Hrvatska: 'reformisani' HDZ sprema se da preuzme vlast

Tuesday, 6 September, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

Hrvatska desnicarska stranka, HDZ, sprema se da ponovno osvoji vlast na izborima sledece nedelje i smeni levicarsku vladu koja je pobedila na prethodnim izborima 2000. godine. Poslednja istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da ova desnicarska stranka vodi, te da se oporavila od teskog izbornog poraza.

Mada je ambicija Hrvatske prijem u Evropsku uniju do 2007. godine, sto podrzava vise od 80 odsto hrvatskih gradjana, pobeda HDZ-a na izborima bi mogla da ugrozi i odlozi ovaj proces.

Kada je HDZ bio na vlasti tokom devedesetih, Hrvatska je bila pod medjunarodnom izolacijom zbog svog odnosa prema srpskoj manjini, nespremnosti za saradnju sa Medjunarodnim krivicnim sudom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, kao i zbog neuspeha u uspostavljanju vladavine prava i postovanja ljudskih prava u zemlji.

Od kada je koalicija levog centra stupila na vlast 2000. godine, Hrvatska je znatno brze napredovala stigavsi do tacke kada se prijem u Evropsku uniju zajedno sa Rumunijom i Bugarskom krajem ove decenije cinio sasvim mogucim.

HDZ sada insistira da ce postovati hrvatske obaveze prema Haskom tribunalu ukoliko bude formirala novu vladu, a prosle nedelje je stranka takodje obecala da ce ubrzati povratak srpskih izbeglica.

Mnogi pohvaljuju uzdrzanu predizbornu kampanju u Hrvatskoj opisujuci je kao "umerenu, lisenu ekstremnih nacionalistickih tonova."

HDZ je, odista, preduzeo neke korake da ublazi strahovanja od povratka krajnje desnicarske nacionalisticke politike, koja je obelezila devedesete. Stavise, ova stranka tvrdi da ce upravo ona najbrze uvesti Hrvatsku u Evropsku uniju.

Lider HDZ-a Ivo Sanader vodi ugladjenu kampanju na televiziji i u stampi, ukazujuci na prihvatanje na koje je naisao tokom svoje kratke turneje po evropskim prestonicama, gde je razgovarao sa desnicarskim politicarima, ukljucujuci italijanskog premijera Silvija Berluskonija.

Medjutim, oprez raste jer je HDZ na lokalnom nivou vodila kampanju u drugacijem duhu, pozivajuci se na tradicionalne nacionalisticke sentimente.

U radijskom suocavanju u oktobru sa aktuelnim premijerom iz redova Socijaldemokratske partije, SDP, Ivicom Racanom, Sanader je uslovio svoju podrsku Haskom tribunalu rekavsi da prihvata princip saradnje, ali da zeli reviziju "politickih" slucajeva.

HDZ je pogotovo zahtevao ponovno razmatranje optuznice protiv popularnog hrvatskog generala Ante Gotovine koju je okarakterisao kao pokusaj blacenja hrvatske oruzane borbe protiv jugoslovenske armije pocetkom devedesetih.

Predsednik splitskog ogranka HDZ-a Zvonimir Puljic nedavno je optuzio Racanovu vladu za "udvaranje" Haskom sudu tvrdeci da bi optuznice protiv generala kao sto je Gotovina trebalo "ozbiljno osporiti u Ujedinjenim nacijama, koje su osnivac Tribunala u Hagu."

Ovakav stav direktno je suprotstavljen insistiranju Haskog tribunala da ne postoji mogucnost za reviziju optuznica sve dok se optuzeni ne nadju u pritvorskoj jedinici u Seveningenu. Koordinator predstavnistva Medjunarodnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji izneo je sasvim jasno stav tribunala: "Jedino mesto gde se optuznice mogu osporiti je pred sudskim vecem".

HDZ se nalazi u neugodnoj situaciji jer je partija bila na vlasti za vreme vojne ofanzive "Oluja" 1995. godine zbog koje je hasko tuzilastvo podiglo optuznicu protiv Gotovine, a njegovo ime se vezuje za pobedonosni rat za nezavisnost. Puna saradnja sa Haskim tribunalom u pogledu optuznica koje su u vezi sa operacijom "Oluja" mogla bi ugroziti poziciju ove stranke.

Optuznica protiv Gotovine cesto se spominjala na predizbornim mitinzima HDZ-a gde se uglavnom opisivala kao atak na hrvatsko pravo na samoodbranu. Na oktobarskom mitingu u Kninu, gradu koga su Hrvati u toku operacije "Oluja" vratili pod svoju kontrolu, okupljeni su sa entuzijazmom potpisivali peticije podrske Gotovini.

Predsednik regionalnog ogranka HDZ-a Branko Milinovic rekao je da "niko nece suditi nasoj vojsci", dok je njegov kolega Luka Rebic dodao da bi vlada koju ce formirati HDZ trebalo da povrati dostojanstvo zemlje umesto da izrucuje "nase generale".

Iako vlada levog centra nije u potpunosti saradjivala sa Haskim tribunalom, HDZ insistira da je levica izdala interese hrvatske borbe za nezavisnost i ugrozila bezbednost Hrvatske.

Na mitingu u Vukovaru 14. oktobra, HDZ je optuzio aktuelne vlasti da bi Hrvatska ostala bez trecine svoje teritorije, da je kojim slucajem levica bila na vlasti 1991. godine.

U Imotskom, u južnoj Dalmaciji, Sanader je rekao da se Racanova vlada mora smeniti "zbog zrtava koje su pale u Domovinskom ratu, zbog 35.000 ratnih invalida, zbog 130 mrtvih heroja iz Imotskog, zbog majki koje su ostale udovice, zbog svih onih ponizenih i osiromasenih kao i zbog branitelja domovine cija su prava uskracena". Kandidate SDP-a u Imotskom su gadjali jajima nekoliko dana nakon ovog govora lidera HDZ-a.

Sanaderov ostar ton u Imotskom u potpunoj je suprotnosti sa imidzom koji gradi u inostranstvu predstavljajuci se kao reformisticka, umerena, proevropska politicka licnost i stavlja pod ozbiljnu sumnju njegovo verbalno zalaganje za povratak srpskih izbeglica.

Nakon poraza koji je Hrvatska vojska nanela pobunjenim Srbima u Krajini 1995. godine, prema podacima UNHCR-a, samo se 100.000 od ukupno 280.000 etnickih Srba vratilo svojim domovima. U nedavnom izvestaju humanitarne organizacije "Human Rights Watch" kaze se da je postignut izvestan napredak, ali da jos uvek postoje prepreke. Portparol Misije OSCE- a u Hrvatskoj, Alesandro Frakaseti, kaze: "Ukoliko se celokupna atmosfera ne popravi, sve je manje opcija za povratak izbeglica."

Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veca, koje zastupa prava Srba u Hrvatskoj, kaze da sumnja u Sanaderovu iskrenu podrsku povratku srpskih izbeglica. Odbacujuci "pomodne" pozive Srbima da se vrate svojim domovima, Pupovac je rekao da nisu bitni verbalni apeli vec politicke odluke da se "uklone prepreke povratku izbeglica - odgovarajuca implementacija zakona o amnestiji, postovanje imovinskih prava i ekonomska revitalizacija podrucja nastradalih u ratu."

On dodaje da je bilo kakav signal o mogucoj promeni stava HDZ-a po ovom pitanju vazan, imajuci u vidu nacionalisticku prirodu ove stranke. "Znacajno je to sto je stranka koja je konkretno odgovorna za situaciju u kojoj se Srbi nalaze dala takva saopstenja", kaze on.

Sanaderov poziv Srbima da se vrate svojim kucama nije u skladu sa tonom govornika na mitinzima HDZ-a u bivsoj Republici Srpskoj Krajini iz koje su Srbi izbegli 1995. godine.

Na mnogim mitinzima cule su se nacionalisticke pesme, a govornici su se okupljenima obracali sa "Dragi Hrvati". Na mitingu u Kninu Sanader je licno zahvalio svim okupljenima za dolazak pozdravljajuci ih sa "Vi ponosni Hrvati i vernici."

Na istom mitingu potpredsednik HDZ-a Andrija Hebrang rekao je da zeli dobrodoslicu svima koji su se vratili posle egzodusa, ali se cinilo da je dobrodoslica upucena samo Hrvatima proteranim pocetkom devedesetih, a ne i Srbima koji su izbegli 1995. godine.

Sanader je rekao da podrzava prava ljudi da povrate svoju imovinu, ali je dodao da to ne moze ici na stetu bosanskih Hrvata koji su izbegli u Hrvatsku tokom devedesetih i sada zive u srpskim kucama.

Luka Rebic je, takodje, napao odnos aktuelnih vlasti prema bosanskim Hrvatima, koje je pohvalio zbog pomoci u odbrani Dubrovnika pred nadirucom jugoslovenskom armijom. Entuzijazam okupljenih za vreme ovakvih govora ukazuje na nivo podrske kome se HDZ moze nadati od hrvatskih izbeglica iz Bosne i Hercegovine.

Ipak, HDZ nece uspeti da privuce sve glasove bosanskih Hrvata jer su neki hrvatski lideri u Bosni pozvali zajednicu da glasa za ekstremnu desnicarsku stranku - HSP, koja je sve do nedavno insistirala na postovanju uspomene na fasisticku Nezavisnu državu Hrvatsku, NDH, iz Drugog svetskog rata.

Podela unutar HDZ-a na levo i desno krilo po pitanju Bosne i Hercegovine sasvim je uocljiva. Kada je poslednji put vladao Hrvatskom, HDZ je imao kolonijalni odnos prema bosanskim Hrvatima, ali se ovakav pristup sada promenio.

HDZ je odbacio neke od izbornih kandidata sumnjive proslosti koje je nominovao tvrdokorni ogranak stranke u Bosni, HDZ-BiH, i uklonio ih sa zajednicke izborne liste za 11. izbornu jedinicu. Glasacko telo ove izborne jedinice predstavlja dijaspora (uglavnom bosanski Hrvati). Uspostavljanjem ovakve izborne jedinice, sto je potez koji se cesto kritikovao u javnosti, omogucilo se hrvatskoj dijaspori da glasa na hrvatskim izborima.

Sanader se ne odrice prava dijaspore da glasa na hrvatskim izborima, te je na mitingu u Vukovaru zestoko kritikovao vladu zbog manjka entuzijazma u vezi sa ovom odredbom izbornog zakona tvrdeci da ce, ako to bude potrebno, licno autobusima dovoziti Hrvate iz Nemacke da glasaju. Najtezi problemi sa kojima se suocavaju srpske izbeglice s pravom glasa u susednoj Srbiji i Crnoj Gori nisu se ni pominjali.

U Imotskom je Sanader napao Racanovu vladu zbog zanemarivanja dijaspore i napustanja Hrvata u Bosni i Hercegovini "kada smo svi mi jedan narod". Dodao je: "Kada napadaju Hercegovce, ja odgovaram - ja sam takodje Hercegovac!"

Sanader se krece tankom linijom koja razdvaja njegove napore da izgradi svoj medjunarodni imidz tolerantnog politicara i pokusaja da prikupi sto vise podrske na lokalnom nivou.

Do njegovog uspona unutar stranke doslo je posle smrti bivseg predsednika i osnivaca HDZ-a Franje Tudjmana 1999. godine. Borba za vlast unutar HDZ-a, nakon sto su je unutrasnji sukobi ozbiljno oslabili, dovela je do tada malo poznatog Sanadera na celo partije.

Do jula 2000. godine naklonost javnosti HDZ-u spala je na samo 7 odsto. Sanader je, ipak, uspeo da preokrene ovaj trend tako da HDZ sada podrzava oko 35 odsto gradjana.

"Novi" HDZ je pri tome postao ranjiviji zbog optuzbi da izdaje nasledje Franje Tudjmana i znatno mekseg stava po nacionalnom pitanju. Analiticari kazu da ce od toga najvise koristi na predstojecim izborima imati HSP.

Kada je Sanader na vukovarskom mitingu izjavio da ce saradjivati sa susednim zemljama, ukljucujuci Srbiju, okupljeni su u tisini propratili njegove reci.

Stranka je takodje izbacila iz svojih redova hrvatskog generala iz Bosne, Ljuba Cesica Rojsa, koji se nalazi na crnoj listi Evropske unije i SAD, zbog njegovih antisrpskih stavova. Osudjujuci ono sto je nazvala "govorom mržnje", HDZ je u svom saopstenju izneo: "Odbacujemo i ogradjujemo se od svih Cesicevih poteza."

Uzavrela retorika koja se mogla cuti na HDZ-ovim mitinzima u Kninu, Imotskom i Vukovaru mogla bi biti reakcija na pretnje koje vrebaju sa krajnje desnice kako bi se sacuvali tradicionalni glasaci ove stranke.

Andrija Hebrang je takodje protivrecio zvanicnom stavu stranke braneci Cesica Rojsa kao "heroja Domovinskog rata". On je izjavio za rijecki dnevnik "Novi list" pocetkom novembra da bi Cesic Rojs "mogao uciniti puno toga za nas na terenu", cak i posle njegovog iskljucenja iz stranke.

Sanaderov pomirljiviji pristup i dalje je nepopularan medju mnogim tvrdokornim pristalicama HDZ-a. Na partijskom kongresu u julu ove godine, delegati su izvizdali Doris Pek, clana Evropskog parlamenta, koja je ukazala na potrebu da se saradjuje sa Haskim tribunalom.

Strah od povratka staroj politici, retorici i stilu karakteristicnim za Tudjmanovu vlast verovatno nije na mestu. Politicka atmosfera u Hrvatskoj se promenila od 2000. godine i malo je verovatno da ce HDZ pokusati da napravi jasan raskid sa dosadasnjom politikom aktuelnih vlasti.

HDZ, takodje, nece biti u stanju da formira vladu bez prethodnog stupanja u neku vrstu koalicionog dogovora, te stoga nece biti u poziciji da dominira politickom scenom kao sto je to bio slucaj tokom devedesetih.

Od sledece nedelje, HDZ bi mogao biti u poziciji da dokazuje svoju privrzenost proevropskim integracijama kao i da razveje sumnjicavost prema njihovom politickom programu.

Komesar za prosirenje Evropske unije Ginter Ferhojgen podsetio je 13. novembra u Zagrebu Hrvate da bi trebalo da imaju na umu zbog cega se njihova drzava ne nalazi medju 10 zemalja koje ce pristupiti Evropskoj uniji 2004. godine, ali je istovremeno pozdravio teznje Hrvatske da se pridruzi evropskoj porodici 2007. godine.