Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATSKA: BITKA ZA OPSTANAK MANJINSKE VLADE.

Opozicija ne veruje da ce nova administracija potrajati duze od nekoliko meseci.
By Drago Hedl

Hrvatska se suocava se periodom moguce nestabilnosti nakon formiranja vlade predstavnika desnice koja ne moze ostvariti operativnu vecinu u parlamentu.


Predsednik Stipe Mesic predlozio je 9. decembra lidera Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, Iva Sanadera za mesto premijera, nakon sto je njegova partija odnela pobedu na izborima od 23. novembra.


Ali, sa samo 66 od 152 mesta u parlamentu, HDZ-u su potrebni odgovarajuci koalicioni partneri da bi bio u u stanju da vrsi vlast.


Pod pritiskom Evropske unije, Sanader je vec odustao od koalicije sa ekstremno desnicarskom Hrvatskom strankom prava, HSP, svojim prirodnim saveznikom.


Drugi potencijalni partner, Hrvatska seljacka stranka, HSS, koja ima devet poslanika, povukla se nakon sto su njeni lideri bili izlozeni pritisku od strane clanova ove stranke koji su se protivili koaliciji sa HDZ-om.


Posto nije uspela da oformi koaliciju, nova administracija je morala da ponudi znacajne koncesije jedanaestorici poslanika koji su joj potrebni da bi sastavila manjinsku vladu. Oni dolaze iz malih partija, ukljucujuci i Stranku umirovljenika i razlicite etnicke manjine.


Ove koncesije, tvrde analiticari, mogu dovesti do politickog bankrota vlade.


Da bi dobio podrsku tri poslanika stranke penzionera, Sanader je, izmedju ostalog, morao da obeca da ce povecati penzije, sto ce svakako dovesti do rasta troskova zivota.


Bivsi ministar rada i socijalnog staranja Davorko Vidovic izjavio je da Sanader "baca prasinu u oci javnosti". Opisujuci ova obecanja kao skandalozna, konstatovao je da je matematika na kojoj ona pocivaju "apsurdna".


"Da bi penzije porasle na oko 70 procenata prosecne plate, bruto drustveni proizvod bi morao da belezi rast od 15 do 20 procenata godisnje. Cak i tako bilo bi potrebno oko 15 godina", rekao je on.


Jednako kontroverzno je Sanaderovo obecanje italijanskoj manjini u Istri da ce voditi politiku dvojezicnosti i da ce vratiti imovinu nacionalizovanu posle 1945.godine, kada je ovaj region odvojen od Italije i prikljucen Jugoslaviji.


Ovo obecanje preti da optereti Hrvatsku ogromnim racunom za naknade koje treba obezbediti za bivse vlasnike hrvatske imovine koji sada zive sa obe strane granice.


Sanader je takodje obecao da ce obezbediti penzije za etnicke Nemce u Hrvatskoj koji su bili zatvarani u radne logore posle Drugog svetskog rata. Oko 3.500 takvih ljudi jos zivi u Hrvatskoj i novac koji im se duguje dodatno bi uvecao racun koji treba namiriti.


HDZ je i drugim drustvenim grupama ponudio skupe beneficije, kao sto je uvecana pomoc za majke i ratne veterane. Poslovnim ljudima je obecano da ce porez na dodatu vrednost biti smanjen sa 22 na 20 procenata.


Pitanje je kako Sanaderova vlada moze uskladiti sva ta obecanja sa imperativom da se nastavi otplata spoljnog drzavnog duga. Vlada ce tokom sledece godine morati da otplati priblizno jednu petinu svog deficita od 19 milijardi americkih dolara.


Ekonomski eksperti upozoravaju da bi nesklad izmedju datih obecanja i sredstava koja su zaista na raspolaganju mogao izbiti na povrsinu vec u martu, kada parlament treba da usvoji novi budzet.


Ante Zigman, iz banke Reiffeisen Zagreb, izjavio je da ce samo smanjenje poreza na dodatu vrednost kostati vladu oko 500 miliona evra, sto ona ne moze dozvoliti sebi u ovom trenutku. "Ne samo da nece uspeti da ispuni obecanja koja je dao, nego nece moci ni da poveca proizvodnju kao sto je planirano."


Clanovi sada vec bivse vlade koju je predvodila Socijaldemokratska partija Ivice Racana daju predvidjanja da bi nova vlada mogla pasti vec u martu. Racan obilazi lokalne partijske ogranke i skrece im paznju na mogucnost da do novih izbora dodje vec za sest meseci.


Pored finansijskih glavobolja, vlada moze ocekivati da bude dodatno opterecena sukobima povezanim sa Tribunalom za ratne zlocine u Hagu, koji mnogi pripadnici Sanaderove partije preziru.


Zahtevi za predaju popularnog bivseg armijskog generala, Ante Gotovine, optuzenog za zlocine protiv covecnosti pocinjene nad srpskom manjinom 1995.godine, predstavljali su jedan od faktora koji je nacionaliste iz HDZ-a vratio na vlast.


Pored toga, manjinska vlada ce morati da se suoci i sa snaznom opozicijpm. SDP, sa svoja 43 mesta u parlamentu, nije jedina stranka koja racuna na prevremene izbore. Opoziciju cini i levo orijentisana Hrvatska narodna stranka, sa 11 poslanika. Na desnom krilu, HSP, sa svojih osam poslanika, bila je povredjena odbijanjem HDZ-a da prihvati ovu stranku kao partnera i sada se sprema da izravna racune u parlamentu.


Zato ce HDZ imati velikih teskoca u pokusajima da nametne usvajanje bilo kakvih zakonskih predloga koji zahtevaju dvotrecinsku vecinu, kao sto je slucaj sa planiranim ustavnim promenama.


Napadi opozicije ce se intenzivirati u aprilu, kada EU treba da donese odluku o spremnosti Hrvatske za podnosenje zahteva za prijem u uniju.


Ne ocekuje se da ce opozicija pre aprila ometati usvajanje kljucnih zakona koji su potrebni za prijem u clanstvo, jer bi to ugrozilo i njenu popularnost. Ali, kada EU jednom objavi svoju odluku, opozicione partije vise nece imati razloga da prihvataju kompromise u ime drzavnih interesa.


Da bi predupredio ovakvu mogucnost, Sanader je izgleda pokusao da pridobije izvestan broj poslanika SDP-a i nagovori ih da se prikljuce njegovoj partiji.


Tri poslanika sa liste SDP-a tvrde da su se nasli na meti Sanaderove paznje, i to Marko Filipovic, popularni sportista, Ljuba Jurcic, aktuelni ministar privrede, i Vesna Skulic, zamenica. Svo troje kazu da su odbili ponude HDZ-a, dok iz HDZ-a tvrde da nikakvih ponuda nije ni bilo.


Racan ipak smatra da Sanader pribegava sumnjivim metodama koje je nekada koristio i bivsi lider HDZ-a i predsednik Hrvatske, Franjo Tudjman. Tudjmanovi zvanicnici cesto su nudili predstavnicima opozicije politicki ili finansijski mito da bi ih preveli u HDZ.


Takve metode su masovno koriscene posle pobede opozicije na lokalnim izborima u Zagrebu 1996. godine, da bi se pridobilo nekoliko poslanika i tako sprecilo preuzimanje vlasti u prestonici od strane opozicije.


Sanader ce biti prvi lider Hrvatske koji predvodi manjinsku vladu jos od sticanja nezavisnosti 1991. godine. Izgleda da je bitka za opstanak njegove vlade pocela jos pre nego sto je imenovan za premijera.


Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a.