Istrazivanje: pukotine u Karadzicevoj odbrani

Monday, 21 February, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

IWPR saznaje iz obavestajnih krugova NATO-a da je na snazi nova strategija za hvatanje Radovana Karadzica. Nju sprovodi komandant SFOR-a, americki general Virdzil Peket, koji je od preuzimanja komande nad snagama SFOR-a u Bosni u oktobru 2003. godine jasno stavio do znanja kako je cvrsto resen da prekine farsu, koja traje vec osam godina.

Rec je o taktici koja se pokazala uspesnom pri hvatanju Sadama Huseina u Iraku – hapsenje bivsih telohranitelja irackog diktatora, za koje se veruje da su ostali bliski mrezi jataka koja mu je omogucavala da ostane na slobodi.

SFOR je u januaru pritvorio Dusana Tesica-Batu i Zeljka Jankovica - Lunu, nekadasnje telohranitelje bivseg srpskog lidera u Bosni.

Snage SFOR-a privele su Tesica 10. januara na Palama. Obavestajni krugovi u Bosni potvrdjuju da je hapsenje Tesica u vezi sa istragom SFOR-a o mrezi Karadzicevih pomagaca. Dodaju, takodje, da Tesic saradjuje sa istraziteljima. "Bato Tesic peva kao pticica", rekao je jedan izvor. Tesic nema nezavisnog advokata vec samo oficire iz SFOR-ove pravne sluzbe koji ga savetuju.

Drugo hapsenje odigralo se 28. januara u Bijeljini na severoistoku Bosne. Tada je SFOR priveo Jankovica.

Poput Tesica, Jankovic je bio u Karadzicevoj specijalnoj policijskoj jedinici i, poput Tesica, uhapsen je 1998. godine u vezi sa ubistvom visokog zvanicnika bosanske policije koji je tada radio na istrazi o mrezi Karadzicevih jataka. Jankovic je sada, kao i Tesic, u pritvoru na nepoznatoj lokaciji.

Hapsenje Tesica unelo je, medjutim, dodatni element u potrazi za Karadzicem. Naime, rec je o mogucem angazovanju kljucnih licnosti iz Karadziceve mreze u inostranim humanitarnim i nevladinim organizacijama. Tesic je, kako tvrde bivsi uposlenici, duze vreme radio kao fikser za jednu od vodecih grckih nevladinih organizacija – Medjunarodnu inicijativu za ciscenje minskih polja, IMI.

Izvori IWPR-a kazu da je Tesic radio kao fikser za grcku NVO od 2001. godine do hapsenja 2003. godine.

To moze dovesti u neugodnu situaciju grcku vladu i ostale donatore koji ustupaju sredstva ovoj nevladinoj organizaciji. Obavestajni izvor iz SFOR-a izjavio je za IWPR 19. januara da SFOR proverava aktivnosti IMI-ja u Bosni nakon Tesicevog hapsenja.

DEO KARADZICEVE MREZE?

Tesic je blizak Karadzicevom krugu ljudi. Nakon sto je proveo ratne godine (od 1992. do 1995.) u paravojnoj jedinici bosanskih Srba u Hadzicima, u blizini Sarajeva koje je bilo pod opsadom, pridruzio se specijalnoj policijskoj jedinici koju je osnovao Karadzic sa zadatkom da se brine o njegovoj bezbednosti.

Kako se Karadzicev uticaj postepeno krunio, Tesic se suocavao sa problemima: u maju 1998. godine uhapsen je po nalogu sefa policije bosanskih Srba, Ljubise Savica Mauzera, zbog navodne umesanosti u ubistvo zamenika sefa policija na Palama Srdjana Knezevica. Knezevic je ubijen posto je prethodno privodio dobro poznatog pomagaca Radovana Karadzica sto je, ocito, ogorcilo pristalice bivseg lidera bosanskih Srba.

Tesic je pusten iz pritvora u maju 1998. godine i protiv njega nije podignuta nikakva krivicna prijava. Potom je poceo da radi kao telohranitelj za kljucnu licnost u srpskom nacionalistickom podzemlju – Zeljka Raznatovica Arkana.

Nakon sto je ozloglaseni paravojni lider, i potom mafijaski bos, ubijen 2000. godine u Beogradu, Tesic se vratio u Bosnu gde je – prema izvoru iz bosanske federalne tajne sluzbe, FOSS – radio kao sef obezbedjenja lidera Karadziceve Srpske demokratske stranke, SDS, Dragana Kalinica. Za Kalinica je radio do kraja novembarskih izbora 2000. godine.

VEZA SA INOSTRANOM NVO

Tesiceve medjunarodne veze datiraju s kraja 2001. godine kada je poceo da radi, mada nezvanicno, za IMI. U ovu nevladinu organizaciju uveo ga je krajem te godine grcki drzavljanin koji je upravljao aktivnostima ove organizacije u Bosni, Panajotis Kastoras -Panos.

Najmanje dva izvora potvrdila su da je IMI koristio Tesica kada je trebalo izvrsiti pritisak na radnike za koje se smatralo da izazivaju nemire i glozenja unutar organizacije, ali i generalno, radi odbrane interesa ove nevladine organizacije.

Jedan bivsi radnik IMI-ja iz Sarajeva izjavio je za IWPR da Tesic nije bio nepoznat najvisim zvanicnicima unutar organizacije, te da je imao bliske veze sa predsednikom IMI-ja Konstantinosom Cevelekosom. "Kad god bi Konstantinos razgovarao sa Tesicem koristio bi drugog prevodioca, koji bi dolazio iz Atine. Niko drugi nije smeo da prevodi na ovim sastancima", kaze izvor.

Jedan od ukupno tri bivsa radnika ove organizacije, koje je IWPR pojedinacno intrvjuisao, kaze da je Cevelekos predstavio Tesica na sastanku NVO u sarajevskom hotelu "Holiday Inn" 22. oktobra 2003. godine kao prijatelja.

Pod Cevelekosovim rukovodstvom, IMI je postala znacajna humanitarna organizacija. Osnovana je 2000. godine, a na njenom veb sajtu organizacija se opisuje kao svetski lider u oblasti ciscenja minskih polja. Takodje se pominju pohvale koje su uputili organizaciji medjunarodni zvanicnici kao sto je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan za dostignuca u Libanu. IMI dobija finansijsku pomoc od grcke vlade. Izvor iz grckog Ministarstva inostranih poslova rekao je u izjavi za IWPR da je ova nevladina organizacija primila 1.660.620 evra u 2003. godini samo za projekte koji se sprovode u Bosni.

Na pitanje novinara IWPR-a, predsednik IMI-ja je priznao da poznaje Tesica, mada je negirao da ga je on zaposlio u svojoj organizaciji. Cevelekos je rekao da je Tesica jedino sreo nekoliko puta "na kafi", dok je jos ovaj jos radio kao policajac. Dodao je, takodje, da je IMI proveravala radne biografije svakog kandidata za zaposlenje u ovoj organizaciji. "Redovno proveravamo da li nasi radnici imaju kriminalni dosije i redovno trazimo misljenje tima Ujedinjenih nacija za ciscenje minskih polja s tim u vezi", tvrdi on.

Tesko je ove tvrdnje pomiriti sa cinjenicom da su Ujedinjene nacije ugasile svoju organizaciju za ciscenje minskih polja u Bosni pre nekoliko godina. Od lokalnog naslednika ove organizacije UN – Centra za ciscenje mina Bosne i Hercegovine – ne traze se provere svih radnika organizacija kao sto je IMI. Prema vazecim zakonskim propisima, njena jedina obaveza je da proveri sertifikate i licne karte registrovanih radnika koji su angazovani na ciscenju mina. Ova lokalna organizacija, i inace, nije u poziciji da pruzi informacije iz radnih biografija neprijavljenih radnika angazovanih na ciscenju mina, a kamoli fiksera.

VEZA SA UNIPAK-OM – I KARADZICEM

IWPR je iz nekoliko izvora dobio izjave da su nakon Tesicevog dolaska u IMI, multietnicki timovi za ciscenje mina zamenjeni srpskim timovima sa Pala za koje je ljude obezbedio UNIPAK. UNIPAK je kompanija sa sedistem na Palama koju vodi Karadzicev bivsi sef policije Radomir Kojic.

UNIPAK je u vise navrata privukao paznju medjunarodnih zvanicnika kao preduzece koje odrzava isuvise bliske veze sa Karadzicem. Brisel je 2. jula 2003. godine uveo zabranu putovanja u drzave Evropske unije za Radomira Kojica zbog njegove navodne uloge u zastiti bivseg lidera SDS-a.

Sjedinjene Americke Drzave takodje su izrazile zabrinutost u vezi sa Kojicem i UNIPAK-om. "Preduzeti su konkretni koraci kako americka sredstva ili podrska ne bi stizali do UNIPAK-a ili poslovnih partnera ovog preduzeca", rekao je za IWPR Dzejms Koen, zvanicnik americke ambasade u Sarajevu.

Izvori IWPR-a opisali su kako je Tesicev dolazak - i angazovanje UNIPAK-a - uticalo na sastav timova za ciscenje mina grckog IMI-ja.

Robert Sofradin, etnicki Hrvat koji je radio u Boderistu, kod Brckog, od oktobra do decembra 2001. godine, pripadao je multietnickom timu za ciscenje mina u Brckom, ali je izgubio posao u zimu 2001. godine. Radnicima je receno da ce se vratiti na posao na prolece 2002. godine kako bi zavrsili zapoceti projekat.

"Nikada nam se posle toga nisu javili", kaze Sofradin za IWPR, "ali su doveli ljude sa Pala. Mi smo imali ugovore, ali nam nikada nisu objasnili zasto nas nisu pozvali da zavrsimo posao za koji su nas prvobitno angazovali."

Predsednik IMI-ja demantovao je ove tvrdnje. U izjavi za IWPR je rekao kako clanovi multietnickog tima nisu zamenjeni iskljucivo bosanskim Srbima, dodajuci da je najmanje jedan bosanski Hrvat ostao u njegovom globalnom timu za ciscenje mina.

Nakon sto se UNIPAK nasao na spisku koji bi se mogao nazvati medjunarodnom crnom listom u julu 2003. godine, aktivnosti su redukovane. Medjutim, tri izvora iz zajednice za ciscenje minskih polja kazu da su radnici UNIPAK-a nastavili da rade za IMI.

Oni tvrde da su radnici UNIPAK-a bili angazovani na projektima IMI-ja u Bosni do kraja prosle godine, dok su ostali radili za IMI na Bliskom istoku. Bivsi radnik IMI-ja kaze: "Mi nismo angazovali to preduzece, vec samo radnike. Za to nam je bio potreban kontakt sa Kojicem."

"Svi ga se plase na Palama tako da IMI nije smeo da ga zaobidje. On ima veze u aktuelnoj bosanskoj vladi, ali i sa 'glavnom zverkom'", kaze ovaj izvor, aludirajuci na Radovana Karadzica.

Cini se da hapsenje Tesica i Jankovica obelezava znacajnu fazu u istrazi za koju izvori SFOR-a kazu da predstavlja ozbiljan napredak u slucaju Karadzic. Intenziviranje potrage za Karadzicem u direktnoj je vezi sa cinjenicom da je mandat SFOR-a u Bosni pri kraju, s obzirom na to da se povlacenje ocekuje do kraja 2004. godine.

U medjuvremenu, Tesicevo hapsenje dovodi u neugodnu poziciju IMI i zvanicnike iz grcke vlade koji NVO podrzavaju. U najboljem slucaju, zvanicnici IMI-ja ce se suociti sa optuzbama za propuste pri proveri biografija i proslosti njihovih lokalnih partnera u Bosni. U najgorem slucaju - za svesno odrzavanje veza sa ljudima koji su deo mreze pristalica i pomagaca Radovana Karadzica - najtrazenijeg coveka u Bosni.

Hju Grifits je koordinator istrazivackih projekata IWPR-a, a Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta u Sarajevu.