Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATSKI RATNI VETERAN KRIVI SABORCE ZA ZLOČINE

No, Gotovinina odbrana osporava tvrdnju svedoka da je sudelovao u Operaciji Oluja.
By IWPR ICTY
Bivši hrvatski vojnik ispričao je na suđenju trojici generala hrvatske vojske kako je video da njegovi saborci tokom vojne ofanzive – koja se odigrala u avgustu 1995. godine – čine zločine protiv čovečnosti.



Na suđenju Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču, Vladimir Gojanović je ove sedmice u Hagu posvedočio da je video hrvatske trupe kako zlostavljaju i ubijaju civile, te pljačkaju i spaljuju njihove kuće, i to u operaciji kojoj je cilj bilo zauzeće onih teritorija koje su do tada kontrolisali srpski pobunjenici.



Trojici generala se sudi za ratne zločine koje su jedinice pod njihovom komandom – tokom Operacije Oluja, izvedene 1995. – počinile nad lokalnim Srbima iz regiona Krajine.



U optužnici se navodi da je Gotovina bio glavnokomandujući ofanzive, dok je Čermak komandovao kninskim garnizonom, a Markač specijalnim policijskim jedinicama. Tužioci navode da su okrivljeni sudelovali u planiranju i izvođenju „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ proterivanja Srba iz regije.



Gojanović danas predsedava Udrugom razvojačenih branitelja Domovinskog rata, a pred sudom je ispričao kako je video „ubistvo ratnog zarobljenika od strane pripadnika svoje jedinice“. On sam je, kako je rekao, spasao dve žene tako što je sprečio da ih siluju dvojica mlađih hrvatskih vojnika.



Na pitanje Gotovininog advokata, Luke Mišetića, da li je o zločinima obavestio svoje pretpostavljene ili policiju, Gojanović je rekao kako za to nije rekao nikome van Tribunala, iako je bio u prilici da o tome javno govori.



Kazao je i da njegova jedinica od Gotovine nikada nije dobijala nikakva naređenja o tome „kako da tretira ratne zarobljenike ili srpske civile“.



Odbrana je potom osporavala Gojanovićevu tvrdnju da je bio član 113. Šibenske brigade, ističući kako on nikada nije pripadao toj jedinici, pa da „stoga nije ni sudelovao u Operaciji Oluja“.



Mišetić je Gojanoviću predočio spisak vojnika iz sastava 113. brigade, sačinjen u avgustu 1995., na kojem se ne nalazi njegovo ime.



Gojanović je pak kazao kako ne zna zbog čega nije na spisku. Po njegovim rečima, mora biti da se radi o „pogrešci u njegovim papirima za registraciju“. Da bi osnažio ovu teoriju, rekao je kako mu je posle rata bilo ponuđeno odlikovanje veterana Četvrte splitske brigade, iako nikada nije pripadao toj formaciji.



Mišetić je pak naglasio kako nije bilo nikakvih grešaka. On je pročitao odlomke iz izjava dvojice nekadašnjih pripadnika 113. brigade – Tihomira Miša i Ratka Despota – koji su rekli da Gojanović „nije bio član te jedinice za vreme Operacije Oluja“.



Međutim, svedok je insistirao na tome da se, zajedno sa Despotom, borio u istoj jedinici. A sudije je pitao da li je moguće da su pomenute izjave davane „pod političkim pritiskom“.



Gojanović je rekao i da – zbog toga što je rešio da svedoči – njegovoj porodici stižu pretnje, a da se on nalazi pod merama zaštite.



Da bi pokazao kako je zaista bio pripadnik pominjane brigade, svedok je predočio kopije vlastite vojne knjižice, kao i jedno pismo koje je bivša haška tužiteljica, Karla del Ponte (Carla Del Ponte), uputila sudu. Iako su sudije dozvolile da se dokumenti razdele, nisu mu dopustili da pročita odlomke iz pisma.



„Ovi dokumenti van svake sumnje dokazuju da sam bio pripadnik 113. brigade, i da je moje svedočenje o ratnim zločinima istinito“, rekao je svedok.



U kasnijoj fazi suđenja, Čermakova braniteljka Džilijen Higins (Gillian Higgins) ispitivala je Gojanovića o izjavi koju je tužiocima dao još 2005., a u kojoj je rekao: „General Čermak i njegovi ljudi preuzeli su u leto 1995. jednu fabriku u Kistanji, odakle je pokradena celokupna oprema.“



Svedok je priznao da je pogrešio.



„[Čermak] nije bio tamo, ali su njegovi ljudi bili nadležni za fabriku i opljačkali su taj objekat – tako da su sav novac i oprema otišli dvojici generala, dok smo mi, vojnici, okrivljeni za zločine“, rekao je.



Gojanoviću je pokazan i jedan odlomak iz teksta koji se u hrvatskim novinama pojavio 2004., i u kojem se citiraju njegove optužbe na račun hrvatske vlade i pokojnog predsednika Franje Tuđmana zbog „genocida [nad srpskim civilima iz sela] Varivode i Gošići“.



Da bi pokazao kako su ratne vlasti ipak reagovale na zločine počinjene nad civilima, Markačev tim odbrane je sudu predočio transkript sa sastanka hrvatske vlade održanog u jesen 1995., u vreme kada su u Varivodama ubijena devetorica starijih ljudi.



Na osnovu tog dokumenta se vidi da je ministar unutrašnjih poslova rekao kako se „neće smiriti sve dok oni koji su za to odgovorni ne budu iza rešetaka“.



Međutim, Gojanović je rekao kako nije znao da je to bio vladin stav i da je to „verovatno bilo samo njihovo javno i političko mišljenje“.



Sledeći svedok na ovosedmičnom saslušanju bio je Aleksander Černecki (Alexander Tchernetsky) – vojni posmatrač Ujedinjenih nacija zadužen za praćenje manjinskih grupa na području Krajine u vreme Operacije Oluja.



Černecki je ispričao kako je prisustvovao granatiranju i pljačkanju područja Cetine i Kijeva od strane hrvatske vojske, premda tamo nije bilo nikakve srpske vojske.



„Na tim područjima nije bilo pripadnika srpske vojske“, kazao je.



Svedok je ispričao i kako je prilikom obilaska doline Plavnog pronašao telo jednog starijeg Srbina.



„Delovalo [je] da su to učinili pripadnici hrvatske vojske“, rekao je on.



Međutim, Markačeva odbrana je to negirala, saopštivši da se radi o čistoj spekulaciji.



Tokom svedočenja, Černecki je rekao i da je video kako hrvatske specijalne snage spaljuju čitavu jednu kninsku četvrt, neposredno nakon što su zauzele taj grad.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.