HOLANDSKI SUD ODBACIO ZAHTEV ZA ODŠTETU

Parnica koju su protiv Holandije pokrenule dve porodice žrtava bosanskog rata – koje su zatražile odštetu zbog toga što holandske trupe nisu zaštitile njihove rođake – odbačena je ove sedmice.



Prema presudi koju je sudija Hans Hofius (Hans Hofhuis) 10. septembra izrekao pred haškim Okružnim sudom, Ujedinjene nacije, a ne holandska država, odgovorne su za sve eventualne propuste holandskog bataljona („Dačbata“) do kojih je tokom jula 1995. došlo u Srebrenici kao zaštićenoj enklavi.



„Postupke i propuste Dačbata tokom evakuacije [Srebrenice] treba pripisati Ujedinjenim nacijama . . . [Holandska] država ne može biti smatrana odgovornom za bilo kakvo kršenje ugovora ili nezakonito postupanje Dačbata“, kaže se u presudi.



Parnicu je pokrenuo Hasan Nuhanović, Bošnjak koji je u Srebrenici pri UN-u bio zaposlen kao prevodilac, i porodica Rize Mustafića, koji je za UN radio kao električar. Nuhanović je izgubio majku, oca i brata, dok Mustafić nije viđen otkako su snage bosanskih Srba zauzele dotično područje.



Preko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka stradalo je u masakru koji su u julu 1995. u Srebrenici izvršile srpske snage. Reč je o masovnom ubijanju koje je – kako od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), tako i od strane Međunarodnog suda pravde (MSP) – proglašeno genocidom.



Pokretači parnice tvrde kako holandska država nije zaštitila njihove porodice, te kako su ljudska prava žrtava bila prekršena time što su ih holandski vojnici prisilili da napuste bazu UN-a.



U svom obraćanju nakon izricanja presude, Nuhanović je izrazio razočaranje ishodom ovog šestogodišnjeg slučaja.



„Nijedna od tačaka koje smo mi pred sudom tokom ovih šest godina izneli kao dokaze – nije usvojena. Sve su odbačene. Ovo je potpuno poricanje svih optužbi koje su iznele dve porodice“, kazao je on.



Sva ključna pitanja su u presudi „ignorisana“ – dodao je.



Srž njegovog slučaja je to da je Dačbat prisilio njegovu porodicu da protiv svoje volje 13. jula napusti bazu.



„Trenutak prisilnog izbacivanja izbeglica iz baze [od strane holandskih trupa] ni na koji način se ne pominje u presudi“, kaže on. „Optužujem [Dačbat] da je bio aktivan, i ta aktivnost predstavljala je kršenje ljudskih prava moje porodice i ostalih izbeglica.“



I Nuhanović i njegova advokatica, Lizbet Zegveld (Liesbeth Zegveld), potvrdili su da će se na presudu žaliti višim sudovima u Holandiji, pre no što je – ako bude neophodno – predaju Evropskom sudu za ljudska prava (ESLjP).



I Zegveldova je zgrožena presudom.



„[Bilo je] više nego razočaravajuće, čini mi se. Činjenice su izgubile [parnicu] i konzervativni pravni sistem je prevladao; pravni sistem koji nije sistem našeg vremena, i koji presuđuje protiv žrtava, a u korist država“, rekla je ona pred sudom.



Prema Zegveldovoj, pokretanje slučaja protiv holandske države bi uvek bilo teško, jer bi ga u Holandiji vodile holandske sudije pred holandskim sudovima.



„Nisu slučajno što su Sijera Leone, Kambodža, Ruanda i bivša Jugoslavija osnovale tribunale koji se njihovom ratnom prošlošću bave u stranim zemljama, jer te zemlje žele nezavisne, nepristrasne, neutralne sudije“, rekla je ona.



„Umnogome je potvrđena moja sumnja da se sa ovom stvari ne možete izboriti unutar Holandije.“



No, po mišljenju višeg predavača međunarodnog prava na Groningenskom Univerzitetu, Andrea de Hoha (André de Hoogh), sudijska odluka je ispravna. Naredba o evakuaciji bezbedne zone stigla je iz UN-a, a ne od strane holandske države, čak i ukoliko su se holandski zvaničnici sa njom slagali – kazao je on.



„Sklon sam da se složim sa stavom suda da Holanđani nisu bili toliko umešani u te stvari da biste mogli da kažete da poteze treba pripisati njima, a ne UN-u“, kazao je de Hoh za IWPR.



De Hoh je ukazao i na to da Holandija uživa imunitet pred sudovima van svojih granica. Pa ipak, on smatra kako – čak i da je bilo moguće povesti parnicu izvan zemlje – to još uvek nužno ne znači i da bi njen ishod bio drugačiji.



„Pravo pitanje bi i dalje bilo to da li se navedeni potezi mogu pripisati UN-u, a ne Holanđanima, tako da bi [tužitelji] mogli po istom osnovu izgubiti i pred stranim [sudom], kao što su izgubili pred holandskim“, rekao je on.



Tužiteljima je preostalo još nekoliko mogućnosti za utvrđivanje odgovornosti za smrt njihovih najbližih.



Iako sudije u ovom slučaju praktično smatraju da je mirotvorna misija UN-a u Bosni (UNPROFOR) odgovorna za postupke Dačbata, UN ima pravni imunitet, kao što je to istaknuto u presudi koja je u istoj sudnici doneta u junu ove godine, u slučaju koji je pokrenulo udruženje žrtava Majke Srebrenice.



Sud je tada presudio da nije nadležan za procesuiranje parnice pokrenute radi potraživanja odštete, u kojoj su tužitelji optužili UN da nisu sprečile srebrenički masakr, pri čemu je obrazloženje glasilo da međunarodna organizacija uživa imunitet kada je reč o pravnim postupcima.



„Porodica [tužitelja] je mrtva, ali nemate kome da se obratite“, kazala je Zegveldova. „Ovde postoji užasavajući pravni vakuum.“



Da je parnica protiv holandske države bila uspešna, to bi se ozbiljno odrazilo na budućnost mirovnih misija UN-a.



Državama „se ne bi dopalo“ da budu potčinjene komandi i kontroli međunarodne organizacije, a da ih u isto vreme smatraju odgovornima za vlastito ponašanje – objasnio je de Hoh.



„Ako napustite sadašnji sistem [po kojem se UN smatraju odgovornima za mirovne trupe], onda će države sve više oklevati da podrže mirovne operacije“, kazao je on.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.