Holandski Vrhovni sud potvrdio odgovornost države u slučaju Srebrenica
Presudom u građanskoj parnici potvrđena je odluka iz 2011. godine.
Holandski Vrhovni sud potvrdio odgovornost države u slučaju Srebrenica
Presudom u građanskoj parnici potvrđena je odluka iz 2011. godine.
Vrhovni sud Holandije utvrdio je da je holandska država odgovorna za pogibiju trojice bosansko-hercegovačkih Muslimana tokom srebreničkog masakra, koji se odigrao 1995. godine.
Presudom koja je doneta 6. septembra potvrđena je odluka žalbenog suda iz 2011.
Građansku su parnicu pokrenuli Hasan Nuhanović, koji je u vreme masakra bio prevodilac Ujedinjenih nacija, i porodica Rize Mustafića, koji je bio električar pri Holandskom bataljonu mirovnih trupa UN-a, poznatijem kao Dačbat.
Dačbat je bio zadužen za zaštitu istočno-bosanske enklave Srebrenice, nakon što je ona 1993. proglašena "bezbednom zonom". Enklava je 11. jula 1995. pala u ruke oružanih snaga bosansko-hercegovačkih Srba, nakon čega su hiljade Bošnjaka (bosansko-hercegovačkih Muslimana) potražile utočište u bazi UN-a, koja se nalazila u obližnjim Potočarima. Nekoliko hiljada ih je pušteno unutra, dok je najveći deo ostao napolju.
Kao zaposlenicima UN-a, Mustafiću i Nuhanoviću je bilo dozvoljeno da – zajedno sa Nuhanovićevim ocem, majkom i bratom – uđu u bazu. Međutim, vojnici Dačbata su potom prisilili Mustafića da bazu napusti. Nuhanoviću su dozvolili da ostane, ali su mu izbacili brata, kome je otac odlučio da se pridruži.
Tu trojicu ljudi više niko nije video. Snage bosansko-hercegovačkih Srba ubile su tog jula oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Smatra se da je to najteži pojedinačni zločin koji se na evropskom tlu odigrao nakon Drugog Svetskog rata.
Vrhovni je sud potvrdio odluku žalbenog veća iz 2011. godine, po kojoj "Dačbat nije trebalo da otera električara [Mustafića] i prevodiočevog brata [Nuhanovića] iz baze, a trebalo je i da predvidi da će otac krenuti za sinom“.
Vrhovni sud je potvrdio da su i UN i holandska država odgovorni za ono što se desilo.
"Vrhovni sud je presudio da međunarodno javno pravo dopušta da takvo ponašanje bude pripisano ne samo Ujedinjenim nacijama, kojima je bila poverena mirovna misija, nego i Državi, jer je potonja imala efektivnu kontrolu nad spornim ponašanjem Dačbata. Žalbeni sud je stoga imao pravo da odluči da se ponašanje Dačbata može pripisati državi", kaže se u sažetku odluke.
Ranije ove godine, u Holandiji je kancelarija javnog tužioca odbila da pokrene krivičnu istragu protiv komandanta Dačbata, Tmasa Karemansa (Thomas Karremans). Više o tome vidi u tekstu "Holandski oficiri neće biti tuženi zbog Srebrenice".
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
