Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Intervencija: OVK u dilemi

Pise: Fron Nazi
By IWPR

OVK je nedavno pocela da odbija dobrovoljce kako bi se skoncentrisala na svoje vojno i politicko organizovanje. Na politickom nivou, OVK je suocena sa nepopustljivoscu Beograda i sa neorganizovanim Zapadom. Na terenu, suocena je sa mnogo snaznijom i bolje obucenom srpskom silom. Srpske snage su pokrenule ofanzivu protiv OVK uz podrsku teske artiljerije, ciji rezultat su ubijanje Albanaca, spaljivanje njihovih sela, kao i izmestanje 350 000 Albanaca iz njihovih domova. OVK je takodje suocena sa unutrasnjim tenzijama oko identifikacije lidera i oko pronalaska zajednicke platforme sa ostalim politickim partijama Albanaca, prvenstveno sa Demokratskim savezom Kosova (DSK) Ibrahima Rugove.

Na pocetku, poziv OVK upucen masama bio je zasnovan manje na njenoj sposobnosti da pokrene pravu vojnu ofanzivu protiv Srba, a vise na tome sto je za Albance ona bila jedina vojna odbrambena organizacija. Propust Zapada da intervenise u vreme masakra od strane srpskih snaga bezbednosti u Drenici u martu 1998. godine ostavio je Albance da se oslone sami na sebe. OVK je ubrzo pocela da naoruzava nove dobrovoljce oruzjem iz susedne Albanije. Istovrmeneno je novac koji je dijaspora tradicionalno odvajala za DSK preko noci usmeren od strane iseljenika na bankovne racune OVK. Sa porastom reakcije na Drenicu, neobuceni muskarci su se ubrzo latili oruzja pod vodjstvom OVK protiv srpskih snaga bezbednosti.

Dok je OVK rasla, Beograd je otpoceo novi napad protiv OVK prosle jeseni. OVK se uskoro nasla nadjacana i nedovoljno pripremljena. Nedostatak obuke i teske artiljerije rezultirao je u velikim gubicima. Ali, uz pretnju vazdusnih napada NATO-a, prekid vatre koji su SAD dogovorile u oktobru, naterao je Beograd da povuce svoje snage.

Razmera poraza OVK izgledala je prevelika za njen ma kakav povratak. Ali, povlacenje srpskih snaga i nestabilan prekid vatre pruzili su OVK manevarski prostor za pre-grupisanje. Veca sredstva su dosla iz dijaspore za kupovinu mocnijeg oruzja, a OVK je nastojala da se legitimise kod zapadnih vlada ne samo kao vojska vec i kao politicka snaga Kosova.

Izgledalo je da ce ova strategija doneti i konkretan uspeh. Sa novcem iz dijaspore, OVK je pruzila bolju obuku i opremu svojim novim regrutima. U isto vreme, osetivsi da Rugova i DSK mozda nece jos dugo vremena biti glavni igraci medju Albancima na Kosovu, Zapad je poceo da se susrece sa predstavnicima OVK na terenu i u inostranstvu.

Ipak, zapadne vlade su jasno stavile do znanja da nece podrzati nezavisno Kosovo ili oruzanu borbu OVK. Pocele su da koriste postojanje OVK kao obrazlozenje za izostanak vazdusnih napada NATO-a, ili (kao daleku mogucnost) slanja trupa na teren. Diplomatski izgovori za izostanak intervencije (kao sto su tenzije u okviru Kontakt grupe) ustupile su mesto upiranju prsta u OVK, a NATO se izjasnio da nece da postane vazdusno krilo OVK.

Kriza na Kosovu je dostigla tacku kljucanja, a OVK koja se siri velikom brzinom sada je suocena sa ogromnom dilemom: kako da izbegne da bude uzeta kao izgovor za buduce masakre a u isto vreme da ne dozvoli Zapadu da koristi njeno prisustvo kao izgovor zaneintervenisanje. Kao sto je bila u stanju da se brzo regrupise i naoruza na terenu, OVK to sada mora uraditi na politickom planu, kako u regionalnim tako i u medjunarodnim okvirima.

Fron Nazi je visi urednik IWPR.