INCIDENT SA TADICEVIM AUTOMOBILOM OTKRIVA PODELE U SRBIJI
Suprotstavljena tumacenja incidenta sa predsednickom kolonom otkrivaju drustvo koje gotovo ni oko cega ne moze da se slozi.
INCIDENT SA TADICEVIM AUTOMOBILOM OTKRIVA PODELE U SRBIJI
Suprotstavljena tumacenja incidenta sa predsednickom kolonom otkrivaju drustvo koje gotovo ni oko cega ne moze da se slozi.
Navodni izliv besa vozaca iritiranog kretanjem automobilske kolone u kojoj se nalazio predsednik Srbije jos jednom je ukazao na duboke podele u srpskom drustvu, pocepanom izmedju nacionalista koji se opiru saradnji sa sudom u Hagu i onih koji smatraju da je saradnja sa tribunalom jedini put za ulazak u Evropu.
Prvi su odmah odbacili napad na predsednicki automobil kao politicki trik, dok su drugi jednako brzo izneli tvrdnje da je predsednik bio zrtva pokusaja atentata, slicnog onome koji je dosao glave bivsem premijeru Zoranu Djindjicu u martu 2003. godine.
Crni audi sa beogradskim tablicama pratio je konvoj sa predsednikom Borisom Tadicem od centra Beograda i u vise navrata pokusavao da udari njegov automobil oko 9 sati uvece, 30. novembra. Konvoj je bio jasno obelezen rotacionim svetlima.
Napad je odbijen zahvaljujuci brzoj reakciji Tadicevih telohranitelja iz elitne antiteroristicke jedinice Kobra, koji su svojim vozilom skrenuli automobil napadaca tako sto su ga udarili u bok. Posto je na cas izgubio kontrolu nad vozilom, vozac audija je pobegao.
Kasnije se pokazalo da je u pitanju bio Miroslav Cimpl, visegodisnji sluzbenik ambasade SAD.
Prvi izvestaji da je doslo do pokusaja atentata na predsenika rasirili su se kao sumski pozar, podsticuci strahovanja da bi se mogli ponoviti dogadjaji iz 2003. godine, kada je Djindjic ubijen usred Beograda.
Dvadeset cetiri sata posle dramaticnog dogadjaja sa Tadicem, Dragan Jocic, ministar policije, objavio je da je to, ipak, bio “saobracajni udes”.
Jocic je izjavio da se Cimpl sam prijavio policiji kao vozac audija i predao. Dodao je da se Cimpl vracao kuci nakon sto je odvezao decu na rodjendansku zabavu i “jednostavno nije znao sta se dogadja kada je naisao na predsednicku kolonu”. Jocic je objasnio: “Nikada nije video takvu voznju, bio je iritiran i poceo je da manevrsie svojim automobilom.”
Dok su neki od medija u Srbiji upotrebili ovo otkrice da bi podstakli anti-americka osecanja, a u jednim novinama su za citav incident okrivljeni “agresivni sluzbenici americke ambasade”, mnogi Beogradjani i dalje ne prihvataju policijsku verziju dogadjaja.
Oni i dalje veruju da je Tadic namerno napadnut zbog svog otvoreno prozapadnog i proevropskog stava i zbog njegovih poziva na izrucenje optuzenika za ratne zlocine u Hag.
”Ovo je upozorenje Tadicu”, izjavio je jedan prolaznik za IWPR. “Covek koji je umesan u incident radio je kao obezbedjenje za americku ambasadu. Ne mogu da verujem da nije prepoznao rotaciona svetla predsednicke kolone.”
Sumirajuci skepticizam prema informacijama iz sluzbenih izvora koji je usadjen kod mnogih ljudi, jedan drugi covek izjavio je za IWPR: “Ako misle da smo dovoljno glupi da poverujemo u njihove price, treba samo da se sete da smo ziveli pod Milosevicem deset godina.”
Posetioci su preopteretili web-sajt radija B92, medija za koji se opredeljuju liberali i centristi, ostavljajuci preko 400 poruka, uglavnom izrazavajuci uznemirenost i nevericu povodom ovog incidenta.
”Nadam se da Cimpl nije bio previse traumatizovan rotacionim svetlima, koja je video prvi put u zivotu”, glasi jedna sarkasticna poruka.
Predsednik Srbije i Crne Gore, Svetozar Marovic, takodje je izjavio da nije uveren da je Tadic bio zrtva obicne saobracajne nezgode. Marovic je jos jedan istaknuti zagovornik saradnje sa sudom u Hagu.
Marovic je izjavio za medije ove nedelje da je dobijao preteca pisma od protivnika saradnje sa tribunalom, u kojima se kaze da ce biti ubijen zbog podrzavanja potrage za bivsim vojnim komandantom bosanskih Srba, Ratkom Mladicem.
Drugi visoki zvanicnici koji podrzavaju saradnju sa sudom u Hagu takodje kazu da su dobijali petnje u poslednje dve sedmice. Ambasador Srbije i Crne Gore u Austriji izjavio je 24. novembra da je nepoznata organizacija pod imenom Srpska patriotska organizacija poslala faks ambasadi u kojem preti da ce ubiti Tadica i Vuka Draskovica, ministra inostranih poslova.
Medjutim, kako je prica o Tadicevoj saobracajnoj nezgodi nastavljala da se razvija, treca grupa komentatora izasla je sa tvrdnjom da su predsednikovi ljudi naduvali ovaj incident preko svake mere da bi stekli politicku podrsku.
Dva popularna tabloida, Balkan i Kurir, otvoreno su odbacili incident kao pokusaj Tadicevog kabineta da pridobije dodatne poene za svog coveka.
Poznati politicki analiticar, Bratislav Grubacic, zastupa slican stav. Potez kojim je dogadjaj prikazan kao neuspeo atentat predstavlja “ruzan pokusaj da se kapitalizuje na Djindjicevom tragicnom ubistvu”, izjavio je za medije.
Grubacic je izjavio da je u noci incidenta predsednikov kabinet, umesto da pozove policiju, sazvao konferenciju za stampu u 1 sat nocu da bi objavio da je Tadic bio zrtva pokusaja atentata.
“Imajuci u vidu strahovanja u javnosti posle Djindjicevog ubistva, Tadicevi savetnici su se ponasali potpuno neodgovorno”, dodao je Grubacic.
Tomislav Nikolic, lider izrazito nacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, izjavio je da veruje da su Tadicevi mediji “upotrebili” incident za sopstvene politicke svrhe.
Incident se odigrao u trenutku kada se rat recima izmedju Tadiceve Demokratske stranke, DS, i Demokratske stranke Srbije, DSS, premijera Vojislava Kostunice, intenzivirao, uz mnoge znakove da Tadic zeli da odustane od ranijeg sporazuma o kohabitaciji.
Na dan incidenta, Tadic je ostro kritikovao Kostunicinu vladu, govoreci da njen nesupeh u saradnji sa tribunalom, nedostatak politickog konsenzusa oko Kosova i ocajno stanje u ekonomiji predstavljaju velike probleme.
Pogodjen ovim kritikama, DSS je 30. novembra optuzio Tadica da je politicki “pozer”. Prebacujuci svu odgovornost za ove neuspehe na predsednika, stranka je saopstila: “Srbiji ne treba jos jedan pozer vec predsednik koji je u stanju da obavlja svoj posao.”
Analiticari kazu da se cini da DS priprema teren za skupstinsko glasanje o poverenju Kostunicinoj vladi, racunajuci na podrsku poslanika iz vladajuce koalicije koji nisu zadovoljni ostvarenim napretkom.
Dragana Nikolic-Solomon je direktor IWPR projekta u Beogradu.
