HRVATSKOJ SLEDI NAGRADA

Monday, 21 February, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

U poslednji cas, Evropska komisija je Hrvatskoj dala zeleno svetlo za otpocinjanje pregovora o clanstvu u Evropskoj uniji. To znaci da bi Hrvatska u EU mogla da udje zajedno s Rumunijom i Bugarskom do kraja dekade.

Evropski komesar za pitanja prosirenja Unije, Ginter Verhojgen (Gunther Verheugen), saopstio je pomenutu odluku 20. aprila. Time je okoncan dug period tokom kojeg su Hrvati napeto iscekivali ono sto se u evropskoj terminologiji naziva "avisom" (misljenjem). Iscrpljujuca diplomatska ofanziva, koja je bila pracena nizom vaznih poteza, ocito se na kraju isplatila.

Sam ishod je posve iznenadjujuci, posto je sve donedavno izgledalo da su napori hrvatske vlade desnog centra i premijera Ive Sanadera - cinjeni u cilju priblizavanja EU-u - nedovoljni zbog neresenog "slucaja Gotovina". Rec je o hrvatskom generalu Anti Gotovini, za kojim je Haski tribunal za ratne zlocine raspisao poternicu zbog njegove navodne umesanosti u ubistva Srba tokom devedesetih.

Buduci da je potonji cesto bio prikazivan kao licnost koja je za Medjunarodni sud vazna onoliko koliko i odbegle bivse vodje bosanskih Srba, Radovan Karadzic i Ratko Mladic, stav dveju drzava-clanica EU - Britanije i Holandije - doskora je bio da se Hrvatska ne moze prihvatiti kao potencijalni partner sve dok svoju saradnju s Tribunalom ne okonca izrucenjem Gotovine.

Medjutim, intenziviranje saradnje s Haskim sudom, koje je kulminiralo munjevitom predajom osmorice hrvatskih i bosansko-hrvatskih optuzenika za ratne zlocine, pokazalo se kao dovoljno; upravo zahvaljujuci tome je glavna tuziteljica Karla del Ponte (Carla del Ponte) obavestila Brisel da Hrvatska s Tribunalom saradjuje u zadovoljavajucoj meri.

SLUCAJ GOTOVINA KAO DOSADASNJA PREPREKA

Kada je Hrvatska u februaru podnela zahtev za clanstvo u EU, izgledalo je da su sanse da ce Zagreb uhvatiti korak sa Rumunijom i Bugarskom veoma slabe. No, pokazalo se da je za Zagreb napredak u prikljucenju Uniji bio prioritet.

Vlada je strahovala da ce, ukoliko zemlja propusti priliku da se evropskoj porodici prikljuci s Rumunijom i Bugarskom (2007. ili, sto je verovatnije 2009.), na sledecu takvu priliku morati da ceka vise godina, te da ce joj ona biti pruzena kada i ostalim balkanskim zemljama.

Naime, uprkos tvrdnjama iz EU da ce svaka pojedinacna aplikacija biti zasebno i razmatrana, u praksi je Unija samo jedanput primila neku zemlju na osnovu njenog samostalnog zahteva - u pitanju je bila Grcka, pre vise od 20 godina.

Da bi Hrvatskoj zaista bila pruzena mogucnost da se prikljuci EU-u 2007., neophodno je da Evropsko vece - koje cine sve drzave-clanice - na svom sledecem sastanku u junu mesecu potvrdi odluku Evropske komisije: jer, "avis" je samo preporuka, a ne odluka.

Hrvatska se nada da ce, sa pozitivnim misljenjem, zvanicne pregovore moci da zapocne krajem ove godine. Takav ishod se cini skoro izvesnim, posto je komisija jos jednom konstatovala kako nikada ne usvaja pozitivan "avis" ukoliko smatra da on moze biti osporen.

Cini se da Britanci i Holandjani vise nece pruzati nikakav otpor clanstvu Hrvatske. Oni su, uostalom, samo sledili Haski sud, koji je - premda bi tek krajem maja trebalo da se izjasni o Hrvatskoj u izvestaju koji ce biti podnet Savetu bezbednosti UN-a - izgleda impresioniran ostvarenim nivoom saradnje.

Posmatraci tvrde da je Zagreb napokon uspeo da ubedi Del Ponteovu da Gotovina nije u njegovoj nadleznosti.

Pa ipak, to ne znaci da su sve prepreke otklonjene. Iako joj je bezuslovno odobren nastavak pregovora sa EU-om, Hrvatska nece smeti i da zataskava slucaj odbeglog generala.

U stvari, da bi bila sigurna da ce u junu biti doneta pozitivna odluka, Hrvatska ce morati da pokaze kako i dalje pokusava da pronadje i uhvati Gotovinu. Cestitajuci Zagrebu na dosadasnjim postignucima, Komesar za spoljne odnose EU, Kris Paten (Chris Patten), uputio joj je i svojevrsno upozorenje, rekavsi: "Vazno je da Hrvatska nastavi da u potpunosti saradjuje s Haskim sudom."

NETIPICNA PRICA O "BALKANSKOM USPEHU"

Mada je napredak u saradnji s Haskim sudom svakako bio najvazniji faktor koji je uticao na dobijanje zadovoljavajuceg "avisa", treba reci i da je cinjenica relativne stabilnosti hrvatske ekonomije takodje zadivila EU.

Stoga je Verhojgen 20. aprila izjavio: "Ekonomski polozaj Hrvatske . . . bolji je od polozaja vecine zemalja koje ce u Evropsku uniju stupiti 1. maja."

Kada je rec o ekonomiji, infrastrukturi i administraciji, Hrvatska stoji rame uz rame sa bolje pozicioniranim srednjoevropskim drzavama.

Hrvatski bruto nacionalni proizvod cini oko polovinu tog proizvoda svih zemalja koje su obuhvacene Procesom stabilizacije i pridruzivanja, odnosno okvirom koji je EU predvideo za postepenu integraciju Balkana, a kojim su obuhvacene Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Makedonija i Albanija.

U stvari, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj Hrvatsku svrstava u grupu centralnoevropskih zemalja. Sve druge balkanske zemlje u tranziciji svrstane su u jugoistocnu Evropu.

Hrvatski politicki sistem je vec izvesno vreme stabilan. Mirna primopredaja vlasti nakon nedavnih izbora dokazuje da u zemlji funkcionisu i demokratija i drzavna administracija.

Ovakav napredak oznacava ostar raskid sa nestabilnoscu koja je vladala pocetkom devedesetih, kada je i samo postojanje drzave bilo ugrozeno prljavim ratom za nezavisnost koji je od 1991. vodjen protiv prosrpske jugoslovenske vojske i paravojnih formacija koje su cinili pripadnici znatne srpske manjine iz same Hrvatske.

Ratni zlocini bili su cinjeni na obe strane, a nakon vojnog trijumfa Hrvatske usledila je diskriminacija preostalih Srba, medju kojima su mnogi napustili ili bili prisiljeni da napuste svoje domove. Da bi konfuzija bila veca, Hrvatska se tokom 1992. i 1993. vojno umesala i u rat u obliznjoj Bosni i Hercegovini, gde su njene formacije takodje sudelovale u ratnim zlocinima.

Tokom devedesetih, Hrvatskom je vladao pokojni predsednik Franjo Tudjman, osnivac i lider nacionalisticke Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Njegova autoritarna administracija dovela je do iskljucenja zemlje iz integrativnih procesa u kojima su ucestvovali njeni severni i istocni susedi.

Medjunarodni polozaj Hrvatske znatno se poboljsao nakon Tudjmanove smrti u decembru 1999., kada je formirana vlada levog centra premijera Ivice Racana (nekadasnjeg komunistickog rukovodioca). Premda u to vreme Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju jos uvek nije bio na snazi, Hrvatska je otpocela unutrasnje reforme i trasirala put ka stabilnoj demokratiji i trzisnoj ekonomiji.

Racanova siroka koalicija bila je, medjutim, manje efikasna u obracunu sa ratnim nasledjem, i to prevashodno zbog toga sto je njen patriotski kredibilitet bio pod sumnjom. Ocekivanja u vezi sa povratkom i reintegracijom srpskih izbeglica, kao i u pogledu saradnje s Tribunalom, ipak nisu bila ispunjena.

A kada su joj 2001. godine predate prve haske optuznice koje su bile podignute protiv Hrvata, Racanova vlada se direktno sukobila sa medjunarodnom zajednicom. Nakon sto su zbog objavljivanja optuznica protiv trojice generala - Rahima Ademija, Janka Bobetka i Gotovine, koji su komandovali Operacijom Oluja (tj. vojnom akcijom kojom je okoncana srpska pobuna u Hrvatskoj) - bili organizovani i masovni protesti, vlasti su odbile da ih isporuce Tribunalu. Na kraju se Ademi predao dobrovoljno, Bobetko je umro, dok je Gotovina pobegao i jos uvek se nalazi na slobodi.

Cinjenica da je Zagreb odugovlacio s optuznicama navela je glavnu tuziteljicu Tribunala da izvesti o izostanku saradnje, sto je potom dovelo i do odbijanja Britanije i Holandije da ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju. Gotovina je postao simbol razdora izmedju EU i Zagreba i prepreka daljem napretku. Citav slucaj se toliko ispolitizovao da je izgledalo da nijedna strana nece pristati na kompromis.

HDZ OKRECE NOVI LIST

U vreme dok je na vlasti bio Racan, HDZ je predvodio javni otpor prema Haskom sudu. Pobeda te stranke na izborima odrzanim u novembru izazvala je strahovanja da ce dotadasnji napredak Hrvatske biti zaustavljen ili da ce cak doci do promene osnovnog kursa.

Medjutim, zahvaljujuci svom znatno modernijem predsedniku, Ivi Sanaderu, HDZ je ubrzo odlucno obznanio kako je, kada je rec o prikljucenju EU, spreman da ucini krupne korake napred.

Sanader je medjunarodnu zajednicu impresionirao resenoscu ispoljenom tokom svoje duge turneje po sadasnjim i buducim zemljama-clanicama EU, sa ciljem obezbedjivanja neophodne podrske hrvatskoj teznji ka evropskim integracijama. Austrijski kancelar Volfgang Sisel (Wolfgang Schussel) nedavno ga je opisao kao "pouzdanog i ubedjenog Evropljanina".

Sanader je izmenu svog stava o Tribunalu obrazlozio recima: "HDZ je odgovorna politicka stranka, a ovo je 21. stoljece."

Vlada je nizom postupaka potvrdila svoju privrzenost evropskim integracijama. Prvu prepreku je Sanader savladao odbivsi da za formiranje manjinske vlade zatrazi podrsku od ekstremno desnicarske Hrvatske stranke prava (HSP) i okrenuvsi se parlamentarnim predstavnicima srpske manjine, odnosno Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci (SDSS).

Cineci znacajan gest pomirenja sa srpskom zajednicom, on je izjavio da nacionalne manjine - ukljucujuci i Srbe - jesu "blago, a ne teret". Osim toga, postao je i prvi premijer koji se javno obratio srpskoj zajednici tradicionalnim pravoslavnim bozicnim pozdravom "Hristos se rodi".

Ne zadrzavajuci se samo na simbolickim gestovima, Sanader je potpisao i sporazum kojim su utvrdjeni uslovi za povratak srpskih izbeglica i kojim se Srbiji obavezao da ce tog povratka biti.

I dok SDSS, buduci jos uvek skeptican u pogledu iskrenosti tog obecanja, insistira na zaostalim problemima - kao sto su pristrasnost lokalnih sudjenja za ratne zlocine i neresenost imovinskih pitanja - medjunarodna zajednica je pozdravila pomenute poteze kao korake ka depolitizaciji citavog problema srpskih prava.

OEBS je pak pohvalio brzu reakciju HDZ-a na nedavne napade na srpske povratnike, kao i Sanaderovu skorasnju posetu Jasenovcu - memorijalnom centru koji je podignut na mestu na kojem su hrvatski fasisti tokom Drugog svetskog rata vrsili masovna ubistva Srba. "Vlada, kada je o tome rec, pokazuje kako je spremna da ucini nesto", izjavio je Alesandro Frakaseti (Alessandro Fracassetti), portparol Misije OEBS-a za Hrvatsku.

U HASKOM SUDU SE SVE PROMENILO

Svoju odlucnost da deblokira proces pristupanja EU nova vlada je na najdramaticniji nacin pokazala na pitanju Haskog suda. Uprkos tome sto je jedno istrazivanje javnog mnjenja u januaru pokazalo da se gotovo 80 procenata ispitanika protivi punoj saradnji s Tribunalom - kao i cinjenici da se HDZ prakticno poistovecuje s ratom za nezavisnost u kojem je najveci broj ratnih zlocina pocinjen - Sanader se opredelio za punu saradnju s glavnom tuziteljicom. "Kada kazem puna saradnja, zaista i mislim na punu saradnju", izjavio je on.

Izmedju vlade i Del Ponteove uspostavljena je neposredna i redovna komunikacija svake vrste. U isto vreme, odgovornost za saradnju preneta je - u cilju depolitizacije citavog problema - sa ministarstva inostranih poslova na ministarstvo pravde.

Sanader je odrzao datu rec, predavsi generale Ivana Cermaka i Mladena Markaca Hagu odmah po otpecacivanju njihovih optuznica. Optuzbe protiv njih dvojice su veoma teske, posto su i oni optuzeni za zlocine za koje se tereti i Gotovina, a koji sami po sebi znace da je Hrvatska kriva za etnicko ciscenje pocinjeno u Operaciji "Oluja".

Uprkos tome, sam proces tece po planu, i ne dovode ga u pitanje ni parlamentarne rasprave, niti bilo kakvi javni protesti. Optuzenici su se svojevoljno predali, izjavljujuci pred Medjunarodnim sudom za ratne zlocine da "puna saradnja sa Tribunalom ne samo da je u nacionalnom interesu, nego je za nju odgovorna svaka optuzena osoba".

Glasnogovornica tuzilastva Florans Artman (Florence Hartmann) izjavila je za IWPR da je nacin na koji se postupilo u vezi sa Cermakom i Markacem "zaista ohrabrujuci . . . [jer] taj slucaj nije bio ispolitizovan". Takodje je najavila da ce biti omogucen potpuni pristup dokumentaciji i svedocima.

Medjutim, Artmanova je i konstatovala kako je jos uvek prerano za ocene o tome da li sve to znaci i stvarnu promenu hrvatske politike prema Haskom sudu.

Tuzilastvo zeli da i Gotovina bude uhapsen, ili da vlada definitivno potkrepi svoje uporne tvrdnje da on nije u Hrvatskoj. "Gotovinina mreza za podrsku uglavnom se nalazi u Hrvatskoj, gde je i on sam, barem do jesenas, boravio. Ukoliko nije u Hrvatskoj, vlada bi u najmanju ruku trebalo da otkrije gde je", rekla je Artmanova. "Hrvatska je na potezu."

No, cini se da je ovaj skepticizam bio znatno ublazen istog onog trenutka kada je Zagreb u Hag otpremio jos sestoricu visokih vojnih staresina bosanskih Hrvata koji su optuzeni za ratne zlocine. Pomocnik glavne tuziteljice, Zan Mari Ruh (Jean Marie Ruch), izjavio je za IWPR 19. aprila kako je Haski sud prijatno iznenadjen tim dogadjajem. Od Hrvatske se zapravo prvobitno ocekivalo da preda samo dvojicu od sestorice generala, i to one za koje se znalo da su pod njenom jurisdikcijom.

Umesto toga, Hrvatska je u danima nakon objavljivanja optuznica postigla dogovor sa svom sestoricom optuzenika, koji su pristali da odlete za Holandiju. Pritom su - poput Markaca i Cermaka - izjavili da to cine zato sto priznaju Haski sud i jer su spremni da se pred njim brane.

U isto vreme, Zagreb je - poslavsi Tribunalu podatke i dokumenta o preduzetim merama - nagovestio i da cini ozbiljne napore kako bi otkrio gde se nalazi Gotovina. Vlada je takodje smenila nacelnika i izvrsila rekonstrukciju hrvatske kontraobavestajne sluzbe; smatra se da je to ucinila zbog njene upadljive neaktivnosti u slucaju Gotovina. Policiji je nalozeno da krene u potragu.

Vlada je, takodje, ostala pri obecanoj nagradi za svaku informaciju o beguncu. Rec je o nagradi koju su svojevremeno raspisali njeni prethodnici, sto je HDZ - dok je bio opozicija - zestoko kritikovao.

Uprkos ovakvom unapredjenju politike spram jos uvek nepopularnog suda, javno suprotstavljanje Tribunalu - koje je ugrozavalo Racanovu vladu - uspesno je marginalizovano. Zvanicnici u svojim nastupima uglavnom pokusavaju da pomire naglasavanje znacaja saradnje sa obecanjem da ce ipak biti osporeni oni aspekti optuznica koji sugerisu da je zemlja bila blagonaklona prema ratnim zlocinima, ili da ih je cak ona i organizovala.

Jedan visoki hrvatski diplomata izjavio je za IWPR 20. aprila da je Del Ponteova veoma zadovoljna najnovijim desavanjima. To zadovoljstvo je nesumnjivo presudno doprinelo tome da Zagreb ipak dobije pozitivan "avis".

Potvrdio je to i sam Paten, koji je nakon objavljivanja odluke EU rekao: "Konsultovali smo se s Karlom del Ponte i ona je potvrdila da je Hrvatska ucinila sve sto je u njenoj moci kako bi pronasla i uhvatila Antu Gotovinu. Njenom je izjavom bio otvoren put pozitivnom misljenju Evropske komisije o Hrvatskoj."

DIPLOMATSKA OFANZIVA SE NASTAVLJA

Svim ovim koracima su Sanader, predsednik Stipe Mesic i vladini ministri pridodali i nepokolebljivu diplomatsku inicijativu, cineci visestruke napore da ubede zvanicnike Tribunala i vlade zemalja-clanica EU da je i Hrvatska podobna za clanstvo u evropskom savezu.

Nemacka, Austrija i Irska - kao trenutno predsedavajuca - pokazale su se njenim istinskim zastitnicima. Nemacki kancelar Gerhard Sreder (Gerhard Schroder) otvoreno je podrzao hrvatski pristup slucaju Gotovina. "Ne mozete uhapsiti nekoga ko nije prisutan . . . trebalo bi pokazati vise razumevanja . . .", rekao je on.

Sreder je izjavio i da pitanje Gotovine ne bi trebalo da bude jedini kriterij za clanstvo u EU i zalozio se da Hrvatska Uniji pristupi vec 2007.

Izvestaj Evropskog parlamenta od 1. aprila - posvecen napretku Hrvatske u zadovoljavanju politickih kriterija - bio je krajnje blagonaklon, sto je i navelo Britaniju i Holandiju da se povuku i preporuce pozitivni "avis".

Nedavno se o tome izjasnila i sama sefica delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistocnom Evropom, Doris Pak (Doris Pack): "Ne mogu da prihvatim da zbog slucaja jednog odbeglog generala sve bude obustavljeno", izjavila je ona. "To je teret za Hrvatsku. Ne mislim da Holandija i Britanija cine dobru stvar kada taj slucaj posmatraju odvojeno."

Unisona podrska oslabila je najzad i britanski otpor. Prilikom svoje posete Zagrebu, britanski ministar za Evropu Denis Meksejn (Denis MacShane) izjavio je kako je Hrvatska nacinila izvesne dramaticne korake ka EU. Insistirajuci na tome da slucaj Gotovina nece biti zaboravljen, on je rekao: "Gotovina vise nije prepreka da Hrvatska zapocne pregovore o prikljucenju."

JEDINI POUZDAN PARTNER U REGIONU?

Poslednji razlog koji je doprineo da rasplet bude povoljan po Hrvatsku jesu negativne tendencije u ostatku regiona, pogotovo u Srbiji i na Kosovu. Na spornom podrucju Kosova u martu je zabelezen porast etnickog nasilja, a Evropa je zabrinuta i zbog unutrasnjih prilika u samoj Srbiji, gde su na parlamentarnim izborima odrzanim proteklog decembra radikalni nacionalisti zabelezili znacajan porast podrske.

Ta briga je dodatno pojacana i zbog ocekivanja da bi na predsednickim izborima ovog leta mogao biti izabran ekstremno nacionalisticki kandidat.

Sanader je otvoreno igrao na kartu te zabrinutosti kako bi za Hrvatsku izborio mesto pouzdanog regionalnog partnera. Nakon nedavnih nemira na Kosovu, on je izjavio: "Hrvatska je jedina stabilna zemlja u regionu."

Direktor Evropske inicijative za stabilnost, Dzerald Knaus (Gerald Knaus), potvrdio je za IWPR da zabrinutost za region zaista podize rejting Hrvatske. "Hrvatska je trenutno najbolja u svojoj klasi", rekao je on. "Ako nagrada izostane i ako ta zemlja ne krene napred, to ce vrlo nepovoljno uticati ne samo na Hrvatsku, nego i na razvoj i stabilnost regiona u celini."

Slicnu tezu ponovio je i Meksejn u Zagrebu. Napredak Hrvatske na putu u EU "predstavlja veoma dobar primer ostalima u regionu - primer za to kako treba krenuti napred", rekao je on.

BEKSTVO SA BALKANA

Hrvatska tako ima sansu da se prikljuci Rumuniji i Bugarskoj, i da 2007. ili - sto se cini realnijim - 2009. godine postane clanica Unije, cime bi izbegla svrstavanje u balkansku grupu, cije uclanjenje pak ne treba ocekivati tako skoro.

Bice to i njen veliki ekonomski uspeh, posto zapocinjanje pregovora znaci i pristup novcanim fondovima u obimu koji je mnogo veci nego pod rezimom Procesa stabilizacije i pridruzivanja, kao i ubrzano uklanjanje trgovinskih barijera prema EU-u. Tezina koju "avis" ima u potvrdjivanju ekonomske i politicke stabilnosti Hrvatske bice vec sama po sebi faktor privlacenja direktnih inostranih ulaganja.

Ali, put koji ceka Hrvatsku niposto nije lak. Pravo iskusenje ce biti dokument koji predstavlja okvir za evropsko partnerstvo, i koji bi trebalo da bude usvojen u narednom periodu. U njemu ce biti naveden niz uslova koje Hrvatska mora zadovoljiti ukoliko zeli da usvoji "acquis commmunautaire" (tj. evropski set zakona), prilagodi svoju ekonomiju i sudstvo standardima EU-a i ispuni politicke uslove za clanstvo.

Dalje, treba uciniti napredak i kada je rec o povratku imovine izbeglicama, reformi sudstva i - naravno - slucaju Gotovina.

Nedavna upozorenja koja je Brisel uputio Rumuniji zbog sporog napredovanja pokazuju kako nista nije sasvim izvesno. Bolne reforme moraju biti nastavljene, posto uslovljavanje clanstva u EU-u napretkom predstavlja sredstvo za kojim se moze posegnuti u bilo kom trenutku pre konacnog prikljucenja.

Anna McTaggart je rukovodilac razvojnog programa IWPR-a za Balkan.