Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: desnica - ozbiljna pretnja na predstojecim izborima

Politicki povratak nacionalista zabrinjava vladu pred predstojece izbore.
By Drago Hedl

Ohrabrena sklapanjem saveza sa novim partnerima na desnici i razocaranjem javnosti u aktuelnu vladu, glavna opoziciona partija, Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, ima velikih izgleda da ucini kraj vladajucoj koaliciji na parlamentarnim izborima koji se odrzavaju sledeceg meseca.


Jedan od visokih clanova vlade izjavio je za IWPR da bi se izbori zakazani za 23. novembar mogli pretvoriti u referendum o tome da li glasaci smatraju da je doslo vreme da HDZ - partija koja je pretrpela tezak poraz na izborima 2000. godine - ponovo uzme vlast u svoje ruke.


Mada desnicarske partije i vladajuca koalicija levog centra okupljena oko Socijaldemokratske partije, SDP, trenutno imaju ujednacenu podrsku u ispitivanjima javnog mnjenja - svaka grupacija oko 40 procenata - postoje indicije da bi ova prva grupa mogla biti ozbiljan rival vladi na dolazecim izborima.


HDZ - kojoj u prilog idu nejedinstvo vladajuce koalicije, razocaravajuci ekonomski rezultati i predvidjanje malog odziva medju glasacima partija levice - pokrenula je beskrupuloznu negativnu predizbornu kampanju koncentrisanu na nedostatke sadasnje vlade.


Ovoj partiji dodatnu tezinu daje mogucnost saveza sa dve manje desnicarske partije, sto bi joj uvecalo izglede za formiranje vlade.


U medjuvremenu, vladajuce partije se moraju boriti da pridobiju podrsku za novembarske izbore, jer su njihovi rezultati, prvenstveno na polju ekonomije, bili predmet mnogih kritika u domacoj javnosti. Njihova trzisna reforma nije donela rezultate, nije bilo koordinisanih pokusaja da se stane na put masovnoj korupciji u procesu privatizacije, nezaposlenost nije zanacajnije smanjena, a spoljni dug je porastao na celih 19 milijardi americkih dolara.


Predstavnici vlasti su se nadali da ce pridobiti javnost napretkom ostvarenim na putu prikljucivanja Evropskoj uniji, sto podrzava izmedju 80 i 90 procenata stanovnistva. Ali, uprkos velikoj diplomatskoj ofanzivi, izgledi za prikljucene u ovoj deceniji nisu veliki, jer Britanija i Holandija odbijaju da ratifikuju hrvatsku kandidaturu dok ne izruci odbeglog ratnog zlocinca, generala Antu Gotovinu.


Razocaranje u vladu poprimilo je takve razmere da neka istrazivanja pokazuju da cak 35 procenata glasackog tela nece izaci na izbore, a ocekuje se da ce najveci broj apstinenata biti medju glasacima levice.


Cini se da levica nece moci da racuna ni na svog prirodnog saveznika, nevladin sektor - koji je razbijen i oslabljen nedostatkom finansijskih sredstava - u eventualnim pokusajima da se izbori sa apatijom glasaca, kao sto je to bio slucaj na prethodnim izborima, kada je kampanja aktivista znacajno doprinela odzivu od oko 75 procenata glasackog tela. Naknadna istrazivanja su pokazala da je to bilo od odlucnog znacaja za pobedu bloka koji je predvodila SDP.


"Na zalost, oni [nevladine organizacije] nece biti u stanju da organizuju kampanju koja bi po efektu bila bar priblizna onoj iz 2000.godine", izjavio je ugledni analiticar Drago Pilsel.


Zapravo, ima indicija da su i nevladine organizacije apaticne u pogledu ovih izbora. "I oni se nalaze pred dilemom za koga da glasaju, i da li uopste da glasaju", izjavila je Vesna Terselic, sef Centra za istrazivanje mira. "Ne iznenadjuje to sto neke salju poruku glasacima da ne izlaze na biralista."


Izglede vlade dodatno ugrozava i cinjenica da njene clanice nece izaci na izbore kao koalicija, uprkos tome sto je izborni sistem takav da daje prednost velikim politickim grupacijama.


Za to postoje dva razloga: clanice vladajuce koalicije nalaze se pod snaznim pritiskom clanstva da izadju sa sopstvenim listama kandidata; odnosi izmedju partija takodje su optereceni nizom medjusobnih sukoba, pa je tako nedavno doslo do razlaza izmedju SDP i konzervativne Hrvatske seljacke stranke oko niza kontroverznih pitanja, ukljucujuci i saradnju sa susednim drzavama bivse Jugoslavije, te spor Hrvatske sa Slovenijom oko teritorijalnih prava u Jadranskom moru.


Uticajni komentator Jelena Lovric izjavila je da su vladajuce partije nespremne za izbore i da bi ih lako mogle izgubiti, dok je opozicija preuzela inicijativu i sada "diktira tempo".


Za razliku od levice koju muce brojni problemi, desnica nize uspehe - nakon sto se ocigledno oporavila od katastrofalnog poraza 2000.godine - i spremna je da teskoce sa kojima se aktuelna vlada suocava upotrebi u sopstvenu korist.


Sigurna da moze racunati na lojalnost onih koji je tradicionalno podrzavaju, HDZ se sada koncentrise na neuspehe vladajuce koalicije, sa ciljem da poveca broj apstinenata, jer zna da ce joj to ici na ruku, smatra politicki analiticar Davor Genero.


U isto vreme, pomazu joj znacajni izgledi za sklapanje parlamentarnog saveza sa Hrvatskom socijal-liberalnom strankom i Demokratskim centrom, koji su posle teskih i dugih pregovora nedavno usli u izbornu koaliciju za predstojece izbore.


Nastanak ove koalicije je znacajan jer ove dve male partije samostalnim izlaskom mozda ne bi uspele da ostvare cenzus od pet procenata glasova koji je neophodan za ulazak u parlament, ali ujedinjene, ne samo da ce resiti ovaj problem nego mogu i pomoci HDZ-u da formira vladu.


"Ako zajedno uspeju da osvoje preko 10 procenata glasova, to bi za nas mogao biti ozbiljan problem, jer procenjujemo da ce sama HDZ osvojiti oko 20 procenata glasova", izjavio je jedan visoki predstavnik SDP-a za IWPR.


S obzirom na ovakve okolnosti, SDP i njeni sadasnji partneri ce imati velikih problema da sprece izbornu pobedu desnice. "Ako su prvi visepartijski izbori odrzani u Hrvatskoj 1990. godine bili protiv komunista, a poslednji, 2000. godine, protiv kompromitovane HDZ, ovi izbori bi mogli biti referendum na kojem ce glasaci reci da li je dosao trenutak da se HDZ vrati na vlast", izjavio je isti izvor iz SDP-a.


Drago Hedl je stalni saradnik IWPR-a iz Osijeka. Ana Mektagart je visoki operativni sluzbenik IWPR-a.