Iz stenograma se vidi Miloševićeva uloga u ratu u Bosni

'Bez Srbije se ništa od ovoga ne bi desilo; mi nemamo sredstva i [bez njihove pomoći] ne bismo mogli da ratujemo,' izjavio je Radovan Karadžić pred Skupštinom Republike Srpske (RS) na zasedanju 10. ili 11. maja 1994 (svi citati su dvostruki prevod, sa Srpsko-hrvatskog na engleski, pa opet na s-h.) Još mnogo sličnih izjava je sadržano u 10.000 stranica stenograma sednica Skupštine RS koje su Kancelariji tužilaštva dostavili bivši Karadžićev sekretar kabineta, koji je bio i sekretar Skupštine, i Ministarstvo pravde RS.

Čini se da su stenogrami zlatni rudnik dokaza koji pokazuju Miloševićevu konkretnu podršku ratovima RS i njegovu ključnu ulogu u kreiranju politike RS. Na primer, stenogrami sadrže Karadžićevo priznanje da je naredio ofanzivu na Srebrenicu, diskusiju o opsadi Sarajeva i o planiranim napadima na civilno stanovništvo i infrastrukturu grada. Većina stenograma je sa zatvorenih sednica Skupštine.

Dr. Robert J. Donia je stručnjak za bosansku istoriju. On je analizirao stenograme i, po zahtevu tužilaštva, pripremio o svojim nalazima izveštaj za Sud pod nazivom 'Skupština Republike Srpske, 1992-95: Najvažniji momenti i citati.' Izveštaj se mahom sastoji od odabranih citata sa skupštinskih zasedanja o temama koje su relevantne za ovo suđenje.

Na početku današnjeg svedočenja, dr. Donia je upozorio na delove stenograma iz kojih se vidi da je krajnji cilj bosanskih Srba bio ujedinjenje svih Srba u jednoj državi. Na primer, Aleksandar Buha je na sednici 10.-11. 5.1994. rekao: 'Naša glavna opcija je priključenje Srbiji, a - ako to ne bude moguće - nezavisnost.' Prvog oktobra 1993, Karadžić izjavljuje: '[Ako sankcije budu podignute,] onda moramao da predložimo kompletno ujedinjenje svih Srba, uključujući Jugoslaviju, RSK i RS…' Predsednik Momčilo Krajišnik, 11. avgusta 1992: 'Ja lično smatram da je srpska republika u Bosni i Hercegovini privremeno rešenje, i da će ona da postoji [samo] dok se ne steknu uslovi za ujedinjenje svih srpskih zemalja.' Zatim je rekao: 'Ovo nije samo naš dogovor, nego [je ovo dogovor] između nas i Srbije, nas i Krajine, itd.'

Da bi ostvaili svoj ciilj ujedinjenja srpskog naroda, navodi dr. Donia u svom izveštaju, bosanski Srbi su 12. maja, 1992., na sednici na kojoj su osnovali Vojsku RS (VRS), usvojili šest strateških ciljeva, koje je Karadžić objavio Skupštini: Prvi je cilj bio odvajanje od druga dva naroda u Bosni. Ostalih pet ciljeva su se odnosili na ostvarenje prvog, i za ujedinjenje sa Srbijom: brisanje granica između Srbije i RS, povezivanje teritorija sa većinskim srpskim stanovništvom, podela Sarajeva i obezbeđivanje izlaza na more.

Iz stenograma se vidi da su bosanski Srbi računali na Srbiju, na SRJ i na Miloševića, smatra dr. Donia. General Mladić u jednoj prilici (na sednici 15.-16.4.1995.) kaže: 'Od početka rata do 31.12.1994., upotrebili smo 9.185 tona pešadijske municije. Od toga je 1,49% domaće proizvodnje, 42,2% je iz zaliha koje je VRS nasledila od JNA , iz enklava i iz kasarni, 47,2% smo dobili od JNA, i 4,9% smo uvezli. Za sada imamo 9,69% ukupnih potreba za 1995... Potrošili smo do sada 18.151 tona artiljeriske municije - 26,2% naše proizvodnje, 39% iz zaliha, 34,4% od JNA, i 0,26% smo uvezli. Za sada imamo 18,36% plamiranih potreba za ovu godinu. Što se tiče protu-avionske municije, potrošili smo do sada 1.336 tona. Nismo ništa sami proizveli, ni jednan metak, ni jedno zrno.. 49,7% je iz zaliha, 52,4 je dobiveno od JNA, i 4,9% je iz uvoza. Imamo 7,89% potreba za ovu godinu.' Drugim rečima, Vosjka Republike Srpske je dobila oko 90% municije od JNA i VJ.

Na sednici 18. avgusta 1995, Karadžić je priznao: 'Gospodo, morate da znate da smo napravili strukturu koja ovisi o Jugoslaviji, i da je povezana sa Jugoslavijom u platama, penzijama, upotrebi oružja i municije, itd., i iako smo za veliki deo toga platili, dobar deo nam je poklonjen.' Na sednici u aprilu 1995., Karadžić je potvrdio i da je JNA stavila svoje ooficire na raspolaganje VRS i da je JNA učestvovala u formiranju VRS: 'Gospodo, dobili smo oficire koje smo tražili. Pitao sam Mladića … zainteresovao sam se za njega, i zajedno sa gospodinom Krajišnikom, otišao sam u kancelariju generala Kukanjca i slušao sam ga kako izdaje naređenja i komanduje oko Kupresa i Knina. Proveli smo bezbrojne noći u kancelariji generala Kukanjca u to vreme… Tražili smo Mladića i rekli da naprave štab kako misle da treba, da se nećemo mešati…' Jovo Mijatović je na sednici održanoj maja 1993 rekao: 'Mi smo prihvatili skoro sve oficire iz JNA. i često su oficiri došli i služili…'

U aprilu 1995, Karadžić je diskutovao o tome kako je JNA pomagala bosanskim Srbima u formiranju armije. 'Rat je počeo, i JNA nam je pomogla koliko je mogla, tu i tamo. Urađeno je to i ranije… Podela oružja je obavljena ranije, zahvaljujći JNA. Šta smo mogli da povučemo, mi smo povukli i podelili narodu u srpskim oblastima, ali SDS je organizovao narod i formirao armiju, to je armija..'

Kasnije, u avgustu 1995, Karadžić je opet govorio o podršci koju su dobili i o teškoćama koje su imali sa JNA/VJ: 'Predali smo veliki deo teritorije. Istina je, JNA nam je mnogo pomogla, ali na nekim mestima su nam i smetali. U Sarajevu nisu hteli da urade ono što smo od njih tražili. Nisu nam dali tenkovsku jedinicu da uradimo šta smo hteli. Rat je mogao da bude završen da je to JNA uradila. Kada se Vladika obratio banjalučkom korpusu, to je bila JNA.. Komandanti Talić i Kostić i drugi su mnogo za nas uradili, i nakon togu su prihvatili [komandu] Korpusa i stvorili od njega srpski korpus.' Iz stenograma se vidi i da je Služba državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije učestvovala u vojnim operacijama RS. Na sednici 1993 godine, Karadžić spominje Jovicu Stanišića, šefa SDB-a: 'Naredio sam Stanišiću da naredi da se mreža [Tajfun -- grupa obaveštajaca] sa opremomo i svim, prebaci u Bijeljinu i da se integriše u ustavni sistem.' Momčilo Mandić je objasnio Stanišićevu ulogu: 'Znate da je Staništić, savetnik predsednika republike i njegov saradnik, zadužen za saradnju MUP-a Jugoslavije i našeg MUP-a, da ima dvojicu kolega koji o tome tamo vode računa, i da je to pod njegovom komandom.' Na sednici u decembru 1993., Mandić je obavestio Skupštinu da je sa Stanišićem odneo '560 heklera na Romaniju [Romanijskom korpusu VRS koji je opsedao Sarajevo,] i podelio između Sokolca, Rogativce, Han Pijeska i Pala..'

Učešće paravojnih jedinica iz Srbije se takođe spominje u stenogramima, na primer u decembru 1993: Vojinović se branio od optužbi da su paravojnici u Brčkom ubili vojnog policajca: 'U samom gradu Brčko su oni koji su počinili takve stvari pripadnici VS koji nisu pripadnici paravojnih jedinica, ali su ušli u redove VRS; oni samo nose drugačija obeležja; to su takozvane Crvene beretke. U razgovoru sa komandantom brigade sam saznao da su ti momci namenjeni za neke specijalne ofanzivne operacije i svakako imaju povlašten položaj u našem gradu… mžda zato što već dugo nisu išli u akciju, su i počinili takav čin, zato što se već neko vreme nisu borili.' Ranije je na suđenju Miloševiću bilo govora o tome da Crvene beretke nisu ništa radili bez naređenja srpskog DB-a, čije su oni bili čedo.

Na sednici u oktobru 1995 su bile rečene značajne stvari o ulozi paravojnih formacija iz Srbije u ratu u Bosni. Zastupnik Nedić je rekao : 'U ovom momentu ne možemo da očekujemo pomoć koju smo sve vreme imali od Jugoslavije, samo, po mom mišljenju po pitanju dobrovoljaca, to znači vojnih dobrovoljaca i materijalne pomoći, to nećemo moći da dobijamo jer je posebno teška situacija tamo [u Srbiji.] Ti dobrovoljci koje Željko Ražnatović predvodi kao patriote .. ja sam čuo da su imali uspeha, ali je u svom izlaganju general Milanović rekao da ne bi prihvatio takvu pomoć, što me zaprepastilo. Ja mislim da su te jedinice pod komandom VRS, a ne slobodne ili nezavisne jedinice.' Delegat Đurić se usprotivio: 'Arkan služi politici Beograda, koliko ja znam, inače ne bi postojao. U pravoj državi, takva paravojna formacija ne bi postojala. On nije došao nama da pomogne, nego da odradi posao za Beograd..'

Iz stenograma se nazire da su komplikovane strukture postojale u vlasti dvaju zemalja koje su podržavale saradnju i pomoć koju je SRJ slala RS. U maju 1993, Rajko Kašagić je izrazio zabrinutost zbog preklapanja vlasti, jer je MUP RS imao kancelariju u Beogradu, a MUP Srbije u RS. Premijer Vladimir Lukić je zaključio: 'Mi imamo dovoljno informacija o tome šta se dešava … evo paralelne vlasti, paralelnog MUP-a, itd. ' Dalje u transkriptu je diskusija o paralelnim kancelarijama za ekonomsku saradnju i spominje se dnevna razmena obaveštajnih podataka između obaveštajnih službi RS, SRJ, Srbije, Crne Gore i RSK.

Diskutovalo se i o Miloševićevom uticaju. U izveštaju dr. Donie je deo stenograma sa sednice održane 5. maja 1993., kada se Milošević lično obratio Skupštini RS, i od njih tražio da prihvate Vens-Ovenov mirovni plan (VOMP). On je istakao da plam ne dovodi u pitanje nastavak saradnje između RS i Srbije, iako RS po VOMP pripada drugoj državi. 'Kako ste vi skupštinski delegati, onda verovatno znate da smo sagradili sjedinjeni sistem transfera novca… da ćemo da stabilizujemo privredu cele oblasti, kojoj srpske zemlje pripadaju ekonomski, kullturno, obrazovno, i u svakom drugom pogledu… Nemojte nam reći da se osećate napupštenima. Nama, koji smo sve vreme učestvovali u vašim brigama! i nismo ih samo mentalno osećali, nego smo ih i rešavali i pomagali svom svojom snagom i na sve načine, pod cenu velikih žrtava deset miliona stanovnika Srbije. Mi ćemo nastaviti da vam pomažemo, to nije u pitanju!' Uprkos Miloševićevom srčanom zalaganju, Skupština je odbila VOMP. i uprkos toga što on to sada poriče, iz Miloševićevoh tadašnjih reči se vidi da je Srbija sve vreme podržavala RS.

Skupštinski delgeati su izrazili zabrinutost zbog toga što je Miloševič imao preveliku ulogu u poslovima RS. Karadžić ga je branio na sednici održanoj 1993 godine. 'Moram da vam kažem da su [srpski političari] jako oprezni sa nama. Oni nas veoma poštuju. Ne mogu da kažem da ne vrše pritisak, ali ne u obliku ucena… Oni bi više voleli da nas uvere nego da nas pritisnu. A Miloševič je, moram to da kažem, lukav kao zmija, i on je mnogo učinio da stvari teku ovim tokom. Naravno da je pomogao na osnovu ustavnih principa. ..' (nije jasno o kakvim principima i o kom ustavu govori Karadžić?) Nisu svi prihvatili njegove argumente. Na sednici u oktobru 1995, ministar poljoprivrede je rekao da smatra da su 'napravili samo jednu grešku.. previše smo se pridržavali politike Srbije.'

Dr. Donia na ovaj način tumači Miloševićev pokušaj da uveri bosanske Srbe da prihvate još jedan mirovni plan u junu 1994: 'Krajišnik je rekao da su se on i još neki srpski lideri sastali sa Miloševićem i sa crnogorskim predsednikom Bulatovićem u Beogradu 17. jula 1994., i da su im njih dvojica rekli da moraju da prihvate mirovni plan ili da će ih zameniti poslušniji partneri, kao što bi bio Nenad Kecmanović, koji bi prihvatili plan.'

Iako su bosanki Srbi bili neposlušni, Krajišnik i Karadžić su ostali na rukovodećim položajima. Iako nisu popustili Miloševićevim političkim pritiscima, nastavili su da veruju da je njihova politička budućnost u zajednici sa Srbijom. Karadžić je u avgustu 1995 govorio skupštnskim poslanicima o neuspelom planu kontakt grupe prethodne godine: 'Bili smo na sastanku kod predsednika Miloševića, koji je za sada tajan, i ne treba o njemu da se čuje izvan ovog kruga… To je bila naša inicijativa, da ujedinimo sva sredstva i da branimo republiku - videli smo šta se desilo sa RSK -- ne može to da bude naš pristup, i srpski blok mora uvek da ima zajedničku politiku. Mi uvek moramo da se zalažemo za jedinstvo srpskog naroda, jer znamo da oni na tome grade svoju strategiju.'

Takođe su nastavili da se oslanjaju na Miloševića da vodi pregovore sa međunarodnom zajednicom. Govoreći o predlogu sastava delegacije za sastanak u Dejtonu, 28. avgusta 1995., Karadžić je u Skupštini rekao: 'Ako mi napravimo zajedničku delegaciju, ne ujedinjenu, nego zajedničku delegaciju, kojom će, naravno na čelu da bude Milošević -- formalno ili neformalno, on će biti glava delegacije -- i u Ženevi je bio svaki put, jasno je bilo da je on glava…'

Bilo je još situacija, vidi se iz stenograma, kada su čelnici RS poštovali Miloševićeva naređenja, a kasnije se zbog toga kajali. Jednom prilikom je Milošević naredio da se zaustavi ofanziva na Goražde. General Tolimir se obratio Karadžiću: 'Kasnije smo mi svi išli Miloševiću [u Beograd], i ja i genegal Mladić i svi drugi, i predsednik Krajišnik isto, svi smo bili protiv toga da se zaustavi ofanziva na Goražde.' Na kasnijem sastanku, Đurić spominje istu situaciju u času kada se u Skupštini govori o promeni njihove pozicije posle Srebrenice, NATO bombardovanja i gubljenja teritorije 1995: 'Predsednik Krajišnik je rekao da je Milošević sprečio ofanzivu da mi ne bismo uzmeli Bihać. On [Milošević] nas krivi što nismo pomogli [Fikretu] Abdiću, da smo to morali da uradimo za Abdića… Čovek zna šta mi mislimo, iako neke od nas nikada nije video, osim onih na Palama. On je dobro upućen u sve, i on prosto prebaci odgovorost na drugoga.'

Osvrčući se na svoju pogoršanu poziciju, Karadžić kaže skupštinskim delegatima: 'Moramo da dovedemo [Miloševića] u situaciju da se on bori za nas kao da se bori za sebe, za svoje mesto u istoriji i za svoju reputaciju.'

U ovim segmentima stenograma skupštinskih zasedanja čuju se glasovi vođa bosanskih Srba. Kako su sednice bile zatvorene za javnost, diskusije su iskrene i mnogo otkrivaju. Ono što se iz stenograma može utvrditi o ulogama koje su Milošević i Srbija igrali u ratu u Bosni je ključno za optužnicu. Iz stenograma se vidi da je Srbija aktivno vojno pomagala bosanske Srbe od početka rata, uključujući oružje, opremu, oficire, specijalne paravojne jedinice, i informativnu, policijsku i ekonomsku pomoć. Iz njih se vidi da je Miloševič aktivno učestvovao u odlučivanje, uključujući o vojnim operacijama. Ti zabeleženi glasovi iz prošlosti su među najjačim dokazima koji povezuju Miloševića sa ratom u Bosni koje je tužilaštvo do sada iznelo. Oni sadrže i jake dokaze za deo predmeta koji se odnosi na Srebrenicu i na Sarajevo, o kojima će biti reč u sledećem CIJ izveštaju (koji takođe pokriva Miloševićevo unakrsno ispitivanje.) Kako gospodin Milošević nije završio unakrsno ispitivanje dr. Donie do kraja pretresa u petak, Sud je zamolio svedoka da se vrati u vreme koje njemu odgovara. Datum za nastavak saslušanja još nije utvrđen.