Inin put
Kako holandska terapeutkinja pomaže bošnjačkoj i srpskoj zajednici da prevaziđu traume rata.
Inin put
Kako holandska terapeutkinja pomaže bošnjačkoj i srpskoj zajednici da prevaziđu traume rata.
Avgustina Rahmanović Kening (Augustina Rahmanovic Koning) je terapeutkinja u udruženju Vive žene – nevladinoj organizaciji u bosanskom gradu Tuzli, prvobitno osnovanoj u svrhe rada sa ženama i decom, a onda i sa muškarcima koji su traumatizovani ratom.
Poreklom iz Holandije, Avgustina se u Bosnu i Hercegovinu – zbog udaje – doselila 1988. godine. Svog budućeg muža, Salkana Rahmanovića, upoznala je pet godina ranije, boraveći na letovanju u tadašnjoj Jugoslaviji.
Budući da je dečji terapeut, Avgustina poseduje znanja i veštine zbog kojih se prirodno uklopila u organizaciju Vive žene.
"Trauma je ovde ogroman problem, a raditi sa traumom je kao raditi sa živom vatrom", kaže ona. "Mi imamo posla sa nizom trauma, pošto u Bosni i Hercegovini nije postojao samo jedan traumatičan događaj, nego lanac događaja koji je započeo pre rata, nastavljen je tokom i nakon rata, a traje čak i danas."
Avgustina je bila direktno uključena u rad sa ženskim grupama iz srpskog sela Kravice, kao i iz bošnjačkog (muslimanskog) sela Konjević Polje.
Uprkos uzajamnom nepoverenju dveju zajednica, kao i još uvek neprevladanim sećanjima na rat, te dve grupe su se dogovorile da se sastaju radi razmene ideja i rešavanja zajedničkih problema.
"Obe strane su želele da budu u mešanoj grupi, kako bismo malo bolje upoznale jedne druge . . . da bismo zaista čule ono što ima da kaže druga strana, jer svaka strana ima svoj vlastiti bol i traume iz rata", kaže Avgustina.
Direktorka organizacije Vive žene, Jasna Zečević, kaže da je cilj tog udruženja "da olakša posledice traume i rata, ne samo među žrtvama rata i torture, nego i među žrtvama mirnodopskog nasilja – dakle, nasilja u porodici – i kroz taj rad da sprečimo buduće konflikte. Mi smatramo da su vrlo važni kontinurana podrška i rad na ratnoj traumi, kako bi se buduće generacije oslobodile međugeneracijskog prenosa traume."
Ovaj film je nastao u sklopu projekta Obični heroji, kojeg finansira Ambasada Kraljevine Norveške u Sarajevu. IWPR taj projekat realizuje u saradnji sa sarajevskim Centrom za postkonfliktna istraživanja.
