HVATANJE PILOTA I GUBLJENJE RAZUMA
Bunkerski mentalitet Beograda je zarazan i mozete ga dobiti iznad i ispod zemlje. Upitajte lokalnog spijuna.
HVATANJE PILOTA I GUBLJENJE RAZUMA
Bunkerski mentalitet Beograda je zarazan i mozete ga dobiti iznad i ispod zemlje. Upitajte lokalnog spijuna.
Postoje dva nacina da se izgubi razum u Beogradu. Jedan nacin je da se sklonite u skloniste. Bar polovina Beograda provodi sate bombardovanja sedeci u bunkerima. Drugi nacin je da gledate televiziju.
Tako bar misli moj ne bas tako poznat prijatelj i pisac. Pre nekoliko godina napisao je knjigu u kojoj kritikuje rezim. Sada se plasi da ce zbog objavljivanja ove knjige, rezim pokucati na njegova vrata. On je ubedjen da mu se prisluskuje stan.
Zbog toga, svi sapucu u toku vecere koju je pripremio za saku prijatelja slicnih pogleda. Ne primecuje da je i on zajedno sa svojim gostima zarazen bunkerskim mentalitetom, koji sve vise pogadja beogradsko stanovnistvo. Ovih dana svaki stanovnik Beograda nosi sopstveni bunker u svojoj glavi.
Odkako je pocela kampanja bombardovanja, dve porodice sa cetvoro dece zive zajedno u skrovistu u podzemlju njihove zgrade u centru Beograda. S vremena na vreme neko otrci do svog stana da nesto uzme.
Oni upotrebljavaju sudjere za krevete, pripremaju kafu u skrovistu dok je televizija neprestalno ukljucena.
Mika je vodoinstalater, a Slobodan je prodavac. U toku dana njihova deca, koja nisu bila u skoli odkako je pocelo bombardovanje, prave parole na komadima kartona koje nose u centar Beograda,gde se svakodnevno odrzavaju koncerti na otvorenom. Na plakatima se moze procitati: "Srbija", "Dole NATO", "Clinton-Hitler". Dok prave plakate oni pevaju patriotske pesme koje se mogu cuti na televiziji.
Njihove majke, domacice, provode sate na telefonu instaliranom u prizemlju. Zovu rodjake sa sela i diskutuju o tome kako ce zajednicki "hvatati pilote".
Hvatanje pilota postao je ovde nacionalni sport. Svakodnevno drzavna televizija (druga ne postoji) tvrdi da je oboreno desetak NATO aviona iznad ovog ili onog sela. Tako i ove dve zene medjusobno dele predloge o odgovarajucim kaznama za uhvacene pilote. Jedna sa odobrenjem opisuje kako je pilot, uhvacen u selu blizu Mladenovca, na smrt prebijen lopatama. Druga se protivi ovakvom nastupu. Trebalo bi ih vezati za neke od beogradskih mostova, kaze ona.
Pored pilota, u pricama se redovno spominju i spijuni. Obe zene cule su da su primecena kola belgijske registracije blizu gradske policijske stanice. Lojalni gradjani prijavili su ovo policiji koja je odmah uhapsila spijune. Njihova misija, kao sto se pokazalo, bila je da postavljaju lokatore u stambenim blokovima.
Ocevi imaju razlicit raspored. U toku dana, kada nema bombardovanja, oni spavaju u bunkeru. Po noci, kada se oglasi protiv-vazdusna sirena, penju se na krov zgrade da bi posmatrali sta se desava. Sa sigurnoscu eksperata, objasnjavaju jedno drugom gde se nalazi protiv-vazdusna odbrana i koje sve tipove radara poseduje Vojska Jugoslavije. Padaju opklade oko toga koliko ce NATO aviona biti oboreno u toku noci. Jos uvek nisu izgubili nadu da ce se bar jedan pilot spustiti na krov njihove zgrade.
Zaista, kladjenje ovih dana predstavlja popularnu zabavu u beogradskim kaficima. Musterije, koje vise ne piju Koka-Kolu jer predstavlja americki simbol, prave liste potencijalnih ciljeva NATO borbenih aviona i klade se sta ce biti sledeca meta, da li ce to biti Generalstab ili glavna policijska stanica u ulici 29.novembra, ili neki most negde u Srbiji. Mostovi su odnedavno nose sigurnu pobedu.
Vise nego ikad, televizija oblikuje izopacenu stvarnost. Jezik koji se upotrebljava krece se po liniji "kriminalna masinerija NATO snaga", "kriminalci iz Crne kuce", "monstruozna americka armada", "kriminalni projektili neonacista", "svetske ubice i dzelati okupljeni oko okorelog ubice Klintona".
Povremeno se izvestava i o drugim dogadjajima: u jeku je setva suncokreta, podela dizel goriva za prolecnu setvu odvija se bez problema. Drugim recima, sve je pod kontrolom.
Miki Vujovic, direktor TV Palme, komercijalne televizijske kuce poznate po pornografiji i folk video snimcima, izmenio je vestinu televizijskog predstavljanja da bi vise odgovarala ratnim uslovima. On se svake veceri obraca javnosti udobno smesten u fotelji, obucen u crno. Drzeci hemijsku olovku u rukama, on objasnjava pun entuzijazma da Srbi poseduju uzvisen gen koji ih predisponira za mucenistvo. On predlaze da se ovaj gen odstrani jednom zauvek i zakljucuje svoj monolog porukom za strane trupe; "Samo dodjite, odavde se necete vracati."
Izmedju televizijskog bombardovanja i stvarnosti, mnoge vesti jednostavno zaobilaze ljude. Ovo je slucaj, na primer, sa predlogom ministra pravde, Dragoljuba Jankovica, da se u ratnim uslovima izmene uslovi pritvora, kao i uslovi za zastitu privatne poste i privatne svojine.
Jugoslovenskim ustavom ukinuta je smrtna kazna, pa ipak Jankovic predlaze da se ponovo uvede. Pre desetak dana, predsednik Srbije Milan Milutinovic, odobrio je ministarstvu unutrasnjih poslova da preduzme "mere da se sve osobe koje predstavljaju opasnost za bezbednost republike posalju na jedno izvesno mesto".
Nemoguce je predvideti koga ce ministarstvo smatrati "opasnim", a jos manje kako ce izgledati "to izvesno mesto". Medjutim, jedan usamljeni Beogradjanin moze doziveti da zazali zbog svog razmetanja. Saleci se na racun rezima, on je na zidu napisao: "Ja sam spijun iz kraja".
Gordana Igric je nezavisni novinar iz Beograda.
