INCIDENTI NA BIRALISTIMA NARUSAVAJU REPUTACIJU MAKEDONIJE

Incidenti sa ubacenim listicima, glasanjem preko posrednika i nasilnickim zastrasivanjem u prvom krugu opstinskih izbora od 13. marta ugrozili su nade Makedonije da ce dobiti pozitivno misljenje Evropske unije i steci status kandidata do kraja godine, upozoravaju analiticari i medjunarodni posmatraci.

Opstinski izbori su prvi koji su odrzani nakon sto je parlament sproveo kontroverzne reforme u cilju decentralizacije, cime su kljucna ovlascenja preneta na nove i prosirene lokalne vlasti.

Reformama je zakljuceno poslednje poglavlje Ohridskog mirovnog sporazuma koji je sklopljen uz pomoc Zapada, a kojim su okoncani sukobi izmedju snaga bezbednosti i pobunjenih etnickih Albanaca 2001. godine.

Preliminarni izvestaj OEBS ureda za demokratske institucije i ljudska prava, ODIHR, bio je obespokojavajuci. U izvestaju se kaze da glasanje "nije uspelo da ispuni uslove koji se ticu garancija univerzalnog i jednakog prava glasa i tajnosti glasanja".

Dzulijan Pil Jejts, sef OEBS/ODIHR misije, izjavio je za medije: "Ozbiljne i rasirene nepravilnosti u velikom broju opstina narusavaju izborni proces u celini."

Jejts dodaje: "Ponasanje onih koji uporno krse pravila mora se promeniti pre drugog kruga."

Posmatraci OEBS-a prijavili su probleme na 10 odsto birackih mesta koja su obisli, ukljucujuci i ubacivanje dodatnih listica u kutije, tenzije na glasackim mestima i u njihovoj okolini i slucajeve zastrasivanja. Policija je pozvana da intervenise u 20 slucajeva i nekoliko ljudi je pritvoreno.

Vecina nepravilnosti je prijavljena u dominantno albanskim opstinama Saraj i Aracinovo, u blizini Skoplja, kao i u opstini Suto Orizari, koju uglavnom naseljavaju Romi. Ostali incidenti su prijavljeni u oblastima u kojima je 2001. doslo do sukoba, Lipkovo i Tearce.

Opoziciona Demokratska partija Albanaca, DPA, optuzila je vladajucu koaliciju (zajedno sa njenim albanskim partnerom, Demokratskom unijom za integraciju, DUI) da je odgovorna za slucajeva ubacivanja listica u kutije, zastrasivanje i glasanje preko posrednika.

Problemi su pratili i ishod izbora za gradonacelnika u Skoplju, gde je opozicija ove nedelje objavila da je pokradena na izborima. To je usledilo nakon odluka izborne komisije koja je objavila da opozicioni kandidat nije dobio dovoljno glasova da bi pobedio u prvom krugu. To je u suprotnosti sa podacima koje su dostavile opozicione stranke, koje tvrde da je njihov kandidat, Trifun Kostovski, dobio 53 procenta glasova.

U prilog podacima opozicije idu i nalazi ugledne lokalne asocijacije za pracenje izbora, MOST, koja je objavila da veruje da je Kostovski porazio Ristu Penova, sadasnjeg gradonacelnika i lidera liberalnih demokrata, stranke koja je clanica vladajuce koalicije. Odlaganje objavljivanja rezultata izbora u skopskim opstinama izazvalo je kod mnogih sumnje u njihovu verodostojnost. Bez obzira na to mogu li se sve sumnje u vezi sa lokalnim izborima dokazati ili ne, analiticari se slazu da ce ova afera ugroziti pokusaje Makedonije da dobije zeleno svetlo za clanstvo u EU.

Zapad je uslovio integraciju Makedonije u EU i NATO punom implementacijom Ohridskog sporazuma, koji je imao za cilj da osnazi prava velike albanske zajednice u Makedoniji.

Mirjana Najcevska, sef Helsinskog komiteta u Makedoniji, kaze da izbori ukazuju na to da Makedonija nije polozila ozbiljan test demokratske opredeljenosti.

"Nacin na koji smo sproveli ove izbore pokazuje da nismo naucili osnovne lekcije demokratije", izjavila je za IWPR. "To ce biti ozbiljna prepreka na putu Makedonije u EU."

Nazmi Malici, profesor politickih nauka na Univerzitetu jugoistocne Evrope u Tetovu, slaze se sa takvim stavom. Izbori su "poslali losu, pesimisticku poruku o demokratskim potencijalima Makedonije, narocito u svetlu evropske integracije", rekao je on.

"Na putu u EU, incidenti ove vrste su potpuno neprihvatljivi", dodao je.

Malici kaze da poredjenja sa lokalnim izborima iz 2000, kada je jedno lice ubijeno, a nasilje i nepravilnosti su bili daleko izrazeniji, ne predstavlja nikakvo opravdanje.

Tanja Karakamiseva, profesorka na Pravnom fakultetu u Skoplju, izjavila je za IWPR da uocava obrazac nepravilnosti koji se razvija jos otkako je Makedonija stekla nezavisnost 1991. godine.

"Ono sto je narocito zabrinjavajuce jeste to sto je broj opstina u kojima se nepravilnosti dogadjaju u porastu", izjavila je za IWPR.

"To pokazuje da Makedonija nije u stanju da napusti staru praksu problematicnog ponasanja na izborima. Poruka koja se salje Briselu je strasna. Prvi znak da sa demokratijom nesto nije u redu jeste nesposobnost da se organizuju posteni i slobodni izbori."

Analiticari kazu da se medjunarodni posmatraci tako kriticki izrazavaju o prvom krugu izbora zato sto se nadaju da bi tako mogli spreciti jos teze incidente u drugom krugu zakazanom za 27. mart.

Majkl Sahlin, specijalni predstavnik EU u Makedoniji, izjavio je za IWPR da je veruje da ce se Skoplje angazovati i preduzeti nesto.

"Imamo utisak da vlada namerava da sudski goni one koji su ucinili prestupe", kaze on. "Vazno je da drugi krug bude uzoran za odrzavanje izbora."

Goran Pavlovski, portparol Ministarstva unutrasnjih poslova, izjavio je za IWPR da ce tuzbe biti podnete za vise od deset ljudi koji su bili umesani u incidente.

Nedavno je zakon dopunjen i uvedene su ostrije kazne za one koji su odgovorni za zloupotrebe u glasackom postupku. Prekid glasanja sada moze biti kaznjen zatvorskom kaznom i do deset godina.

Ali, ono sto brine vlasti jeste to sto je drugi krug glasanja u Makedoniji obicno jos problematicniji i opterecen sa vise incidenata.

"Obicno su u drugom krugu tenzije jos izrazenije, pa je sve moguce", izjavio je Malici.

Ali, kako tvrdi Najcevska, steta koja je napravljena ugledu zemlje ne moze lako biti ispravljena u ovoj fazi.

"Utisak o nacinu na koji je organizovan prvi krug ne moze se popraviti pre odrzavanja drugog kruga", izjavila je, "cak i ako ovaj bude fer i demokratski."

Mitko Jovanov je novinar lista “Dnevnik”. Tamara Causidis je pomocnik urednika IWPR za Makedoniju.