Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATSKI POSLANIK ĆE MOŽDA BITI OPTUŽEN ZA RATNE ZLOČINE

Politička oluja u Zagrebu nakon što je istaknutom opozicionom političaru ukinut parlamentarni imunitet.
By Goran Jungvirth
Hrvatski su parlamentarci ove sedmice izglasali ukidanje poslaničkog imuniteta jednom od najmoćnijih ljudi Slavonije, Branimiru Glavašu, čime je otvoren put za pokretanje eventualnog krivičnog postupka za ratne zločine.



Neki su ovaj potez pozdravili kao znak da je Hrvatska možda konačno spremna da se suoči sa mračnijom stranom svojih napora da okonča srpsku kontrolu nad znatnim delom svoje teritorije tokom devedesetih.



Međutim, u svom završnom obraćanju Saboru, Glavaš je optužio svoje bivše političke saveznike iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za pokretanje prljave kampanje protiv njega.



“Ovo samo pokazuje groteskni mentalni sklop mojih bivših stranačkih kolega, koji su pokrenuli ovaj kafkijanski proces”, rekao je Glavaš u parlamentu.



Mnogi sada čekaju da vide da li će ovakav razvoj događaja biti najava daljih procesa protiv ljudi na visokim položajima, ili će se potvrditi njegove teze o političkom obračunu.



Još uvek nije podignuta optužnica, ali pošto je Glavašu sad ukinut imunitet, državni tužilac bi mogao pokrenuti krivični postupak.



Glavaš je bio ratni zapovednik Osijeka (istočna Hrvatska), a više od decenije i vodeća ličnost HDZ-a u Slavoniji. Tome je došao kraj 2005., kada je izbačen iz stranke bez objašnjenja.



Glavaš je potom osnovao vlastitu stranku – Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje (HDSSB) – koja je u Osijeku preuzela vlast od HDZ-a.



Priče o navodnim ubistvima Srba u Osijeku 1991. u hrvatskim su se medijima pojavile 2005. godine



Glavaš je nedavno priznao u parlamentu da bi mogao biti optužen za ilegalna hapšenja srpskih civila, te ubistvo jednog zarobljenika u Osijeku, na samom početaku rata 1991.



No, Glavaš je odbacio optužbe za ratne zločine i doveo u pitanje pouzdanost svedoka koji su izjavili da je on izdao naredbu da se zločini počine.



„Ja sam general, i ponosim se svojim doprinosom Domovinsko-odbrambenom ratu, a isto bih i danas učinio“, rekao je Glavaš.



„Bilo bi bolje da se postupak protiv mene vodi u Hagu“, dodao je on, pojašnjavajući da je UN-ov Tribunal za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji barem nepristrasan.



Glavaš je osiječku policiju optužio da je potpala pod uticaj članova vladajuće stranke, tvrdeći da je zataškala sva svedočenja i obustavila sve postupke u kojima ubistva srpskih civila nisu mogla biti pripisana njemu. Istakao je i da su za ubistva jugoslovenskih vojnih rezervista, srpskih civila i dvojice hrvatskih policajaca zapravo odgovorni njegovi pretpostavljeni u to vreme.



Predsednik hrvatskog parlamenta, Vladimir Šeks – koji je tokom rata bio predsednik lokalnog organa vlasti, odnosno kriznog štaba u Osijeku – porekao je Glavaševe optužbe da je poslednji razvoj događaja zapravo „politički montiran proces“.



Osamdeset i dva od ukupno sto pedeset i jednog saborskog zastupnika glasalo je za ukidanje imuniteta Glavašu



Među malobrojnima koji su glasali protiv bili su i članovi Hrvatske stranke prava (HSP), stranke koja je trenutno na vlasti u Osiječkoj županiji, zajedno s Glavašem. Stav te stranke je da je u pitanju „politički, a ne pravni proces“.



Neki članovi HSP-a tvrde da bi – umesto da de rasvetli smrt 40 Srba – bilo bolje pokrenuti postupke u vezi sa ubistvima preko 1,200 Hrvata, navodno počinjenih na početku rata u Osijeku.



Čak i poslanici koji su glasali za ukidanje imuniteta veruju da je u zbilja pitanju politički proces, iako ne poriču da su se zločini dogodili.



Bivša ministrica pravde i predsednica Demokratskog centra (DC), Vesna Škare-Ožbolt, izjavila je za IWPR kako smatra da je ovo politički slučaj, jer „sve do sada nije bilo političke volje za [njegovo] procesuiranje“.



Predsednik Helsinškog odbora, Žarko Puhovski, rekao je za IWPR da je ovaj procesi trebao početi mnogo ranije i požalio se zbog „ogromnog zakašnjenja“. On je međutim istakao da je „jedini politički element u ovoj priči to što mnogi svedoci nisu želeli da svedoče zato što je Glavaš [sve donedavno] bio na vlasti“.



Ožboltova se nada da će, nakon Glavaševog slučaja, i ostale mračne tajne napokon biti otkrivene, uključujući i navodna ubijanja, pljačke i protivzakonita pritvaranja Srba u Pakračkoj poljani (istočna Hrvatska), o čemu se u Hrvatskoj raspravlja već godinama, ali čiji navodni počinitelji još uvek nisu izvedeni pred lice pravde.



Upozorila je i na to da će nepokretanje drugih slučajeva samo potkrepiti teorije o političkoj pozadini Glavaševog slučaja.



Puhovski takođe smatra da bi odluka o otvaranju Glavaševog slučaja mogla pozitivno uticati na procesuiranje zločina koje su tokom rata hrvatski vojnici počinili nad srpskim civilima. U tom kontekstu je pomenuo i grad Sisak, gde je oteto oko stotinu srpskih civila koji ni do danas nisu pronađeni.



Bivši državni tužilac, Anto Nobilo, izjavio je za IWPR kako i on očekuje da posle Glavaševog slučaja počnu i ostala suđenja za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima. „Ako se to ne bude desilo, to će značiti da su motivi za pokretanje slučaja Glavaš bili čisto politički, a ne pravni“, rekao je on.



Goran Jungvirth je saradnik IWPR-a iz Zagreba.