ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA POKAZUJE DA SE VEĆINA GRAĐANA SRBIJE PROTIVI MLADIĆEVOM HAPŠENJU
Istraživanja pokazuju i da većina smatra da je Tribunal nelegalna i antisrpska institucija.
ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA POKAZUJE DA SE VEĆINA GRAĐANA SRBIJE PROTIVI MLADIĆEVOM HAPŠENJU
Istraživanja pokazuju i da većina smatra da je Tribunal nelegalna i antisrpska institucija.
ezdeset i četiri procenta građana Srbije protivi se hapšenju bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba, Ratka Mladića – pokazalo je prošle sedmice jedno istraživanje javnog mnjenja.
Istraživanje su organizovali misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za Srbiju i beogradski Centar za ljudska prava, a sprovela ga je agencija Ipsos Stratedžik Puls (Ipsos Strategic Puls), u periodu od aprila do juna ove godine. Njime je bilo obuhvaćeno ukupno 1,400 ljudi.
Pokazalo se da svega 25 procenata ispitanika podržava Mladićevo hapšenje, dok 11 procenata nema mišljenje o tome.
Mladić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid i ostale zločine počinjene tokom Bosanskog rata (1992-95.), a nalazi se u bekstvu. Kancelarija tužioca je dugo tvrdila da se on skriva u Srbiji i da su za to odgovorne beogradske vlasti.
Međutim, glavni tužilac Tribunala, Serž Bramerc (Serge Brammertz), nedavno je promenio stav i rekao kako je ubeđen da „Srbija čini sve što može“ ne bi li uhvatila dvojicu preostalih osumnjičenika – Mladića i bivšeg lidera hrvatskih Srba, Gorana Hadžića.
Istraživanje je pokazalo i to da preko 70 procenata ispitanika ima negativno mišljenje o Tribunalu, odnosno da ga smatra „nelegalnom“ i „antisrpskom“ institucijom. Svega 14 procenata podržava njegov rad, dok 15 procenata nema mišljenje o tome.
Svetlana Logar iz Ipsos Stratedžik Pulsa opisala je podatke do kojih je došla njena agencija kao „krajnje zabrinjavajuće“, pošto oni pokazuju kako velika većina građana Srbije ne podržava nastojanja beogradskih vlasti da uhapse Mladića i predaju ga Haškom tribunalu. Šezdeset i četiri procenta intervjuisanih protivi se njegovom hapšenju.
„Na pitanje o tome da li znaju za šta se Mladić tereti, oko 30 procenata ispitanika nije moglo da navede niti jedan zločin. Pedeset i šest procenata tvrdi da Mladić nije odgovoran ni za jedan zločin koji mu se pripisuje“, rekla je ona.
„Pogotovo je uznemiravajuće to što je ogromna većina građana Srbije ubeđena da je Tribunal antisrpski, nepravičan i pristrasan sud.“
Beogradske vlasti smatraju da ovakvi rezultati sadrže ozbiljno upozorenje. Dušan Ignjatović, iz kancelarije srbijanske vlade za saradnju s Haškim tribunalom, izjavio je: „Čini mi se da bi neko pod hitno trebalo da pokrene vrlo jednostavan projekat nazvan ’Tranziciona pravda za početnike’.“
„Vlada bi veoma jednostavnim jezikom trebalo da objasni svojim građanima svaki korak koji preduzima kako bi ispunila zahteve Tribunala i uhapsila Mladića i Hadžića. Vreme je da se ljudi u Srbiji suoče sa realnošću – oni koji su odgovorni za ratne zločine moraju se naći pred licem pravde.“
Posmatrači u Srbiji kažu da rezultati istraživanja nisu iznenađujući – s obzirom na opštu atmosferu nekažnjivosti i činjenicu da mnogi građani Srbije osumnjičenike za ratne zločine još uvek doživljavaju kao heroje.
Vojin Dimitrijević iz beogradskog Centra za ljudska prava kaže da i mediji snose deo odgovornosti za ovako iskrivljen stav. Dimitrijević se u tom smislu pozvao na slučaj bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kome se pred Haškim tribunalom sudi za genocid.
„Kada je Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu, u srbijanskim medijima je bilo veoma malo informacija o razlozima za njegovo hapšenje. Uglavnom su se usredsredili na bizarne detalje oko Karadžićevog hapšenja i njegov lažni identitet“, rekao je on.
Karadžić je u julu prošle godine uhapšen u Beogradu. Poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da se 62 procenta ljudi u Srbiji protivi njegovom izručenju Hagu, te da 55 procenata smatra da on nije kriv ni za jedan zločin za koji se tereti.
Pravni savetnik za ratne zločine pri misiji OEBS-a za Srbiju, Ivan Jovanović, izjavio je kako Beograd može da učini mnogo toga kada je u pitanju način na koji ljudi u Srbiji doživljavaju Haški tribunal i optuženike za ratne zločine.
„Tek kada državne vlasti počnu da uviđaju sopstvenu odgvornost i tek kada budu priznale da su se ratni zločini dogodili – počeće i obični ljudi to da prihvataju kao realnost“, rekao je on.
Iva Martinović izveštava za RSE i saradnica je IWPR-a iz Beograda.
Istraživanje su organizovali misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za Srbiju i beogradski Centar za ljudska prava, a sprovela ga je agencija Ipsos Stratedžik Puls (Ipsos Strategic Puls), u periodu od aprila do juna ove godine. Njime je bilo obuhvaćeno ukupno 1,400 ljudi.
Pokazalo se da svega 25 procenata ispitanika podržava Mladićevo hapšenje, dok 11 procenata nema mišljenje o tome.
Mladić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid i ostale zločine počinjene tokom Bosanskog rata (1992-95.), a nalazi se u bekstvu. Kancelarija tužioca je dugo tvrdila da se on skriva u Srbiji i da su za to odgovorne beogradske vlasti.
Međutim, glavni tužilac Tribunala, Serž Bramerc (Serge Brammertz), nedavno je promenio stav i rekao kako je ubeđen da „Srbija čini sve što može“ ne bi li uhvatila dvojicu preostalih osumnjičenika – Mladića i bivšeg lidera hrvatskih Srba, Gorana Hadžića.
Istraživanje je pokazalo i to da preko 70 procenata ispitanika ima negativno mišljenje o Tribunalu, odnosno da ga smatra „nelegalnom“ i „antisrpskom“ institucijom. Svega 14 procenata podržava njegov rad, dok 15 procenata nema mišljenje o tome.
Svetlana Logar iz Ipsos Stratedžik Pulsa opisala je podatke do kojih je došla njena agencija kao „krajnje zabrinjavajuće“, pošto oni pokazuju kako velika većina građana Srbije ne podržava nastojanja beogradskih vlasti da uhapse Mladića i predaju ga Haškom tribunalu. Šezdeset i četiri procenta intervjuisanih protivi se njegovom hapšenju.
„Na pitanje o tome da li znaju za šta se Mladić tereti, oko 30 procenata ispitanika nije moglo da navede niti jedan zločin. Pedeset i šest procenata tvrdi da Mladić nije odgovoran ni za jedan zločin koji mu se pripisuje“, rekla je ona.
„Pogotovo je uznemiravajuće to što je ogromna većina građana Srbije ubeđena da je Tribunal antisrpski, nepravičan i pristrasan sud.“
Beogradske vlasti smatraju da ovakvi rezultati sadrže ozbiljno upozorenje. Dušan Ignjatović, iz kancelarije srbijanske vlade za saradnju s Haškim tribunalom, izjavio je: „Čini mi se da bi neko pod hitno trebalo da pokrene vrlo jednostavan projekat nazvan ’Tranziciona pravda za početnike’.“
„Vlada bi veoma jednostavnim jezikom trebalo da objasni svojim građanima svaki korak koji preduzima kako bi ispunila zahteve Tribunala i uhapsila Mladića i Hadžića. Vreme je da se ljudi u Srbiji suoče sa realnošću – oni koji su odgovorni za ratne zločine moraju se naći pred licem pravde.“
Posmatrači u Srbiji kažu da rezultati istraživanja nisu iznenađujući – s obzirom na opštu atmosferu nekažnjivosti i činjenicu da mnogi građani Srbije osumnjičenike za ratne zločine još uvek doživljavaju kao heroje.
Vojin Dimitrijević iz beogradskog Centra za ljudska prava kaže da i mediji snose deo odgovornosti za ovako iskrivljen stav. Dimitrijević se u tom smislu pozvao na slučaj bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kome se pred Haškim tribunalom sudi za genocid.
„Kada je Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu, u srbijanskim medijima je bilo veoma malo informacija o razlozima za njegovo hapšenje. Uglavnom su se usredsredili na bizarne detalje oko Karadžićevog hapšenja i njegov lažni identitet“, rekao je on.
Karadžić je u julu prošle godine uhapšen u Beogradu. Poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da se 62 procenta ljudi u Srbiji protivi njegovom izručenju Hagu, te da 55 procenata smatra da on nije kriv ni za jedan zločin za koji se tereti.
Pravni savetnik za ratne zločine pri misiji OEBS-a za Srbiju, Ivan Jovanović, izjavio je kako Beograd može da učini mnogo toga kada je u pitanju način na koji ljudi u Srbiji doživljavaju Haški tribunal i optuženike za ratne zločine.
„Tek kada državne vlasti počnu da uviđaju sopstvenu odgvornost i tek kada budu priznale da su se ratni zločini dogodili – počeće i obični ljudi to da prihvataju kao realnost“, rekao je on.
Iva Martinović izveštava za RSE i saradnica je IWPR-a iz Beograda.
