Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Instinkt Za Opstanak

Da bi preziveli na Kosovu, Albanci se snalaze kako znaju i umeju, buse rupe u zidovima, beze u potkrovlja, i crpe snagu od svoje dece. Ipak, mnogi stradaju.
By Fron Nazi

Da bi ostali zivi, Albanci primenjuju niz vanrednih mera dok se uslovi u ratom zahvacenoj pokrajini pogorsavaju.


"Proslog meseca su nasa deca preuzela ulogu roditelja, dok smo mi, odrasli, preuzeli ulogu dece," objasnila je tridesetpetogodisnja majka troje dece koja su stara izmedju pet i devet godina.


Dok sede u svom novom domu, u satoru u izbeglickom kampu cije troskove su pokrili Ujedinjeni arapski emirati, njena porodica kao i druge dve porodice koje su nedavno stigle iz Prizrena, prisecaju se kako su na Kosovu prezivele prvih mesec dana vazdusnih napada NATO-a, skrivajuci se u potkrovljima i podrumima, seleci se od kuce do kuce kako bi izbegle Vojsku Jugoslavije i lokalne Srbe.


Kada su culi da su se neke porodice uputile u Morinu, na severnoj granici Albanije, porodice su se pridruzile konvoju od 7.000 ljudi koji je presao u Albaniju u petak, 30. aprila.


Iako su im srpski granicari konfiskovali nakit, novac i licne karte, porodice su uspele da predju granicu bez vecih problema.


"Plasili smo se da krenemo jer su odvodili muskarce i prisiljavali zene da vrse seksualne usluge za prelazak granice," rekla je pedesetogodisnja majka dvoje dece. Posto svi imaju clanove porodice koji su ostali na Kosovu, zeleli su da ostanu anonimni. Njena cerka i sin su medjutim otisli sa Kosova pre tri meseca, cerka za London a sin za Zenevu.


"Svake noci je Vojska Jugoslvije u pratnji lokalnih srpskih civila, dolazila i lupala na nasa vrata. Hteli su da saznaju gde se kriju nasi muskarci", tridesetpetogodisnja majka je objasnila u ime druge dve porodice.


Vojni zvanicnici i sprski civili su sistematski pretrazivali kuce. Albanske muskarce koje su zatekli su odvodili i prisiljavali ih da kopaju rovove tokom dana, a nocu su ih koristili kao zive stitove. "Uzeli su mog osamnaestogodisnjeg sina sa jos petnaestoricom ostalih 24. aprila," rekao je sezdestogodisnji otac cetiri sina.


"Oblace ih u stare uniforme Vojske Jugoslavije i prisiljavaju ih da kopaju rovove u i oko grada i glavnih saobracajnica." Citavih mesec dana jedva da su imali dovoljno hrane ili vode da bi preziveli.


"Plasili smo se da napustimo nase domove", rekla je majka troje dece. "Bili smo u nedoumici koga da posaljemo ujutru da ceka u redu za hleb," dodao je njen muz.


"Nismo hteli da pustimo napolje cerke ili majke iz straha zbog onoga sta bi im Srbi uradili a nismo mogli da posaljemo mladice iz straha da ih Srbi ne odvedu."


Dok sede u satoru, deca tri porodice strpljivo slusaju dok se roditelji prisecaju jednomesecenog pakla kroz koji su prosli. Osmogodisnja devojcica se smesila svaki put kada su roditelji govorili kako su bezali od podruma do potkrovlja, a kada je bilo neophodno, i kod komsija. Bilo je to poput igre zmurke, samo sto su posledice ako nekog uhvate mogle biti tragicne.


"Oslanjali smo se na decu da bi prebrodili dan. Njihov optimizam za buducnost nas je odrzao", rekla je majka troje dece.


Jedne noci su bili svedoci kada su Srbi odveli njihovog komsiju i sina. Sledeceg dana, Srbi su dosli i odveli mladice koji su cekali u redu za hleb.


"Odveli su trojicu mojih sinova tog dana", rekao je sezdesotogodisnji otac. Kada su ga upitali da li zna gde se nalazi, spustio je pogled na pod prekriven cebadima i rekao, "Ili su u srpskom pritvoru, ili, ako su uspeli da pobegnu, se verovatno bore uz Oslobodilacku vojsku Kosova."


Svake noci srpska televizija je informisala lokalne Srbe gde mogu da nabave hleb, vodu, ulje i druge namirnice. Neki Albanci su reskirali i pretvarali se da su Srbi kako bi dosli do hrane.


"Vecina nas zna srpski i mogli bi da se pretvaraju da su Srbi da bi dobili hranu i vodu, ali su nas lokalni Srbi pokazali vlastima", rekla je tridesetpetogodisnja majka.


Autobusi sa granicnog prelaza Morina su stigli u centar grada sa velikim brojem novih izbeglica sa Kosova. Oni koji su stigli ranije su se okupili oko autobusa i ispitivali novopridosle u nadi da ce naci clanove porodice.


Armend, 21, iz Prizrena je medju onima koji su tek stigli. Prethodnih mesec i po dana je preziveo tako sto se selio od kuce do kuce, kroz rupe koje su on i njegove komsije izbusili na zidovima oko sest kuca koji nalaze tik jedan do drugog.


"Kada su Srbi saznali za rupe, uhvatila nas je panika i svi smo se razbezali," rekao je. Armend je pobegao sakriven ispod cebeta na prikolici koju je vukao traktor. Nema vesti o svojim roditeljima i dva brata.


Fron Nazi je visi urednik Instituta za izvestavanje o ratu i miru.