Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATSKA: AGRESIVNA TAKTIKA NA SUĐENJU ADEMIJU I NORCU

Posmatrači koji u Zagrebu prate suđenje dvojici optuženih hrvatskih generala iznenađeni su bespoštednom strategijom za koju su se opredelili njihovi branioci.
By IWPR ICTY
Ako je suditi po prvih nekoliko sedmica postupka koji se vodi protiv dvojice hrvatskih ratnih generala, pred nama je veoma dramatičan proces, prepun neočekivanih preokreta i međusobnog optuživanja.



Slučaj generala Rahima Ademija i Mirka Norca, odnosno proces koji je u Zagrebu počeo 18. juna, prvi je koji je Hrvatskoj prepušten od strane Haškog tribunala, pa se na njega gleda kao na svojevrsni test sposobnosti domaćeg pravosuđa da nepristrasno sudi za ratne zločine.



Oni koji prate ovaj slučaj bili su unekoliko zbunjeni surovošću sa kojom su se dva tima odbrane uzajamno napadala. Čini se da se strategija oba tima sastoji u tome da se što veći deo krivice svali na saoptuženika.



Ovakvom su strategijom pogotovo razočarane pristalice dvojice generala i hrvatski ratni veterani, pošto ne mogu da shvate kako su bivši prijatelji i kolege preko noći mogli postati neprijatelji.



Ademi i Norac se, po principu komandne odgovornosti, terete za zločine koje je hrvatska vojska počinila nad etničkim Srbima tokom vojne operacije koja je – sa ciljem ponovnog zauzimanja onih hrvatskih teritorija koje su do tada kontrolisali Srbi – 1993. godine izvedena na području poznatom kao „Medački džep“.



Prema navodima optužnice koju je prvobitno podigao Haški tribunal, u toj operaciji je ubijeno najmanje 29 lokalnih srpskih civila, dok ih je više desetina teže ranjeno. Mnogi ubijeni i ranjeni civili bili su žene i starci. U optužnici se navodi i da su hrvatske snage ubile najmanje petoricu srpskih vojnika koji su bili zarobljeni ili ranjeni.



Nakon što su hrvatske snage uspostavile kontrolu nad navedenim područjem, preko 300 kuća i štala uništeno je u selima Medačkog džepa. Većina razaranja odigrala se u periodu od 15. do 17. septembra 1993.



U optužnici se potom navodi i da su imovinu koja je pripadala srpskim civilima opljačkali hrvatski vojnici, ili osobe u civilnoj odeći koje su nadzirale hrvatske snage, te da je sve što je imalo ikakvu vrednost pokradeno, uključujući ličnu svojinu, pokućstvo, nameštaj i stočni fond.



Navodno je Rahim Ademi – s obzirom na svoj čin brigadira i aktivno komandovanje Zbornim područjem Gospić – odigrao glavnu ulogu u planiranju, naređivanju i izvršenju operacije Medački džep, koja je trajala od 9. do 17. septembra 1993.



U vreme tih dešavanja, Norac je bio komandant Devete gardijske motorizovane brigade – glavne postrojbe koja je sudelovala u Operaciji Medački džep – i imao čin pukovnika.



Haški tribunal je postupak protiv dvojice oficira – na zahtev tužilaca – Hrvatskoj prepustio u septembru 2005., dok je sudska dokumentacija stigla u novembru iste godine.



Iako su posmatrači očekivali da će timovi odbrane dvojice optuženika uvodna obraćanja iskoristiti za pravdanje medačke operacije, oba tima su umesto toga započela sa otvorenim napadima na tuđeg klijenta.



Ključno pitanje ovog suđenja tiče se toga ko je bio nadležan za vojne snage koje su tokom operacije počinile zločine. Ademijeva odbrana tvrdi da je to bio Norac, kao komandant „Sektora Jedan“ – u koji je po njihovim rečima spadao i Medački džep, i koji je zapravo i osnovan samo za svrhe izvođenja operacije.



Međutim, Norčev zastupnik Željko Olujić tvrdi da Sektor Jedan u to vreme nije ni postojao, te da je uveden tek po okončanju operacije, upravo sa namerom da se Norac proglasi odgovornim za zločine koji su se tamo dogodili. On je rekao da ne postoji nikakva zvanična naredba o formiranju Sektora Jedan, niti o postavljenju njegovog klijenta na zapovednu funkciju. Ademijeva odbrana odbacuje taj argument.



Olujić pak insistira na tome da je Ademi komandovao čitavim gospićkim područjem, uključujući i Medački džep, te da je isključivo on odgovoran za zločine koje su u toj zoni počinile njegove formacije.



Ademijev tim odbrane pokušaće da dokaže da je osim Norca, za koga tvrde da je kontrolisao jedinice na terenu, još jedna osoba odgovorna za događanja u Medačkom džepu – general Janko Bobetko, bivši načelnik generalštaba hrvatske vojske, koji je umro 2003.



Čini se da prva dva svedoka optužbe sa ovog suđenja – bivši hrvatski ministar unutrašnjih poslova Ivan Jarnjak, te komandant specijalnih policijskih snaga Mladen Markač – svu krivicu pripisuju Ademiju. Obojica su se pred sudom pojavila 16. jula.



Kada ga je tužilac Antun Kvakan upitao kom su oficiru bili potčinjeni zapovednici specijalnih policijskih snaga, Jarnjak je odgovorio: „Nisam siguran, ali . . . mislim da su bili potčinjeni Ademiju.“



Jarnjak je rekao i da nikada nije čuo za Sektor Jedan.



Pitanje o tome ko je komandovao specijalnim policijskim snagama bilo je ključno i u istrazi koju je o zločinima počinjenim u Medačkom džepu sproveo Haški tribunal, pri čemu su se u jednom trenutku među osumnjičenima našli i Markač i Jarnjak.



Zajedno sa još dvojicom generala, Antom Gotovinom i Ivanom Čermakom, Markač trenutno čeka da pred Haškim tribunalom počne da mu se sudi po optužbama koje se tiču druge hrvatske vojne ofanzive – Operacije Oluja, koja je izvedena 1995. Tribunal mu je odobrio da svedoči u procesu Ademi-Norac.



Markač je u svom svedočenju tvrdio da je čitavom operacijom Medački džep komandovao Ademi, „kome je bila potčinjena specijalna policija“.



Ademi je u jednom trenutku ustao i uzviknuo da Markač laže.



Vidno uznemiren, Markač je odgovorio: „Veoma mi je žao zbog onoga što o meni kaže general Ademi. Ja ne lažem; ovde sam došao da kažem istinu.“



Hrvatski su posmatrači iznenađeni uzajamnim optužbama Ademijevog i Norčevog tima.



Obraćajući se izveštačima posle nekoliko sedmica suđenja, Ademijev zastupnik Čedo Prodanović je odbacio navode Norčevog tima da je Sektor Jedan izmišljen samo zato da bi odgovornost u krajnjoj instanci bila prebačena sa Ademija na Norca.



„Kada budemo stigli do kraja procesa, znaćemo šta je prava istina“, kazao je Prodanović.



Jedan ratni veteran koji je suđenje pratio sa galerije za publiku, i koji je molio da ostane anoniman, izjavio je za IWPR da mu se „svi oni gade“.



„Svi smo ih podržavali dok smo znali da su kao jedan, da se bore zajedno i na istoj strani“, rekao je on. „Ali sada . . . koga i kako da podržite?“



„Iznenađen sam time kako se ovi generali ponašaju na sudu. Bio sam običan vojnik i ne znam šta se krije iza ovoga“, izjavio je Saša Simić, takođe ratni veteran, u intervjuu koji je za Jutarnji list dao neposredno nakon što je pred sudom svedočio Markač.



Procenjujući efekte koje bi suđenje moglo izazvati kada je o hrvatskoj percepciji ratnog sukoba reč, čelnik Hrvatskog Helsinškog Odbora (HHO), Danijel Ivin, izjavio je za IWPR kako ovi postupci sami po sebi „neće mnogo toga promeniti“, iako će naposletku „otkriti istinu“.



Za razliku od većine posmatrača suđenja Ademi-Norac, profesor međunarodnog prava na Zagrebačkom Univerzitetu, Ivo Josipović, smatra da je strategija dvaju timova odbrane razumljiva, koliko god da – kada se posmatra sa strane – deluje neprihvatljivo.



„To se dešava kada imate suđenja sa više optuženika. Javnost saoseća s okrivljenima, pa možda neće odobriti ovako agresivni pristup njihovih branilaca“, rekao je on. „Ali to nije važno. Važno je da optuženici imaju dobrog zastupnika, koji će pred sudom braniti njihove interese.“



Goran Jungvirth je stalni saradnik IWPR-a iz Hrvatske.