Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: Blajburski plan otvara stare rane

U zelji da nacini ustupak nacionalistima, Vlada bi mogla kupiti kontroverzni memorijal u Blajburgu, poznat po masovnim ubistvima saradnika Nemaca iz Drugog svetskog rata.
By IWPR Balkans

Vlasti razmatraju mogucnost kupovine lokacije na kojoj se odigrao jedan od najstrasnijih zlocina u ovom regionu, da bi izgradile mostove prema radikalnim nacionalistima.


Portparol vlade Iva Kralj potvrdila je usred obnovljene debate oko nasledja Hrvatske iz Drugog svetskog rata, da bi Vlada mogla kupiti polje Blajburg na jugu Austrije. Krajem Drugog svetskog rata, partizanske snage, pripadnici komunistickog pokreta, ubili su vise od 50 hiljada ljudi, od kojih su vecina bili pristalice marionetske Nezavisne drzave Hrvatske, NDH. Masakr se odigrao upravo na ovom parcetu zemlje na granici sa slovenackim Alpima.


Iva Kralj je izjavila da je "premijer obecao da ce razmotriti takvu mogucnost".


Sudbina ovog lokaliteta bice konacno utvrdjena kada se Racan bude sastao sa svojim austrijskim kolegom, Volfgangom Siselom u Becu ovog leta.


Profesor Gerd Oberlajtner sa Instituta za medjunarodno pravo pri Univerzitetu u Gracu upozorava da bi kupovina od strane neke inostrane vlade predstavljala "neobican pravni presedan".


Kompleksna pitanja medjunarodnog suvereniteta mogla bi, medjutim, da budu odgurnuta u stranu, ako bi, na primer, ovo zemljiste bilo razmenjeno za deo prizeljkivanog hrvatskog ostrva u Jadranskom moru, ostrva Rab, na kome su sahranjeni poginuli austrijski vojnici.


Mogucnost da bi Vlada mogla da kupi Blajburg otvorila je stare rane u Hrvatskoj, i razbesnela liberale koji strahuju da ce tvrdokorni nacionalisti revizionsitickim pristupom unistiti secanje na antifasisticki pokret.


Svakog maja meseca, od kada je Hrvatskoj ponovo priznata nezavisnost 1992. godine, tvrdokorni nacionalisti se okupljaju na ovom mestu da bi odali pocast zrtvama sa Blajburskog polja koje oni opisuju kao mucenike.


Istoricari procenjuju da je blizu 100 hiljada ljudi izbeglo do Blajburga maja 1945. tokom hrvatskog egzodusa, uoci povlacenja nemacke vojske. Do danasnjeg dana ostalo je sporno pitanje o broju poginulih. Prema nedavno izvedenim proracunima navodi se cifra od oko 50 hiljada ljudi, medju kojima su i oni regrutovani, civili, i mnogi sledbenici fasisticki nastrojenih ustasa.


Medju onima koji su se predali britanskim vojnicima u Blajburgu, a koji su potom vraceni u svoju zemlju da bi se suocili sa osvetoljubivim zemljacima komunistima bili su i pripadnici Crne Legije - po zlu poznati po ubistvima Srba, Jevreja, Roma i antifasisticki nastrojenih Hrvata u oblastima pod njihovom kontrolom.


Ivo Goldstajn, istoricar i autor knjige "Holokaust u Zagrebu", tvrdi da bi od ubijenih, "mnogi danas bili smatrani ratnim zlocincima".


Kupovina ove lokacije postala je sporna posle pojavljivanja premijera Ivice Racana na ovogodisnjoj komemoraciji odrzanoj u Blajburgu. On je tamo osudio kao zlo ubistvo onih koje mnogi smatraju saradnicima fasistickog okupatora.


Racanu - koji je rodjen u koncentracionom logoru i koji je bio vodja hrvatske Komunisticke partije sve do 1990. godine - sigurno je bilo tesko da odrzi ovakav govor.


Kontroverzna pitanja, kao sto je Blajburg, bila su tabu tema vise od cetiri decenije u ime jedinstva u posleratnoj komunistickoj Jugoslaviji. Medjutim, u radikalizovanoj klimi borbe za nezavisnost, nastojanja partizana da se stvori multietnicka drzava bili su opisivani kao tamni period, dok su ustase bile opisivane u pozitivnom svetlu.


Prvi predsednik ove nove drzave, tvrdokorni nacionalista Franjo Tudjman, optuzivan je za rehabilitovanje ekstremne desnice u Hrvatskoj. Iako je od njegove smrti proslo vise od dve godine i, mada je HDZ, politicka partija koju je on stvorio izgubila vlast, ova su pitanja i dalje znacajna.


Ivan Fumic, predsednik antifasistickog Udruzenja boraca, optuzuje Katolicku crkvu da "pokusava da unisti secanje na antifasizam". Naime, Katolicka crkva je izdejstvovala da mediji prenose komemoraciju iz Blajburga.


Fumic tvrdi da vladajuca koalicija koju predvodi Racanova Socijaldemokratska partija, umesto da potvrdi reformizam, "proslavlja krivce" i izlazi u susret zeljama nacionalista. On podseca da je 3.500 spomenika antifasistickoj borbi unisteno tokom poslednje decenije, i njih tek treba obnoviti.


Pokusaji vlasti da dodje do pomirenja sa radikalnim nacionalistima mnogi vide tek kao puko odvlacenje paznje od socijalnih problema i rekordnog nivoa nezaposlenosti. To ide na ruku desnici, koja bi da prekroji istoriju.


Na primer, razljuceni optuzbama koje je izdao Haski tribunal protiv oficira hrvatske vojske koji su ucestvovali u borbi Hrvatske za nezavisnost, lider ratnih veterana, Mirko Condic nedavno je pozvao sudove u zemlji da povedu procese protiv "stvarnih ratnih zlocinaca", time sto ce ispitati navodne ratne zlocine koje su pocinili partizani.


Pre dve godine, Baltazar Jalsovec, potpredsednik hrvatskog parlamenta i clan navodno umerene Socijalno-liberalne partije - najvaznijeg dela vladajuce koalicije - izjavio je da su ljudi ubijeni u Blajburgu predstavljali inspiraciju koja je pokrenula borbu za nezavisnost Hrvatske.


Dominik Hipkins je slobodni novinar iz Hrvatske.