Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska ministarka placa novinarsku novcanu kaznu

Odluka ministarke pravde da spreci odlazak jednog novinara u zatvor skrenula je paznju javnosti na zakon o kleveti.
By Anna McTaggart

"U ovoj zemlji novinari nece ici u zatvor zbog klevete", izjavila je prosle nedelje ministarka pravde Vesna Skare Ozbolt saopstavajuci da je protiv njegove volje bivsi urednik sada vec ugasenog "Novog brodskog lista", koji je izlazio svake dve sedmice, postedjen izdrzavanja dvomesecne zatvorske kazne.


Uskoro se saznalo da je ministarka, lider Demokratske partije centra, mladji partner u hrvatskoj vladi desnog centra, licno platila novcanu kaznu za Miroslava Jurica od 12.600 kuna (1.800 evra).


Neuobicajen gest ministarke, ipak, nije uverio novinare da se vise nece suocavati sa zastrasivanjem ove vrste.


Ovakvi pritisci privukli su paznju javnosti kada je Juric odlucio da bude prvi novinar od sticanja nezavisnosti 1991. godine koji ce radije otici u zatvor nego platiti pozamasnu novcanu kaznu zbog navodnog klevetanja lokalnog sudije i tuzioca.


Juric je protestvovao protiv sudske odluke 17. juna 2003. godine kojom je proglasen krivim za klevetu jer je 5. jula 2000. godine njegov list preneo clanak iz nacionalnog nedeljnog tabloida "Imperijal" u kome se lokalni sudija i tuzilac optuzuju za korupciju.


Ova najnovija sudska afera dogadja se u trenutku kada se Hrvatska suocava sa sve vecim pritiskom da svoje zakone o kleveti uskladi sa evropskim normama.


"Zeleno svetlo" koje je Brisel dao Zagrebu za nastavak pregovora o uclanjenju u Evropsku uniju povecao je pritisak na Hrvatsku da se kleveta tretira kao prekrsaj gde nema mesta zatvorskoj kazni.


Za sada, medjutim, Hrvatska je jos uvek jedna od sve malobrojnijih, uglavnom balkanskih drzava gde je kleveta i dalje krivicno delo za koje je moguce izricanje zatvorske kazne.


Svako cija je reputacija narusena nekom javnom informacijom moze podneti privatnu krivicnu kao i prekrsajnu prijavu.


Saopstavajuci da joj je veoma neprijatno zbog toga, Vesna Skare Ozbolt je rekla da ce novi zakon, koji bi trebalo da stupi na snagu u oktobru, dekriminalizovati klevetu u Hrvatskoj.


Medjutim, pravni eksperti su samo delimicno zadovoljni planiranim promenama. Vesna Alaburic, pravni ekspert za medije, izjavila je za IWPR da su promene "pozitivne, ali nepotpune".


Pozitivno je sto se teret dokazivanja klevete prenosi na tuzilastvo dok ce optuzeni sada morati da dokazuje svoju nevinost, kaze ona.


Takodje ce biti neophodno dokazati da je optuzeni novinar nameravao da narusi neciju reputaciju mada raniji nacrt zakona nije sadrzavao aspekt namere. Urednici vise nece biti automatski odgovorni za tekstove svojih zaposlenih u kojima se iznose klevete.


Negativno je sto ce se, uprkos medjunarodnim preporukama da se kleveta u potpunosti ukloni iz krivicnog zakona, ostaci bivseg sistema zadrzati u nacrtu novog zakona.


Mada ce promene "smanjiti broj krivicnih postupaka protiv novinara i uciniti donosenje okrivljujuce presude tezim", smatra Alaburiceva, ostaje mogucnost neposrednog izricanja zatvorske kazne za klevetu ili u slucaju neplacanja izrecene novcane kazne.


Neplacanje prekrsajne novcane kazne, s druge strane, dovesce do preduzimanja mera kao sto je oduzimanje imovine umesto zatvorske kazne.


Mada ce planirani amandmani uvesti liberalniju pravnu proceduru za procesuiranje tuzbi za klevetu u Hrvatskoj nego sto je to slucaj u mnogim zemljama Evropske unije, pravno okruzenje u kome ce ovi propisi biti sprovodjeni, ipak, nije liberalnije, tvrdi Alaburiceva.


"Dok se krivicne zakonske odredbe o kleveti retko ili uopste ne koriste [u zemljama Evropske unije], u Hrvatskoj to nije tako", kaze ona.


Oliver Vujovic, generalni sekretar Medijske organizacije za jugoistocnu Evropu, SEEMO, izjavio je za IWPR da jos uvek ima isuvise sudskih postupaka zbog klevete u Hrvatskoj.


"Mada je situacija znatno bolja nego sto je bila pod [prethodnim predsednikom Franjom] Tudjmanom, broj sudskih postupaka zbog klevete je jos uvek isuvise velik", kaze Vujovic.


On je optuzio "politicku kulturu" u zemlji za cinjenicu da sudstvo jos uvek "veoma rado" pribegava odredbama krivicnog zakona.


Zrinjka Perusko, medijski ekspert iz zagrebackog Instituta za medjunarodne odnose, rekla je da sada pritisci na medije u vecoj meri dolaze iz privatnog sektora nego od politicara.


"Ranije, vecinu postupaka su pokretali ljudi na vlasti da bi vrsili pritisak na novinare", kaze Zrinjka Perusko. "Sada su to uglavnom privatne tuzbe i u vezi su sa poslovnim interesima".


Tokom protekle tri godine, najmanje pet novinara je osudjeno na zatvorske kazne zbog klevete. Medjutim, u slucajevima Tihomila Jovanovica, Ljubice Letinic, Damira Pilica, Iva Pukanica i Borisa Rasete zatvorske kazne postale su uslovne po placanju novcanih kazni.


Vujovic kaze da su prvostepeni sudovi u mnogim drugim slucajevima izrekli zatvorske kazne, ali su one ukinute nakon zalbi pred visim sudovima. "S obzirom da ovi sudski postupci dugo traju, to je, takodje, jedna vrsta pritiska na medije", kaze on.


U izvestaju pod nazivom "Indeks odrzivosti medija" za 2003. godinu, koju je objavio IREX, americka organizacija za razvoj medija, ponavlja se stav da se mediji suocavaju sa preterenim koriscenjem tuzbi za klevetu.


"Kleveta opstaje kao jedan od kljucnih pravnih problema sa kojima se suocavaju mediji: vise od 800 slucajeva protiv hrvatskih novinara su jos uvek u sudskoj proceduri", kaze se u izvestaju.


Mnogi slucajevi su stari jer datiraju jos iz devedesetih, iz vremena Tudjmanove vladavine. Neki su posebno problematicni; jedan se odnosi na satiricni splitski nedeljnik "Feral Tribune", koji je bio optuzen za "narusavanja morala" i objavljivanje "kosmopolitskih stavova i misljenja". Ovaj slucaj koji se odnosi na dva clanka iz 1993. i 1995. godine je doveo ovaj list na rub propasti nakon sto im je zamrznut bankovni racun u martu 2002. godine. List je novcano kaznjen sa 200.000 kuna, sto je priblizno 28.500 evra.


Dragutin Lucic, predsednik Hrvatskog novinarskog drustva, HND, izjavio je za IWPR da se scenario Juric – prema kome bi novinar mogao zavrsiti u zatvoru ukoliko se ne plati novcana kazna – moze veoma lako ponovno dogoditi.


Upravo je to slucaj sa urednikom "Slobodne Dalmacije" Ilijom Marsicem, koji je odbio da plati novcanu kaznu izrecenu zbog navodnog klevetanja jednog zvanicnika splitsko-dalmatinske regije. Kao u Juricevom slucaju, i Marsic odbija da plati kaznu u visini plate za dvadeset radnih dana zbog cega ce morati u zatvor.


Nedelju dana pre nego sto je odlozeno izvrsenje Juriceve zatvorske kazne, 12. jula, splitska novinarka Ljubica Letinic, takodje je, proglasena krivom zbog klevete o splitskom biznismenu u prilogu za televizijski politicki program "Latinica" emitovanom 2002. godine i izrecena joj je uslovna dvomesecna zatvorska kazna.


Lucic je rekao da hrvatsko pravosudje zeli da zadrzi zatvorske kazne za rezervnu opciju za dela protiv dostojanstva i reputacije licnosti.


"Neznatno liberalnija odredba u predlozenim promenama krivicnog zakona... ce malo toga izmeniti u uobicajenoj sudskoj praksi", tvrdi on.


Piter Semnebi, sef Misije OEBS-a u Hrvatskoj, izjavio je za IWPR da "neobicna i iznenadjujuca mera" Vesne Skare Ozbolt kojom je Jurica postedela izdrzavanja zatvorske kazne ukazuje na "potrebu da se novinari zastite kako se ne bi suocavali sa krivicnim prijavama zbog onoga sto napisu".


Semnebi je potvrdio da je OEBS zatrazio od hrvatske vlade da u potpunosti ukloni klevetu iz krivicnog zakona ili da ukine zatvorsku kaznu kao sankciju za takve prekrsaje.


Portparol OEBS-a Alesandro Frakaseti je u medjuvremenu izrazio zabrinutost da mogucnost zatvorskih kazni u slucajevima Jurica i Letiniceve "moze imati negativan uticaj na slobodu medija".


To se cini malo verovatnim u sadasnjoj medijskoj klimi gde su urednici i novinari postali veoma osetljivi na pritisak od strane politicara i na to se cesto i zale u javnosti.


Pokusaj premijera Iva Sanadera da izdiktira pitanja koja ce mu se postavljati u informativnom programu predocen je javnosti sto je predsednika vlade dovelo u neugodnu situaciju. Mediji su se na slican nacin oglasili kada je ministar zdravlja Andrija Hebrang pokusao da izdejstvuje da se u informativnoj emisiji objavi demanti jednog izvestaja.


Sveukupno su medijske slobode u Hrvatskoj sada najrazvijenije na Balkanu i u Evroaziji, tvrdi se u IREX-ovom izvestaju za 2003. godinu.


Lucic je izjavio za IWPR da mediji sada lakse izlaze na kraj sa pritiscima nego ranije. On bi vecinu slucajeva politickog mesanja u medijskoj sferi opisao kao neuobicajene postupke "ljudi van kontrole" umesto namernih pokusaja da se kontrolise protok informacija.


"Glavne pretnje danas dolaze iz poslovne sfere i od aspekta vlasnickih odnosa u medijskom sektoru", dodao je on, opisujuci medijsku situaciju danas kao "raj" u poredjenju sa devedesetima.


Skorasnji izvestaj Hrvatskog helsinskog komiteta je takodje ukazao na cinjenicu da je nedostatak profesionalizma u medijima postao veci problem od politickog pritiska na novinare.


U IREX-ovom izvestaju se priznaje da je jedan od razloga za to sto je kleveta i daje "ozbiljan problem" u hrvatskim medijima "dosta niski eticki standardi i bezobzirno narusavanje privatnosti od strane samih medija".


U izvestaju se dalje kaze da je "veliki broj novinskih izvestaja samo delimicno zasnovan na cinjenicama ili su ciste izmisljotine, a novinari ne proveravaju uvek svoje informacije, a neki ne citiraju verno svoje izvore".


Broj prituzbi na medije koje pristizu medijskom savetu Helsinskog komiteta porastao je za pedeset odsto u 2003. godini u poredjenju sa prethodnom, pogotovo u pogledu govora mrznje, netolerancije, dezinformacija i odsustva profesionalizma. Mnoge prituzbe se odnose na tretman etnickih manjina i homoseksualaca.


Neki analiticari sugerisu da Juriceva i Marsiceva zelja da im se novcane kazne zamene zatvorskim ne predstavlja istinsko pitanje slobode stampe, jer je i jednom i drugom izrecena uslovna zatvorska kazna, vec da oni koriste odredbe krivicnog zakona kako bi privukli paznju na sudske odluke zbog kojih protestvuju.


U Hrvatskoj se cak i kazna za parkiranje od 1.000 kuna, u slucaju neplacanja, moze zameniti sa nekoliko dana provedenih u zatvoru. To se pokazalo tako popularnim da zatvori sada imaju teskoca da prime sve prekrsioce saobracajnih propisa, te se zakon sada menja radi ukidanja zatvorske kazne u ovakvim slucajevima.


Ovakve pravne zavrzlame ocito ukazuju na potrebu da se nastavi sa reformama pravnog sistema. U medjuvremenu, kako se bude nagomilavali slucajevi poput Juricevog, ministarka pravde bi ponovo mogla da posegne rukom u svoj dzep da bi Hrvatsku postedela neugodnosti zbog slanja novinara u zatvor.


Ana Mektagart je zaduzena za razvoj balkanskog programa IWPR-a.