Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska pomorska bitka sa Slovenijom

Slovenacki ambasador opozvan iz Zagreba na vrhuncu sukoba oko teritorijalnih voda.
By Drago Hedl

Dugotrajne tenzije izmedju Hrvatske i Slovenije prerasle su u verbalni rat oko granicne linije izmedju dve bivse jugoslovenske republike u Jadranskom moru.


Hrvatska je saopstila kako planira da i dalje potvrdjuje i upraznjava svoja ekonomska prava na podrucje Jadranskog mora, daleko od obale, koje blokira pristup Slovenije Mediteranu.


Analiticari kazu da ovaj pogranicni spor odrazava arhaicni nacionalisticki pristup resavanju problema u odnosima sa susednim drzavama u trenutku kada obe zemlje teze prijemu u Evropsku uniju.


Slovenija je 31. avgusta pozvala svog ambasadora u Zagrebu, Petra Bekesa, "na konsultacije", nakon sto je hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula potvrdio da je njegova zemlja odlucna u nameri da uspostavi ekskluzivnu ekonomsku zonu na Jadranu. Picula je ovu izjavu dao u intervjuu za splitski dnevni list "Slobodna Dalmacija" nešto ranije tog istog dana.


Sledeceg dana je slovenacki ministar inostranih poslova Dimitrije Rupel upozorio da posle ulaska njegove zemlje u Evropsku uniju sledeceg maja Slovenija mozda nece podrzati hrvatski zahtev za uclanjenje u sledecem ciklusu koji se ocekuje 2007. godine.


Hrvatska vlada je jasno stavila do znanja da je njena odluka konacna. Takodje je naznacila da ce svoj predlog podneti parlamentu na usvajanje u oktobru sto je potez koji ce, kako se cini, onemoguciti postizanje kompromisa u razgovorima sa Slovenijom zakazanim za 16. septembar.


Predsednik hrvatskog parlamenta Zlatko Tomcic demantovao je navode koje je izneo njegov slovenacki kolega prema kojima je stav Zagreba o ekskluzivnoj ekonomskoj zoni u Jadranu sastavni deo predizborne taktike vladajuce koalicije. Predsednik slovenackog parlamenta je sugerisao da je vladi premijera Ivice Racana, kojoj predstoje prevremeni opsti izbori u novembru, neophodno da ucini nesto kako bi se priblizila nacionalistickom korpusu izbornog tela.


Hrvatska polaze pravo na ekskluzivnu ekonomsku zonu na osnovu konvencije Ujedinjenih nacija o zakonima o teritorijalnim vodama u priobalnom podrucju. Prema tim propisima, Hrvatska moze da koristi sirok pojas duz citave hrvatske obale koji se proteze znatno dalje od sadasnje granicne linije koja obelezava teritorijalne vode na 12 nautickih milja od njenog priobalja. Hrvatska ne bi imala pun suverenitet nad ovim podrucjem, ali ce imati ekskluzivna prava na ribolov i eksploataciju mineralnih resursa. Ovo je postalo izuzetno znacajno s obzirom na otkrice rezervi gasa u Jadranskom moru.


Hrvatski zvanicnici su jasno stavili do znanja da sa indignacijom odbijaju mogucnost slovenackog mesanja jer Zagreb ima pravo da odluku donese jednostrano.


Slovenija, sa tek 47 kilometara obale u najsevernijem delu Jadrana, suocava se sa mogucnoscu gubitka svih prava na ribolov i eksploataciju gasa izvan sopstvenog priobalnog podrucja, pri cemu bi njeni brodovi morali da prolaze kroz inostrane teritorijalne vode svaki put kada zaplove ka Mediteranu.


"Ako bi sve zemlje na Mediteranu pocele da uspostavljaju trgovacke zone, nastao bi potpuni haos", izjavio je slovenacki ministar inostranih poslova Dimitrije Rupel.


Slovenija nema pravo da proglasi sopstvenu ekskluzivnu ekonomsku zonu jer njene teritorijalne vode ne izlaze na otvoreno more. Medjutim, tokom poslednjih nedelja, slovenacki politicari i pravni eksperti iznosili su argument da Hrvatska nema pravo na prisvajanje dela mora, jer posle raspada bivse Jugoslavije nije utvrdjena zvanicna demarkaciona linija. Oni tvrde da bi Slovenija kao jedna od zemalja-naslednica trebalo da dobije svoj deo teritorijalnih voda bivse drzave.


Slovence je dodatno razbesnelo to sto su verovali da su vecc postigli dogovor sa Hrvatima. Prema sporazumu o Piranskom zalivu, ciji je nacrt izraden 2001. godine, povucena je nova linija razgranicenja zahvaljujuci kojoj Slovenija dobija pravo na morski koridor ka medjunarodnim vodama u Jadranskom moru, ukljesten izmedju teritorijalnih voda Hrvatske i Italije. Ipak, hrvatski politicari su potom uskratili svoju saglasnost strahujuci da bi se u domacoj javnosti ovakav sporazum mogao protumaciti kao gubitak teritorija, te ga nisu ratifikovali. Cini se da je svojom poslednjom izjavom u kojoj se najavljuje uspostavljanje ekskluzivne ekonomske zone u Jadranu hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula stavio tacku na bilo kakvu mogucnost usvajanja nacrta sporazuma o Piranskom zalivu.


Suocavajuci se sa eskalacijom pogranicnog spora izmedu dve potencijalne clanice evropske zajednice, Evropska unija se uzdržala od direktne intervencije, ali je preporucila suprotstavljenim stranama da kroz pregovore postignu kompromisno resenje. Evropski zvanicnici se nadaju da ce bilateralni razgovori 16. septembra dovesti do sporazuma.


Obe zemlje su se sukobljavale oko vlasnickih prava i u proslosti sto je posledica neresenih odnosa nakon raspada bivše Jugoslavije. Slovenija i Hrvatska su bile u sporu oko nuklearne elektrane "Krsko", koju su zajednicki izgradile obe zemlje, ali na slovenackoj teritoriji, kao i zbog dugova Ljubljanske banke, koja je odavno bankrotirala, prema hrvatskim fizickim i pravnim licima.


Neki lokalni analiticari su zabrinuti zbog uocenog obrasca nepomirljivih stavova i sklonosti konfrontaciji koji vise podseca na proslost nego na buducnost u integrisanoj Evropi. Slovenacki univerzitetski profesor prava Lojze Ude, koji je ucestvovao u ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o moru dok je bio ministar pravde u bivsoj Jugoslaviji, kaze da su politicari na obe strane "robovi nacionalizma".


Damir Grubiša, analiticar pri Institutu za medjunarodne odnose iz Zagreba, smatra da su politicari u obe zemlje pali na ispitu.


"U hrvatskom i slovenackom politickom zivotu uocava se teznja da se sto vise udalje od Balkana", kaze on. "Medjutim, moze se reci da su glavni akteri na politickoj sceni u obe zemlje tipicni balkanski politicari, u najgorem smislu te reci."


Nazivajuci ovaj potez cinom dobre volje, Slovenija je vratila svog ambasadora u Zagreb 12. septembra.


Drago Hedl je saradnik IWPR-a iz Osijeka.