Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: Borba Roma Za Jednakost

Borci za ljudska prava vrse pritisak na Hrvatsku ne bi li poboljsala zivotne uslove ugnjetene romske zajednice.
By IWPR Balkans

Optuzbe za etnicko ciscenje mogu se ponovo cuti u hrvatskim medijima, a ovoga puta su zrtve Romi u Hrvatskoj.


Ovu buru u javnosti je prouzrokovao predlog da se Romi izmeste iz ruiniranog naselja u centru grada u nedovrseno stambeno naselje na rubu Zagreba.


Profesor Zarko Puhovski iz hrvatskog Helsinskog komiteta za ljudska prava osudio je ovaj plan kao "urbano etnicko ciscenje", upotrebljavajuci ovaj ozloglaseni termin skovan tokom balkanskih sukoba pocetkom devedesetih. Puhovski je optuzio novu reformisticku vladu zbog davanja prednosti ekonomskim prioritetima u odnosu na ljudska prava.


Gradska vlada kojom dominiraju socijaldemokrati izradila je plan u okviru svojih napora da prestonicu transformise u modernu evropsku metropolu. Clanovi gradske vlade su odbacili optuzbe Zarka Puhovskog koji tvrdi da je cilj prosto da se ukloni neugledno, ruzno naselje u centru grada. Oni insistiraju na svom predlogu da ce Romi zapravo imati koristi od ovog plana.


Milena Klajmer iz ureda za nacionalne manjine je izjavila: "Ovo naselje u centru grada je nehigijensko i nije bezbedno ziveti u njemu. Mi zelimo da im pomognemo". Vlasti Romima nude novi privremeni smestaj - male mobilne jedinice za stanovanje - metalni kontejneri, sa najosnovnijim potrepstinama.


Prvobitno se vecina Roma iz ovog naselja slozila sa iznetim predlogom, te je potpisala ugovor koji im obezbedjuje krov nad glavom. Medjutim, termin "privremeni" je pobudio sumnje najistaknutijeg pripadnika hrvatske romske zajednice, Alije Mesica. "Kada su se ljudi naselili u Zagreb 1957. godine, bilo je predvidjeno da ce ovaj smestaj biti privremen, ali oni jos uvek zive u ovim starim stalama. Sada se Romi ponovo osecaju prevarenim", tvrdi Mesic, koji je predsednik Saveza Roma u Hrvatskoj. "Ja sam najpre podrzao ovaj poslednji plan, a sada moji sunarodnici misle da sam izdajnik."


Mesiceva organizacija tvrdi da predstavlja sve Rome u zemlji, ali izvesno da ima malo solidarnosti unutar ove zajednice koja broji 35.000 ljudi. Sve u svemu, romska manjina ima 18 razlicitih organizacija, a jedina sa politickim pretenzijama je smestena u Bjelovaru, udaljenom 80 kilometara od Zagreba.


Mesic optuzuje aktiviste desnice, konkretno Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, za podsticanje odbojnosti i neprijateljskog stava prema dolasku Roma u naselje Kozara Put, naselju na periferiji Zagreba.


Tokom deset godina provedenih na vlasti, HDZ je cesto krsio prava manjina u cilju uspostavljanja hrvatske etnicke cistote. Raspadom Jugoslavije Romi su ostali bez svoje domovine. Njihovi napori usmereni na dobijanje hrvatskog drzavljanstva osujecivani su zbog prilicno proizvoljne zakonske odredbe u kojoj se postavlja uslov o poznavanju hrvatske kulture.


Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je u Hrvatskoj na hiljade Roma u koncentracionom logoru Jasenovac koji je bio pod upravom ustasa - hrvatskih partnera nacista. Romi cak nisu ni bili pomenuti u prvom Ustavu donetom nakon sticanja nezavisnosti, mada je to ispravljeno ubrzo posle izbora na kojima je do tada vladajuca stranka, HDZ, katastrofalno porazena. Ipak, dve godine kasnije, uprkos znatno boljem polozaju Hrvatske u medjunarodnoj zajednici, Romi tvrde da se malo sta promenilo, te da je sve ostalo na praznim pricama i obecanjima.


Jedan od najvecih problema sa kojima se suocava ova zajednica je nepismenost sto Romima onemogucava da se izbore za svoja prava. Zbog nepismenosti Romi veoma tesko mogu naci posao.Ukoliko zele udzbenike za skolu, moraju da plate najmanje 1.000 kuna (oko 60 americkih dolara), sto malo Roma moze sebi da priusti.


U Medjumurju, na severu zemlje, gde zivi najbrojnija romska zajednica, u 15 skola se romska deca izoluju u zasebnim ucionicama. "Radi se o rasnoj segregaciji," tvrdi advokat romske zajednice Bojan Munjin.


Zupan Josip Levacic nedavno je izjavio da ne zeli da njegovo dete ide u skolu sa romskom decom. Njegova Socijal-liberalna stranka je takodje clan vladajuce koalicije.


"Poruka je sasvim jasna - potrebni su nam zakoni protiv rasne diskriminacije," kaze aktivista za ljudska prava Tijana Vukojicic. Alesandro Frakaseti, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, smatra da je kljucni prioritet unapredjenje zivotnog standarda Roma ukoliko Hrvatska zeli clanstvo u Evropskoj uniji.


Politicar od koga Romi puno ocekuju je predsednik Stipe Mesic koji im je poklonio kompjutere iz svoje kancelarije. Mozda upravo zbog ove pomoci pruzene romskoj zajednici, Mesica su desnicarski aktivisti u Splitu nazvali "Ciganinom".


Hrvatska vlada insistira da ce obezbediti milion kuna (skoro 60.000 americkih dolara) za poboljsanje uslova zivota romske zajednice. Ipak, ovoj zajednici je potrebno nesto vise od novca - potrebno je razumevanje.


Dominic Hipkins je slobodni novinar iz Zagreba.