Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATSKA: FINANSIRANJE GENERALA

Dok pritiču donacije u privatnu fondaciju osnovanu u cilju finansiranja odbrane Hrvata optuženih za ratne zločine, postavlja se i pitanje kako će vlada u Zagrebu odlučiti o tome ko će dobiti pravnu pomoć od države.
By Goran Jungvirth
Kada se ovog meseca na stadionu Maksimir okupilo 45,000 navijača, sa tribina nije odjekivalo samo fudbalsko skandiranje. A prisutnima je na umu bilo mnogo više od same sudbine fudbalskog šampiona Hrvatske, kluba Dinamo iz Zagreba.



Koliko je navijačima bila značajna sama utakmica, toliko im je važna bila i prilika da iskažu svoju podršku čoveku koga smatraju nacionalnim herojem.



Pevajući „Ante Gotovina u našim srcima se skriva“ prepuno gledalište svesrdno je podržalo novoosnovani fond za odbranu omiljenog hrvatskog generala, kome se u Hagu sudi za ratne zločine.



U prisustvu Gotovininog desetogodišnjeg sina, Dinamo je sav prihod od utakmice poklonio Zakladi za istinu o domovinskom ratu.



Ova fondacija je osnovana početkom godine u cilju podrške odbrani Gotovine i ostalih hrvatskih optuženika pred Haškim tribunalom, te afirmacije stanovišta da uloga Zagreba u hrvatskom sukobu nije izlazila iz okvira legitimne nacionalne odbrane.



Fondacijom rukovodi advokat Ivan Ćurković, a u Upravnom vijeću su još i folk-pevač Miroslav Škoro, advokati Igor Zidić i Ante Župić, kao i dvojica predstavnika hrvatske dijaspore.



Uz prihod od utakmice koji je izosio 150,000 eura, ukupna svota koju je fondacija do sada prikupila već je prešla sumu od 300,000.



Ovaj novac je dokaz nesmanjene popularnosti generala Gotovine – njega Hrvati uglavnom smatraju herojem jer je 1995. komandovao operacijom Oluja, kojom su ponovo zauzete teritorije koje su se do tada nalazile pod srpskom kontrolom.



Ta popularnost se nije smanjila ni nakon što je prošle godine Gotovina uhapšen na Kanarskim ostrvima, na kojima se skrivao; štaviše, stiče se utisak da, kako se njegovo suđenje u Hagu primiče, njegova popularnost sve više raste. Hrvatski su mediji izvestili da se Gotovina „brend“ trenutno čak može meriti s Če Gevarinim (Che Guevara).



General je izjavio da se ne oseća krivim ni po četiri tačke za zločine protiv čovečnosti, niti po tri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja, navedene u optužnici koja ga tereti za ono što se dešavalo u operaciji Oluja. Tužioci žele da mu se sudi zajedno sa još dvojicom hrvatskih generala, Mladenom Markačem i Ivanom Čermakom. Oni se terete za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu kojim je rukovodio pokojni hrvatski general Franjo Tuđman, a čiji je cilj, prema navodima tužilaštva, bilo prisilno proterivanje 200,000 Srba tokom operacije Oluja.



Odmah nakon što je Gotovina uhapšen prošle godine, njegove pristalice su počele da prikupljaju novac za odbranu. Grad Zadar je priložio oko 125,000, a njegovo rodno mesto Pakoštane 5,000 eura.



U stvari, prikupljanje sredstava bilo je toliko uspešno da je fondacija pozvala i ostale branioce hrvatskih klijenata kojima se sudi pred Tribunalom da od nje zatraže pomoć.



Ova ponuda bila je izazvana novinskim napisima po kojima se jedan drugi bivši hrvatski general, Rahim Ademi, spremao da proda stan kako bi pokrio troškove odbrane u iznosu od 70,000 eura. Slučajem Ademi se sada bavi hrvatsko pravosuđe, kome je prosleđen u skladu sa pravilima Tribunala prema kojima se optuženici nižeg i srednjeg ranga prepuštaju balkanskim zemljama.



Ademi svoju odbranu mora plaćati sam, dok drugim optuženicima u naizgled sličnoj poziciji pravne troškove pokriva hrvatska država. Tako Ademijevog advokata Čedu Prodanovića, koji se naposletku odrekao honorara, vlada plaća da brani drugog optuženog generala, Čermaka.



To što vlada različito tretira dvojicu optuženika – tako što jednom od njih finansira odbranu, a drugom ne – smatra se svojevrsnom anomalijom.



„Stidim se razlike koje država pravi između generala“, izjavila je prošlog meseca Ademijeva supruga hrvatskim medijima.



Vlada u Zagrebu je takođe potrošila veliku sumu – prema nekim procenama i do 20 miliona američkih dolara – na odbranu generala Tihomira Blaškića, koji je u Bosni komandovao hrvatskim paravojnim jedinicama, a da pritom nije ni bio pripadnik hrvatske vojske. Blaškiću je za zločine koje su njegove jedinice počinile nad bosanskim Muslimanima najpre izrečena zatvorska kazna u trajanju od 45 godina, ali je ona naknadno bila smanjena na svega devet, da bi 2004. general bio i pušten, jer je dotad već bio odslužio veći deo kazne.



S druge strane, šestorica političkih i vojnih rukovodilaca bosanskih Hrvata, kojima se trenutno sudi za zločine navodno počinjene u Herceg-Bosni, ne primaju nikakvu pomoć od Zagreba.



„Zašto su neki ’naši’, a neki ’njihovi’?“, upitao je Tomislav Jonić, branilac jednog od šestorice optuženika, Valentina Čorića, nakon što je čuo da im hrvatska vlada neće pružiti finansijsku pomoć.



Hrvatska vlada odlučno odbija da odgovori na ovakva pitanja, dok se predsednik Stjepan Mesić ipak umešao u diskusiju o tome, tvrdeći da bi svi optuženi trebali dobiti pomoć od države, nezavisno od toga da li im se sudi u Hagu ili Hrvatskoj.



Ali, ovo obećanje tek treba da ispuni hrvatska vlada, na čijem se čelu nalaze Mesićevi politički protivnici.



Hrvatski premijer Ivo Sanader javno je podržao rad privatne fondacije, indirektno nagovestivši da bi vlada visoke troškove odbrane svojih generala vrlo rado prepustila nekom drugom.



Jedino što su vlasti, čini se, spremne da učine jeste da na suđenja pošalju svog advokata koji će u svojstvu „prijatelja suda“ (amicus curiae) osporavati navode tužilaštva da su ratni zločini bili rezultat „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ – što je teza na kojoj se temelje optužnice protiv Gotovine, Čermaka, Markača i drugih.



Predsednik fondacije, Ćurković, Zakladu opisuje kao „građansku inicijativu koja je apolitična, nepristrasna i nevladina“. Uprkos tome što ju je Sanader podržao, on tvrdi da njegova organizacija ne radi u dogovoru s vladom.



Izjavio je i da oko 50 procenata donacija stiže od običnih Hrvata, a polovina od drugih organizacija ili opštinskih vlasti.



Ćurković je rekao i da su mu se već obratili branioci generala Mirka Norca, čiji je slučaj spojen sa Ademijevim i biće procesuiran u Hrvatskoj.



„Naš princip je da pozivamo svakoga da nam se obrati i predoči nam svoj program strategije odbrane, kao i to koliko će ona koštati. Nakon toga, Upravno vijeće odlučuje o finansiranju odbrane“, kaže on. „Svi optuženici nas mogu kontaktirati. Vlada nema dovoljno sredstava da pomaže svima.“



No, mnogi advokati i ne znaju da se odstupilo od prvobitnog cilja finansiranja isključivo Gotovinine odbrane.



Prodanović do sada nije imao nikakvih kontakata sa fondacijom. „Ako je Zaklada osnovana kako bi finansirala odbranu generala, bilo bi logično da se ona nama obrati“, rekao je on.



Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Zagreba.