Hrvati ignorisu godisnjicu Tudjmanove smrti
Hrvati nisu zainteresovani za obelezavanje godisnjice Tudjmanove smrti.
Hrvati ignorisu godisnjicu Tudjmanove smrti
Hrvati nisu zainteresovani za obelezavanje godisnjice Tudjmanove smrti.
Malo je Hrvata koji ce liti suze na godisnjicu smrti Franja Tudjmana, nekadasnjeg predsednika.
Samozvani "otac nacije", izazvao je prezir mnogih ljudi zbog toga sto je opljackao zemlju i gurnuo je u medjunarodnu izolaciju.
Pod Tudjmanovom vlacu, Hrvatska je postala jedna od najkorumpiranijih drzava u svetu, dok su se clanovi njegove porodice i najblizi saradnici koristili njenim nacionalnim blagom.
Istovremeno, njegov rezim je bio umesan u ratne zlocine i krsenja ljudskih prava u Hrvatskoj i Bosni.
Hrvatske nove vlasti nece sluzbeno obeleziti godisnjicu smrti Tudjmana u nedelju. Hrvatski parlament ce to uciniti vise nego simbolicno, tek minutom cutanja na sednici i jednim vencem na Tudjmanovom grobu.
Jedan stanovnik Zagreba kaze: "Da nema skandala oko clanova njegove familije vise niko ga se ne bi ni secao".
Tudjman je sebe smatrao "utemeljivacem hrvatske drzave", cije je stvaranje smatrao svojom istorijskom zaslugom. Verovao je da je ostvaren "hiljadugodisnji san hrvatskog naroda". Pa ipak, zemlja je ostavljena u jadnom stanju.
Stoga se njegova vladavina srusila kao kula od karata nakon njegove smrti i poraza njegove stranke Hrvatske demokratske zajednice na parlamentarnim izborma u januaru. Nekoliko nedelja kasnije jedan od njegovih najzescih kriticara Stjepan Mesic pobedio je na predsednickim izborima.
Nova hrvatska vlast nasledila je zemlju gotovo u beznadeznom stanju. Za nepunih deset meseci ipak je uspela uciniti nesto sto Hrvatskoj pod Tudjmanom ne bi poslo za rukom jos mnogo godina.
Zemlja je usla u Partnerstvo za mir, Svetsku trgovinsku organizaciju i pokrenula prve korake ka udruzivanju sa Evropskom unijom.
Hrvatska vise nije izolovana zemlja, njen predsednik, ministri i drugi zvanicnici hrvatske vlade dobrodosli su u mnogim evropskim i svetskim prestonicama.
Da je ostao ziv, Tudjman bi sasvim sigurno doziveo podizanje optuznice za ratne zlocine, zbog njegove namere da podeli Bosnu i uloge hrvatske vojske u Bosni i Hrvatskoj.
Nova vlast vuce oprezne poteze kako bi poboljsala saradnju sa Haskim sudom, da ne bi iziritirala radikalizovanu javnost. Za vreme Tudjmanovog zivota vladala je sluzbena doktrina kako Hrvati, buduci da su vodili odbrambeni rat, nisu mogli pociniti ratni zlocin. Hrvati se bolno suocavaju s cinjenicom da to nije bilo tako.
U Hrvatskoj nakon Tudjmana ljudi se osecaju bolje i slobodnije. Oni znaju da se njihovi telefinski razgovori vise ne prisluskuju, da u zemlji vise nema bezbroj unutrasnjih neprijatelja, kako je tvrdio Tudjman, i da mediji uzivaju vecu slobodu. "Sada se lakse dise, ali se zivi teze", rekao je jedan stanovnik Zagreba.
Za mnoge ljude ekonomske prilike predstavljaju svakodnevnu preokupaciju. Jedan od deset stanovnika Hrvatske je nezaposlen, a zemlja je opterecena spoljasnjim dugom od devet milijardi dolara.
Tudjan i njegovi saradnici opljackali su nacionalno bogatstvo. Proteklih godina, vise funckionera HDZ-a naslo se na sudu zbog pronevere novca iz drzavne kase, a clanovi porodice nekadasnjeg predsednika umesani su u razne finansijske malverzacije.
Tudjmanov najstariji sin Miroslav, nekadasnji sef tajne sluzbe, navodno je umesan u sverc luksuznih automobila. Njegova kcerka Nevenka, osumnjicena je da je uzimala proviziju za posredovanje izmedju drzavnih i privatnih firmi.
Vlada Ivice Racana se suocava s nekoliko opcija. Ona mora da pocne da ulaze u ekonomiju, ali u tom slucaju, ili ce dirati u ionako male iznose socijalne pomoci, ili smanjiti izdatke za obnovu ratom stradalih podrucja.
U ovakvoj atmosferi tesko je privuci strane ulagace. U toku Tudjmanove ere korupcija je odbijala finansijere sa Zapada. Nove vlasti se trude da promene taj negativni imidz, ali se ulaganje u Hrvatsku jos uvek smatra rizicnim.
Bez obzira na to sto vlast pokusava da ucini da bi izmenila greske proslosti, Tudjmanova desetogodisnja vladavina ce jos dugo obelezavati buducnost Hrvatske.
Dragutin Hedl je redovni dopisnik IWPR.