Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATI U OPERACIJI MEDAK „UNIŠTILI“ JEDNO SELO

Svedok optužbe tvrdi da je u ofanzivi, koja je tokom 1993. izvršena na Medački džep, selo Čitluk sravnjeno sa zemljom.
By Goran Jungvirth
Osoba koja je na suđenju za ratne zločine dvojici hrvatskih generala, Mirku Norcu i Rahimu Ademiju, svedočila uz mere zaštite, izjavila je da su hrvatski vojnici njeno selo Čitluk uništili uprkos odsustvu srpskih snaga.



Po rečima „svedoka broj osam“ – prvog srpskog svedoka koji je svoj iskaz dao uz mere zaštite – stanovnici sela Čitluk, koje su probudile eksplozije, uspeli su da prežive samo zahvaljujući tome što su pobegli pre dolaska vojske.



Generalima Norcu i Ademiju sudi se u Zagrebu za ratne zločine, koje su u septembru 1993. – tokom borbe za preuzimanje takozvanog Medačkog džepa, koji su do tada kontrolisali Srbi – navodno počinile hrvatske formacije pod njihovom komandom.



U optužnici, koja je izvorno podignuta pred Haškim tribunalom, navodi se da je tokom te operacije barem 29 srpskih civila ubijeno, dok ih je više desetina teško ranjeno. Među ubijenim i ranjenim civilima bilo je mnogo žena i starih osoba.



U optužnici se navodi i da su hrvatske snage ubile najmanje petoricu srpskih vojnika koji su bili zarobljeni ili ranjeni.



Ovosedmični svedok je rekao kako se želi „zahvaliti gospodinu Norcu što nas je najpre granatirao, isterao nas iz kreveta i dao nam do znanja da moramo pobeći“.



Rekao je i kako sumnja da bi preživeo da nije bilo tih eksplozija.



Svedok je sudu kazao i da se jedino on vratio u selo kada su vojnici Ujedinjenih nacija, nakon hrvatskog povlačenja, ušli u njega.



„Sela nije ni bilo. Ako su čak i poljski nužnici srušeni, onda možete zamisliti na šta je ono ličilo. Niti jedna kuća, niti jedna staja nije ostala čitava u 60-ak domaćinstava“, rekao je on.



Norac je pak kazao da su u selu boravile srpske snage, te da je ono bilo legitiman vojni cilj.



„U Čitluku je bila čitava četa, po kućama su bile razmeštene minobacačke jedinice i vojnici“, rekao je optuženi general.



No, svedok je kazao da u selu nije bilo nikakvih srpskih snaga, izuzev jednog stražara „koji nije imao nikakvo naoružanje osim puške. Stanovništvo su činili civili, uglavnom žene i starci“.



Svedok je za rušenje kuća okrivio hrvatske snage, rekavši i da su one ubijale civile – premda tome nije lično prisustvovao.



„Neko je bio spaljen, neko zaklan, a nekoga su vukli automobilom“, kazao je on.



Pre pojavljivanja svedoka, predsedavajući je pred sudom pročitao izveštaj policije UN-a o operaciji hrvatske vojske Medački džep.



U tom se izveštaju, datiranom 10. oktobra 1993., kaže kako je policija na dotičnom području pronašla 19 leševa, među kojima je bilo deset muškaraca, osam žena i jedno telo kojem nije bilo moguće utvrditi pol.



Pet leševa – četiri muška i jedan ženski – bilo je spaljeno.



Takođe se navodi da je srušeno 312 objekata, od kojih su 164 bile kuće, a 148 staje i okućnice.



Srpske kuće su bile opljačkane ili srušene, stoka pobijena, a bunari zatrovani uljem ili životinjskim leševima.



Policija UN-a pominje i da u izveštaj nije uključila podatak o 52 tela koja je hrvatska vojska predala Srbima nakon što je zauzela čitavo područje.



Ni u jednom od sela policija nije zatekla nikog živog, a u selu Drljići je „preživelo svega nekoliko kokošaka“ – navodi se u izveštaju, te dodaje da je policija UN-a tamo zatekla nekoliko hrvatskih vojnika u policijskim uniformama.



Goran Jungvirth je novinar IWPR-a iz Zagreba.