Iscezavaju Nade za Nestale s Kosova

Zalosna sudbina Albanaca koji su nestali u ratu 1999.godine polako izlazi na videlo

Iscezavaju Nade za Nestale s Kosova

Zalosna sudbina Albanaca koji su nestali u ratu 1999.godine polako izlazi na videlo

Pustanjem na slobodu iz srpskih zatvora grupe od 143 Albanca krajem aprila, sudeci po podacima Medjunarodnog Crvenog krsta, ICRC, iza resetaka je ostalo jos njih 300.


Medjutim, mnogi Kosovari koji su nestali u toku rata jos uvek nisu pronadjeni. Albanski izvori i izvori iz ICRC-ja potvrdjuju da je mnogo vise ljudi nestalo u toku sukoba 1999.godine. Albanski izvori kazu da je nestalo oko 2.000 ljudi. Njihova se sudbina polako rasvetljava.


Brat Agima Muhaxhirija, Imer, nalazi se na spisku "nestalih". Muhaxhiri je jedan od zatvorenika oslobodjenih krajem aprila. Vratio se kuci u Djakovicu i sada izdrzava svoju decu i decu svog brata.


"Neverovatno je da je jedan od roditelja ovde, a drugi nije", kaze Muhaxhiri. Niko ne zna sta se desilo Imeru kada je u martu 1999.godine otisao u kupovinu. Njemu se od tada gubi svaki trag.


Dokaza o tome sto se desilo ljudima kao sto je Imer ima sve vise. Izjave ocevidaca koje su prikupljene nakon sukoba ukazuju na neizbezni zakljucak, da je vecina nestalih ubijena.


Ako se ovo uzme u ozbir, onda ce se znacajno povecati broj od 10.000 civilnih zrtava u sukobu 1999.godine.


Jedan od kljucnih odgovora na ovu misteriju je clanak objavljen u lokalnim novinama u istocnoj Srbiji, "Timocka krimi revija", o hladnjaci sa 50 leseva koja je 1999.godine izvucena iz Dunava. Zivadin Djordjevic potvrdio je da je izvukao leseve muskaraca, zena i dece iz hladnjace sa tablicama iz Peci.


Posto je nakon sukoba u Peci otkriveno 205 svezih, ali praznih grobova, pretpostavlja se da su tela ekshumirana i poslata u Srbiju kako bi se unistili dokazi o ubistvu civila.


Veruje se da su ova tela uklonjena iz grobnica u selima i gradovima na Kosovu, kao sto je Djakovica, Pustosela i Izbica.


Sesdesetpetogodisnji Shaqir Gashi koji je preziveo je streljanje u Izbici, u centralnom Kosovu, kaze da je pomogao da se sahrani oko 130 leseva 28. marta 1999.godine. Sest nedelja kasnije, srpski vojnici su ih ekshumirali i kamionima povezli u nepoznatom pravcu.


"Mi smo se krili i bili smo uplaseni. Videli smo kako srpski vojnici odvoze leseve….ali nemamo predstave gde", kaze Shaqir.


Mnogi izvori ukazuju na rudnik Trepca na severu Kosova kao njihovo krajnje odrediste. Ogromne visoke peci izgleda da su bile idealne za spaljivanje leseva. Intervjui sa srpske i albanske strane potvrdjuju ovu teoriju.


Albanci svedoce o kretanju srpskih jedinica u pravcu rudnika. Srpski vojnici koji su, takodje, dali intervju u okviru dokumentarnog programa Americkog drzavnog radija rekli su novinarima da je oko 1.500 leseva spaljeno u rudniku.


Vojnici su detaljno objasnili kako su tela spaljivana. "Pec je bila 15 metara iznad nas", rekao je jedan vojnik. "Samo jedna pec je radila. Temperatura je bila izuzetno visoka…unutra su spaljivani lesevi".


Portparol americkog Stejt departmenta, Ricard Baucer, prokomentarisao je ovu dokumentarnu emisiju i rekao da je "americka vlada potvrdila da je bilo pokusaja da se uklone dokazi o ratnim zlocinima koji su se desili na Kosovu".


Uprkos cinjenicama koje govore o sudbini nestalih, mnoge porodice jos uvek traze svoje najmilije. Shukrie Rexha, predsednica Udruzenja politickih zatvorenika i nestalih lica u Pristini, kaze da porodice nestalih ocajnicki traze nove tragove.


"Ljudi svakodnevno dolaze", kaze Rexha. "Culi su nesto o mestu gde su sahranjeni njihovi najmiliji, ali tamo nema nicega. Izgleda da nestali nisu vise sa nama."


Sezdesetsedmogodisnji Fejze Hyseni kaze da je tesko ziveti samo od nade. On jos uvek nema informacija o sudbini sestorice njegovih sinova koje su srpske trupe odvele u maju 1999.godine, nakon masakra u selu Zahaq blizu Peci. "Paticu celog zivota zbog ovog", kaze on, "mogao bi zaboraviti mnoge stvari da znam gde su kosti mojih sinova. Ne trazim nista vise od toga".


Medjutim, sve dok se sadasnja vlast ozbiljno ne pozabavi ovim pitanjem, ljudi poput Fejze nece nikada otkriti istinu. Dok god istina o nestalim albanskim civilima ne izadje na videlo, bilo kakvo pomirenje izmedju Srba i Albanaca bice nemoguce.


Adriatik Kelmendi je novinar pristinskog lista "Koha Ditore"


Serbia, Kosovo
Frontline Updates
Support local journalists