Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: Ekolozi protiv naftne napasti

Dramaticno povecanje prometa naftnih tankera moglo bi dovesti do izlivanja nafte u Jadran, nalik katastrofi u blizini spanske obale.
By Goran Vezic

Medju ekoloskim aktivistima vlada stanje pripravnosti zbog ugovora o transportu nafte sa Rusijom, za koji tvrde da predstavlja ozbiljnu pretnju dragocenim prirodnim resursima Jadranskog mora.


Prema slovu ugovora, od pocetka sledece godine, oko 15 miliona tona nafte stizace iz Rusije naftovodom do luke Omisalj na ostrvu Krku u severnom Jadranu.


Ekolozi smatraju da bi nafta, koja ce se prevoziti tankerima duz jadranske obale ka Mediteranu, mogla ugroziti ne samo floru i faunu Jadrana vec i turizam, od koga zavisi na stotine hiljada radnih mesta.


Ekolosko udruzenje "EKO Kvarner", koje je ime dobilo po zalivu u kojem se nalazi ostrvo Krk i njegova luka Omisalj, planira da primora lokalne vlasti na raspisivanje referenduma za izjasnjavanje o ovom projektu. Oko tri stotine volontera ce od 12. aprila skupljati potpise podrske za odrzavanje referenduma. Ukoliko prikupe 60.000 potpisa, sto bi predstavljalo 20 odsto biraca te zupanije, lokalne vlasti bi morale da raspisu referendum do kraja maja.


Hrvatski ministar za zastitu okoline Bozo Kovacevic rekao je da podrzava tu ideju. On smatra da bi u Hrvatskoj bilo potrebno odrzati referendum da bi se proverila u kojoj meri se lokalno stanovnistvo protivi ovom projektu.


Ovaj ugovor, u vrednosti od 80 miliona dolara, sklopljen je proslog aprila u Moskvi izmedju tri partnera - hrvatskog preduzeca "Jadranski naftovod", ruskog naftovoda "Druzba" i madjarskog naftovoda "Adria".


Vjeran Pirsic, predsednik ekoloskog udruzenja "EKO Kvarner", izjavio je da su ekolozi zabrinuti zbog moguce ekoloske katastrofe poput one koju je izazvalo izlivanje nafte u blizini obale Galicije, u severozapadnom delu Spanije. Izlivena nafta je prekrivala obale severozapadne Spanije mesecima onemogucavajuci ribolov i unistavajuci ogroman broj ptica, riba i morskih rakova.


Pirsic je takodje zabrinut zbog opasnosti od balastnih voda u kojima se nalaze organizmi iz drugih mora sto bi moglo ugroziti lokalnu floru i faunu.


Balastnim vodama se pune tankeri radi plovnosti i odrzavanja stabilnosti tankera kada ne prevoze teret. Pre nego sto se utovari nafta, tankeri balastne vode ispustaju u more.


"Ako nam balastne vode uniste more necemo imati ni turizma ni ribarstva, imacemo tek masline - ali bez ljudi", kaze Vjeran Pirsic napominjuci da je verovatno s tim vodama u Jadran stigla i tropska alga ubica "caulerpa taxipholia" koja ugrozava jadranske biljne i zivotinjske vrste.


Kolika je opasnost od ugrozavanja ekoloske ravnoteze Jadrana ilustruje uznemirujuci primer Crnog mora. Usled povecanog prometa tankera sa naftom, riblji fond u Crnom moru se smanjio za citavih 90 odsto.


"Do sada se u hrvatsko more izlivalo milion tona balastnih voda, ali ce se situacija sada verovatno pogorsati", izjavio je Pirsic za IWPR.


On je peticiju za raspisivanje referenduma ocenio kao poslednju sansu posto vlada nije odgovorila na zahteve ekoloskih aktivista da se uradi studija moguceg stetnog uticaja na okolinu ovog projekta.


U ovom slucaju, ekologe podrzavaju turisticki zvanicnici. Ugostiteljski radnici strahuju da bi povecan promet tankera mogao ugroziti prihode od turizma, najunosnije privredne grane u Hrvatskoj.


U kvarnerskom zalivu se ostvari 23 odsto ukupnog turistickog prometa Hrvatske, sto donosi godisnji prihod od 800 miliona do milijardu dolara, dok bi maksimalni prihod od nafte iznosio izmedju 60 i 80 miliona dolara.


Mario Babic, glavni pomorski inspektor pri Ministarstvu pomorstva, izjavio je za IWPR da je proslo godine u Jadran uplovilo 227 tankera sa naftom. On je takodje rekao da je vecina tankera plovila pod "zastavama pogodnosti", koje se nalaze na crnim listama medjunarodne pomorske organizacije.


Trgovacki brodovi koriste ove zastave drzava kao sto su Liberija, Panama, Sv. Vinsent i Grenadini, Bahami i nekih drugih, da bi smanjili troskove, izbegli placanje poreza u svojim maticnim drzavama i implementaciju skupih mere bezbednosti.


Babic je rekao da je dve trecine tankera starije od 15 godina, a po kriterijumima koje imaju Spanija, Portugal, Francuska i Italija, njih 70 odsto ne bi mogli uploviti u tamosnje luke, gde je zabranjeno pristajanje tankera bez dvostruke oplate.


Ovaj propis je uveden jer brodovi sa dvostrukom oplatom bitno povecavaju sigurnost, s obzirom na to da u slucaju probijanja jedne oplate, ostaje druga, cime se doprinosi zastiti ekoloske ravnoteze u slucaju nezgode.


Medjutim, samo 2.077 naftnih tankera od ukupno 7.300 koji trenutno plove svetskim morima poseduje dvostruke oplate. Kako stoje stvari u ovom trenutku, zabrana pristajanja za tankere sa jednostrukom oplatom znacila bi paralizu tankerskog prometa.


"Mi cemo morati da kontrolisemo starost brodova", kaze Babic. "Prema novom pomorskom zakonu (koji treba da se donese), ministar pomorstva ce moci da odredi granicu starosti tankera koji mogu uci u hrvatske luke."


Babic je dodao da bi Hrvatska trebalo da se bolje opremi sredstvima za spasavanje i uvede rezim usmerene plovidbe kako bi se svi brodovi kretali po tacno utvrdjenim kursevima.


Rekao je da bi Hrvatska takodje morala resiti problem balastnih voda u skladu sa najnovijim medjunarodnim propisima. Ovi propisi, koji tek treba da stupe na snagu, verovatno ce predvideti da se balastne vode ispustaju na otvorenom moru, najmanje 200 nautickih milja od obale.


Druga opcija je da se balastne vode prazne na kopnu. Ova odredba se nalazi u konacnom nacrtu konvencije koju priprema Medjunarodna pomorska organizacija, za koju se ocekuje da ce biti usvojena.


Niko ne ocekuje da ce referendum o naftnom sporazumu biti na nacionalnom nivou, ali ekolozi iz kvarnerskog zaliva, ciji je centar u rijeckoj luci, insistiraju da se makar lokalno stanovnistvo izjasni o projektu.


Direktor Jadranskog naftovoda Vesna Trnokop Tanta pokusala je da uveri javnost u bezbednost ovog projekta: "Vazno je definisati i analizirati mere koje ce se sprovesti da bi se kontrolisali rizici. Mi radimo na studiji o uticaju ovog naftovoda na okolinu, a vlada je nalozila sprovodjenje dvanaest mera kako bi ove aktivnosti bile bezbedne."


Uprkos ovim uveravanjima, ukoliko dodje do referenduma, tesko ce se moci oglusiti o zahteve protivnika naftnog projekta. Pre nekoliko dana, stanovnici Komize na ostrvu Visu, od kojih se vecina bavi komercijalnim ribolovom, izjasnili su se sa 93 odsto protiv predloga da se u njihovoj uvali uzgajaju tune. Oni smatraju da bi komercijalno uzgajanje riba ugrozilo ekolosku ravnotezu morskog dna u uvali.


Raste svest o nuznosti ocuvanja prirode, te je skoro svaka zajednica na jadranskoj obali osnovala sopstvenu ekolosku organizaciju za borbu protiv zagadjenja.


Medjutim, javljaju se i glasovi koji upozoravaju da lokalne zajednice ne bi trebalo da se oslanjaju iskljucivo na turizam kao izvor prihoda. Premijer Ivica Racan je proslog meseca izjavio da je naftni projekat u najboljem interesu Hrvatske, dodajuci da se takodje mora unaprediti ekoloska zastita mora.


Goran Vezic je novinar agencije STINA iz Splita.