Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska i Njena Buducnost e Evropi

Novo hrvatsko rukovodstvo mora uvesti znatne politicke reforme ukoliko zeli da ga ostatak Evrope uzme za ozbiljno.
By IWPR Balkans

Nova hrvatska vlada zeli da neguje svoje veze sa Evropom ali da bi do toga doslo moraju se znatno pobosljati demokratski uslovi u zemlji.


Bivsi rukovodioci Hrvatske cesto su kritikovani zbog autoritativnog pristupa vlasti, sto je dovelo, po misljenju mnogih, do zastoja u politici.


Pokojni predsednik Franjo Tudjman obavezao se pre tri godine da ce se pozabaviti "demokratskim deficitom" Hrvatske, sto je bio jedan od uslova za pristup u Vece Evrope. Medjutim, on nije imao ozbiljne namere da uvede reforme, jer bi one predstavljale opasnost za temelj na kome je pocivala njegova politika.


Stoga, mnogi zahtevi Veca Evrope postavljeni Hrvatskoj i dalje ostaju. Na novoj je vlasti da pocne da odgovara na njih, jer ovaj proces predstavlja platformu stvarne evropeizacije Hrvatske.


Jedan od najhitnijih zadataka predstavlja transformacija drzavne televizije Hrvatske od pogona partijske propagande do stanice koja omogucava stvarnu uslugu javnosti, slobodnu od svake vrste politicke kontrole. Vladajuca koalicija naglasila je da namerava da to sprovede kao i da promeni sam proces dodeljivanja frekvencija programa.


Medjutim, pojedini nedemokratski postupci kao sto su HDZ-ov autokratski sistem vladanja Zagrebom mnogo ce se teze promeniti. Iako je opozicija odnela pobedu na izborima u Zagrebu 1995. godine, Tudjman je nametnuo svoj izbor gradonacelnika manipulisici glasovima. Novi izbori gradskih vlasti, nadamo se, sprecice ovakvu praksu u buducnosti, ali to nece biti nimalo lako.


Vecina kritika Veca Evrope usmereno je ka neuspehu Hrvatske da primeni razne medjunarodne konvencije, povelje i sporazume koje je odobrila. Jedino sto je sprovela u potpunosti je ukljucivanje Srba iz Istocne Slavonije u hrvatski zakonski sistem.


Srbima iz Istocne Slavonije odobreni su njihovi zahtevi kao sto su broj ministarskih pozicija i pravo da imaju sopstvenu kulturu kao i pravo biranja lokalnih vlasti. Tudjmanova vlada je nastojala da to spreci i pokusala sve osim da ozbiljno ugrozi ovaj proces.


Dok novo izabrana hrvatska vlada vidi integraciju u Evropu kao prioritetan zadatak, ima nade da ce zemlja ispuniti mnoga obecanja koja je Tudjman obecao Vecu Evrope.


Medjutim tri uslova koja je Vece Evrope postavilo mogla bi da izazovu velike probleme za novu administarciju. Ovi uslovi se odnose na povratak Srba koji su pobegli iz Hrvatske, povratak svojine i kooperacija sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu.


Ima vise izgleda da ce nova vlada izruciti osumnjicene za ratne zlocine Hagu nego sto je to spreman bio uciniti njihov prethodnik, koji je na mnoge osumnjicene Hrvate gledao kao na patriote, pa cak i ratne heroje. Medjutim, vlasti moraju pazljivo postupati u ovom slucaju, jer bi saradnja sa Hagom mogla dovesti do reakcije hrvatskih nacionalista.


Povratak Srba i ponovno uspostavljanje njihove privatne svojine moglo bi se pokazati podjednako problematicnim. Hrvati vec odavno smatraju srpsko stanovnistvo kao problematicnu eticku manjinu. Kada su pobegli iz zemlje posle vojnog osvajanja Krajine pre cetiri godine, niko za njima nije zalio. Stoga je malo Hrvata spremno da doceka njihovu repatrijaciju.


Svakako, nijedna od opozicionih partija nije narocito isticala ovo pitanje za vreme izborne kampanje, jer su se plaslile da ce izgubiti podrsku biraca. Hrvatsko novo rukovodstvo nagovestava da ce doci do repatrijacije, ali ono zna da to nece biti lako.


Boris Raseta, novinar iz Splita, je dugogodisnji dopisnik Instituta IWPR.