Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ISTINA NA ISPITU U SRBIJI

Sudski postupak jugoslovenskih vlasti protiv Miroslava Filipovica ima za cilj kriminalizovanje profesionalnog izvestavanja i otvaranje debate o pitanjima koja se nalaze u srcu politicke krize u Srbiji.
By IWPR Balkans

Istina je na ispitu u Srbiji. Zato sto je govorio istinu o ratnim zlocinima koje su jugoslovenske snage pocinile na Kosovu i potencijalnom sukobu u Crnoj Gori, novinar iz Srbije Miroslav Filipovic se danas 25. jula nalazi na sudu optuzen za spijunazu. Preti mu kazna od 15 godina zatvora.


Otvarajuci sudski postupak u sudnici vojnog suda u kojoj je vladala napeta atmosfera, kapetan Aleksandar Kalicanin, pomocnik vojnog tuzioca, optuzio je Filipovica da je izvestavao o "vojnoj i politickoj situaciji, teritorijalnoj kontroli i mobilizaciji jugoslovenske armije na teritoriji Sandzaka", kao i o "aktivnostima i moralu" vojske na teritoriji Crne Gore.


On je dalje optuzio ovog novinara da je izvestavao da je Vojska Jugoslavije "pocinila zlocine na Kosovu" i da Beograd "salje vojne i politicke snage na Kosovo i Metohiju da bi isprovocirale sukobe izmedju Srba i Albanaca".


Prvi novinar koji je ikada u Jugoslaviji optuzen za spijunazu, Miroslav Filovic (49), bi mozda mogao biti i prvi novinar koji je uhapsen zbog spijunaze na osnovu njegovih tekstova koji su se pojavili na Internetu. Mnoge od njegovih prica nisu mogle biti objavljene u samoj zemlji. Nezavisni mediji, koji su pretrpeli tezak udarac zbog zatvaranja I pritisaka, zbog drakonskog Zakona o informisanju, cak i pocinjenih atentata, ne mogu, ili se ne usudjuju da krse politicke tabue.


Medjutim, pomocu novih elektronskih medija, Filipovic, koji je radio za humanitarnu organizaciju za pospesivanje medija, IWPR, sa sedistem u Londonu, skoncentrisao se na kljucna i nedodirljiva pitanja u Jugoslaviji, koristeci kao izvore oficire i druge unutar samog establismenta.


Informacije koje su ovi izvori pruzali potvrdjuju razmimoilazenje unutar jugoslovenskog establismenta oko lakomislene politike vlade predsednika Slobodana Milosevica.


U jednom od clanaka, oficiri i vojnici detaljno opisuju pokolj albanske dece na Kosovu i sram koji sada osecaju mnogi u redovima armije. U drugom clanku izvestava se o pretecem nagomilavanju vojske u Sandzaku, regionu juzne Srbije koji se granici sa Kosovom i Crnom Gorom , u kome zivi pretezno muslimansko stanovnistvo. U jednom izvestaju se govori o oficirima unutar armije koji se protive mogucoj agresiji protiv Crne Gore.


Izvestavajuci iz Kraljeva, Filipovic predstavlja instinktivnu i cesto dinamicniju demokratsku enegriju koja se nalazi van glavnog grada. U stvari, on je neka vrsta jugoslovenskog lojaliste: poreklom iz vojne porodice, on je napisao knjigu o industriji avijacije, podrzavao je kulturnu razmenu izmedju Jugoslavije i Francuske i pomagao organizovanje lokalne humanitarne pomoci posle NATO bombardovanja.


Upravo zato sto se nalazio van uobicanjenog opozicionog politickog cirkusa u Beogradu, Filipovic narocito ilustruje pravi profesionalni potencijal zemlje. "Novinarstvo se nalazi pred sudom, ali ono sto je moj otac uradio pokazuje da jos ima pravih novinara u Srbiji", izjavio je njegov sin Sasa, 18, u toku dirljive ceremonije u Londonu, gde je u ime svog oca primio nagradu za “Evropskog internet novinara” godine.


Ukoliko ovo hapsenje predstavlja upozorenje mogucim izvorima informacija, ono takodje direktno doprinosi povecanju straha medju novinarima, zaposlenim u humanitarnim organizacijama, kao i ostalim aktivistima. Po recima jos jednog nezavisnog srpskog novinra, "Filipovicev slucaj znaci da ti mozes biti sledeci".


U zemlji, gde po definiciji, demokratski glasovi zavise od podrske spolja, ovaj slucaj bi mogao biti neka vrsta zakonskog presedana po kome se novinari, aktivisti i bilo koji covek koji saradjuje sa medjunarodnim organizacijama mogu nazvati "spijunima". Tuzilastvo je primetno malo ulozilo napora da bi obelezilo IWPR ili Agence France-Press, za koji Filipovic takodje radi, kao spijunske agencije - dovoljno je sto su strane.


Pa ipak, za jednog coveka koji je preduzeo upravo onu vrstu iskazivanja istine koju svet zagovara vec tako dugo za stanovnistvo Srbije, kakav je bio odgovor? Tisina.


Dok su Filipovicevi branioci izlagali svoje argumente na sudu, mnoge od cinjenica koje je on objavljivao prenosili su ostali mediji ovog regiona, narocito u Crnoj Gori. Medjutim, samo su se u Srbiji takve osnovne cinjenice mogle ozbiljno osporavati - ili naravno, izgledale suvise opasne da bi se javno osporavale.


Ipak, trebalo je da prodje dva meseca od njegovog hapsenja pa da nezavisni mediji u Jugoslaviji spomenu Filipoviceve clanke sa Interneta - ima i nekih koji o tome nisu nikada pisali. Posteri u kojima se poziva za njegovo oslobadjanje postavljeni su svuda po njegovom rodnom gradu, a u Beogradu je Nezavisno udruzenje novinara Srbije, NUNS, pokrenulo kampanju u njegovo ime. Medjutim, opozicione licnosti drzale su se podalje od ove price.


Na medjunarodnoj sceni, diplomate su bile isto tako oprezne. Uoci samog sudjenja, mozda usled publiciteta koji je ovaj slucaj dobio na CNN-u i drugim velikim medijskim kucama, kao i zbog saopstenja Amnesty Internationala, preduzeti su znacajni napori da se ovo pitanje pokrene sa beogradskim vlastima.


Medjutim, mnoge diplomate izrazavaju brigu da je u Srbiji kontraproduktivno biti favorit Zapada. Drugi, koji dobro poznaju prilike u Beogradu, kazu da jugoslovensko ministarstvo spoljnih poslova ne odgovara na njihove pozive. Jos uvek ima mnogo onih koji odaju utisak da bi zbrka oko jugoslovenskog gradjanina mogala negativno da utice na rad njihovih sunarodnika u zemlji. "Trenutno nemamo nikakvog uticaja" je dobro poznati refren.


U vreme kada se u Evropi diskutuje o slabljenju sankcija prema Srbiji, ovakve izjave mozda predstavljaju gresku.


Posledice ove tisine bi mogle biti jos vece. Politicke promene u Srbiji se ne ticu jednog coveka, i ne moraju biti tako monumentalne kao sto je smena rukovodstva. Znacajne promene bi mogle biti bazirane na mnogo dubljem pokretanju vrednosti od korumpiranih, kriminalnih i duboko nehumanih instinkta u toku poslednje dekade do realnosti, zakonitosti i, pre svega, istine. Ukoliko jedan od prvih ljudi koji je pokusao da pise o istini u Srbiji ne moze racunati na znacajniju podrsku, s pravom se moze pitati ko ce se usuditi da sledi taj primer?


Sudski postupak koji se tice ovog ogromnog pitanja trajao je veoma kratko, samo jedan dan. Sudija se povukao i trenutno razmislja o osudi novinara za istinu.


Anthony Borden je izvrsni direktor Instituta za izvestavanje o ratu i miru iz Londona, u kome se Filipovicev izvestaj prvi pojavio.


IWPR ce pratiti sudjenje sutra 26.jula.