zajednica za mir', istovremeno potpisala da ce se pridrzavati NATO pravila. U slucaju incidenata poput Kristijanovog, ova pravila nalazu da se vojnik Saveza preda u ruke organa njegove maticne zemlje. Ovaj sporazum se odnosi na sve vojnike Saveza koji su u sastavu KFOR snaga.


Drugim recima, da je ovaj nesrecni vojnik pripadao kojim slucajem ruskom sastavu umesto norveskom, posto Rusija nije clan NATO, ne bi doslo do krsenja pravila ukoliko bi se on uhapsio.


Predsednicka trka je dala posebnu vaznost ovom slucaju u zemlji gde je uclanjenje u NATO i Evropsku zajednicu predstavljalo zajednicki cilj spoljne politike.


To je razlog zbog cega su predsednicki kandidati koji su podrzavali upotrebu Makedonije kao odskocne daske za vojne operacije na Kosovu, promenili svoj stav.


U predsednickoj trci sve se tolerise. Opozicija se kao i vlada oslanja na kratko pamcenje svojih biraca.


Iso Rusi je novinar iz Skoplja.