Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATSKO SELO NAVODNO NAPADNUTO „KAO PRIMER“

Svedok u postupku protiv Stanišića i Simatovića opisuje intenzivno granatiranje Škabrnje i ubijanje meštana.
By IWPR ICTY
Jedan svedok je pred Haškim tribunalom ove sedmice rekao da je Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) u novembru 1991. selo Škabrnju napala „kao primer“ ostalim hrvatskim sredinama.



Marko Miljanić, bivši oficir JNA koji je u Škabrnji radio kao šef policije, opisao je kako se u jesen 1991. dogodilo intenzivno granatiranje pomenutog sela.



On je sudijama koje sude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću objasnio na koji su način u Škabrnji, kao pretežno hrvatskom selu, bile angažovane jedinice kopnene vojske.



„[JNA] je artiljeriju koristila za bombardovanje i zastrašivanje, tako da bi se [seljani] sklonili u podrume. Opkolili bi područje, savladali civile i pripadnike rezervnog sastava jedinica ministarstva unutrašnjih poslova, i pobili ih“, rekao je Miljanić sudijama.



Stanišić i Simatović se terete za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo prisilno i trajno raseljavenje ne-Srba iz mnogih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine – progonom, ubijanjem i deportacijom hrvatskog, kao i bosansko-muslimanskog i bosansko-hrvatskog stanovništva.



Stanišić je od 1991. do 1998. bio na dužnosti šefa srbijanske službe Državne bezbednosti (DB), dok je Simatović – kao njegov potčinjeni – bio komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) pri DB-u.



U optužnici se navodi da su Stanišić i Simatović osnivali, organizovali i finansirali centre za obuku srpskih snaga u cilju vojnog delovanja na teritoriji Hrvatske i Bosne.



Tvrdi se da su Stanišić i Simatović te snage slali u Hrvatsku i Bosnu, gde bi one činile zločine i uspostavljale kontrolu nad gradovima i selima na hrvatskim i bosanskim područjima koje su kontrolisali Srbi, prisiljavajući ne-Srbe da napuste te teritorije.



U optužnici se opisuje kako su u novembru 1991. srpske snage, uključujući i pripadnike jedinica JNA i srpske Teritorijalne odbrane (TO), napale selo Škabrnju. Te snage su 18. novembra ubile najmanje 38 nesrpskih civila koji su se zatekli u svojim kućama ili na ulici – kaže se u optužnici.



Miljanić, koji je u tom napadu izgubio više članova porodice, uključujući i brata, pred sudom se prisetio onoga što se dešavalo toga dana. Prvo granatiranje je, po njegovim rečima, počelo oko 10 ili 11 sati pre podne, da bi tokom dana dejstva bila nastavljena u tri ili četiri talasa.



Miljanić je sudijama rekao da je Škabrnja bila selo bez ikakvih značajnijih vojnih ili ekonomskih objekata, kao i poljoprivrednih preduzeća. Mnoge zgrade koje su srušene pri bombardovanju bile su zapravo crkve, škole, bolnica i stambeni objekti – kazao je Miljanić.



Tužilaštvo je od Miljanića – koji je svedočio i na suđenjima Slobodanu Miloševiću i Milanu Martiću – zatražilo da opiše pripadnike „specijalnih snaga“ koje je spomenuo u svojoj izjavi datoj kancelariji tužilaštva. Miljanić je u toj izjavi naveo da su ljudi koji su se u Škabrnju iskrcali iz niza helikoptera bili odeveni u tamne uniforme i beretke.



Rekao je kako je po njihovim beretkama zaključio da se radi o specijalnim snagama.



„Specijalne snage su nosile drugačije kape – beretke – dok su vojnici iz redovnog sastava nosili ’titovke’“, kazao je Miljanić.



On je sudijama rekao da su pripadnici specijalnih snaga napad na selo izvršili lakim automatskim naoružanjem, uključujući uzije i ručne granate, kao i prigušivače za vatreno oružje.



Tužilaštvo je Miljanića pitalo šta se dešavalo nakon što su te snage doletele helikopterima.



„Desile su se najstrašnije stvari – ubistva; nad civilima koji su izvedeni iz svojih podruma izvršen je masakr“, kazao je Miljanić.



Tužilaštvo je pročitalo onaj deo Miljanićeve izjave gde on napad, koji je na Škabrnju izvršilo stotinu vojnika JNA, opisuje kao „stratešku akciju“, pri čemu su vojnici želeli da zauzmu selo i spreče da iz Škabrnje iko izađe živ.



„Škabrnja nije bila običan taktički cilj, nego strateški“, kazao je Miljanić sudijama. On je rekao da su vojnici „ubijali, granatirali da bi pokazali šta se može dogoditi drugim“ sličnim oblastima.



„Bilo je to strateško političko pitanje“, dodao je on. Rekao je kako nije bilo nikakvog smisla u tome da te snage bude poslate na to malo područje sa toliko malo stanovnika.



Tužilaštvo je sudu predočilo popis hrvatskih vojnika i civila ubijenih u Škabrnji, koji je sačinjen 9. jula 2002. Od Miljanića je zatražilo da identifikuje nekoliko žrtava, te da opiše kako su poginule.



Jedan čovek je bio konobar, koji je nakon napada pobegao iz Škabrnje, ali se kasnije vratio po svoju suprugu i dete. JNA ga je sačekala i ubila – kazao je Miljanić.



Drugi civil sa spiska bio je berberin.



„Uhvatili su ga živog i pretukli na asfaltu“, rekao je Miljanić sudijama. „[Jedan vojnik] mu je uperio oružje u glavu, pucao, odsekao mu uho, umotao ga i stavio u džep.“



Taj čovek je bio ostavljen u grmlju, gde je za sat vremena umro – rekao je Miljanić.



Miljanić je 18. novembra video i kolonu tenkova sa živim štitom kojeg je činilo 200 civila – muškaraca, žena i starijih osoba.



Stanišićev branilac Gerardus Knops (Gerardus Knoops) je upitao da li je napad JNA na Škabrnju predstavljao isključivo vojnu operaciju.



„Ne mogu to da kažem“, odgovorio je Miljanić. „U Škabrnji nije bilo vojnih ciljeva, tako da ne znam o čemu [se] radilo.“



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Julia Hawes izveštava za IWPR iz Haga.