IZASLANIK SAD-a OKRIVIO HRVATSKU ZA EGZODUS SRBA

Bivši ambasador Sjedinjenih Država u Zagrebu, Piter Galbrajt (Peter Galbraith), izjavio je ove sedmice kako hrvatska vojna operacija koja je izvedena 1995. nije imala razmere „etničkog čišćenja“ Srba, ali i kako je uništavanje imovine koje je usledilo nakon napada delovalo kao organizovani pokušaj sprečavanja povratka pomenute nacionalne zajednice.



Svedočeći pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), Galbrajt je – kao predstavnik SAD-a u Hrvatskoj u periodu od 1993. do 1998. – zagrebačke vlasti optužio za to da su pozdravile egzodus i tolerisale ozbiljna kršenja ljudskih prava.



Njegovo se svedočenje odigralo na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.



Gotovina, Čermak i Markač se terete za ratne zločine nad Srbima koje su jedinice pod njihovom komandom počinile tokom i nakon ofanzive koja je poznata pod nazivom Operacija Oluja, i čiji je cilj bilo ponovno zauzimanje teritorije koja je od 1991. bila pod kontrolom pobunjenika.



„Proterivanje Srba nije bilo cilj, nego posledica“, kazao je Galbrajt.



Prilikom ranijih svedočenja na suđenjima bivšem jugoslovenskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, i lideru pobunjenih hrvatskih Srba, Milanu Martiću, Galbrajt je već rekao da tokom Operacije Oluja nije bilo etničkog čišćenja, jer su Srbi uglavnom pobegli pre no što se vojska i pojavila.



Procenjuje se da je u vreme ofanzive oko 200,000 Srba napustilo dotično područje.



„Niste mogli očistiti one koji nisu ni bili tamo“, rekao je Galbrajt ove nedelje pred Tribunalom.



U optužnici se navodi da su generali sudelovali u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Hrvatske. Tvrdi se da je u periodu od avgusta do novembra 1995. godine u gradu Kninu ubijeno barem 30, a u ostalim delovima Krajine najmanje 150 ljudi.



„Hrvati nisu izvršili etničko čišćenje Krajine, iako jesu počinili ozbiljna kršenja ljudskih prava“, kazao je Galbrajt.



„Hrvatske su vlasti naredile ili dopustile masovno uništavanje srpske imovine u bivšoj Krajini, kako bi se sprečio povratak stanovništva. Smatram da je to bila smišljena politika“, rekao je.



Svedok je naveo kako izveštaji iz američke ambasade pokazuju da su u prvim danima nakon što je hrvatska vojska ušla u Knin usledila masovna ubistva srpskih civila i rušenje njihovih kuća.



Po Galbrajtovom mišljenju, to se dogodilo „po naređenjima ili uz prećutno odobrenje hrvatskog rukovodstva“, te uz prisustvo ili učešće vojske u tim događajima.



Odgovarajući na pitanja Gotovinine odbrane, Galbrajt je rekao kako se najteža kršenja ljudskih prava – ubijanje Srba koji nisu otišli, kao i spaljivanje i pljačkanje srpske imovine – nisu odigrala u prvim danima operacije, nego kasnije.



„Hrvatska je bila organizovana zemlja, njena je vojska bila najdisciplinovanija u bivšoj Jugoslaviji, i stoga ne mogu prihvatiti da su kršenja zakona koja su usledila nakon [Operacije] Oluja bila spontana“, rekao je Galbrajt pred sudom.



Hrvatske vlasti, po njegovim rečima, nisu učinile ozbiljan napor kako bi situaciju stavile pod kontrolu. Osim toga, i sami zvaničnici su radili na tome da se spreči povratak izbeglih Srba – na primer, tako što su naredili da svakome ko se ne vrati u roku od 30 dana bude oduzeta imovina.



Galbrajt je rekao i da su predsednik Franjo Tuđman (kao prvi šef države nakon što je Hrvatska stekla nezavisnost) i ljudi oko njega želeli „etnički čistu zemlju“.



Tuđman se u optužnici pominje kao prvookrivljeni, ali je on umro 1999. godine. Po rečima svedoka, pokojni predsednik je imao „ideju o etnički homogenoj Hrvatskoj“ i verovao je da lokalni Srbi predstavljaju pretnju celovitosti njegove zemlje.



Galbrajt je primetio i da je vlada SAD-a u to vreme pokazala razumevanje za Operaciju Oluja, ali je istakao kako od Vašingtona ne bi tražio zeleno svetlo da je znao da Tuđman namerava da protera Srbe.



Diplomata je posvedočio i da je Tuđmanu i hrvatskim vlastima smesta ukazao na njihovu obavezu da zaštite srpske civile i ratne zarobljenike. Takođe ih je upozorio da se ne smeju ponoviti onako teška zlodela kakva su počinjena tokom ranije operacije Medački džep, koja je izvedena 1993.



Galbrajt je potvrdio da su SAD Tuđmanu uoči operacije poslale uputstvo u kojem su od njega zatražile da zaštiti civile i poštuje međunarodno humanitarno pravo, te da je tu poruku svojim potčinjenima prosledio tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak.



Nasuprot iskazima koje su na suđenju pre njega dali zvaničnici Ujedinjenih Nacija poput Endrjua Leslija (Andrew Leslie) – komandanta UN-ove Operacije povratka poverenja (UNCRO) – Galbrajt je rekao kako prvih dana Operacije Oluja nije bilo nasumičnih dejstava po Kninu.



Šteta od granatiranja nije bila prevelika i grad je uglavnom ostao neoštećen, rekao je on, dodajući da je tu informaciju dobio od osoblja ambasade kojem je – za razliku od osoblja UN-a – bilo dozvoljeno da se u prvim danima ofanzive kreće po okolini Knina.



Gotovinin branilac Greg Kihou (Greg Kehoe) odbacio je navode tužilaštva po kojima je Tuđman uoči početka Operacije Oluja odbacio konačnu mirovnu ponudu i nametnuo vojno rešenje. Odbrana tvrdi da je Zagreb pre vojne operacije bio spreman za pronalaženje mirovnog rešenja za područja koja su kontrolisali Srbi.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.