Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Holanđani odbacuju optužbe za grobnicu u Potočarima

Holanđani odbacuju optužbe za grobnicu u Potočarima
By Rachel Irwin

Oni kažu kako nikada nisu tražili da se javnosti uskrati pristup tom mestu.

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 700, 1. jul 2011.)

Holandsko ministarstvo odbrane odbacilo je ove sedmice navode po kojima je uskratilo podatke o „grobnici za hitne situacije“ sa posmrtnim ostacima bosansko-muslimanskih civila koji su u julu 1995. umrli u bazi Ujedinjenih nacija nadomak Srebrenice.

Reč je o grobnici koju su iskopali holandski vojnici iz sastava mirovnih snaga UN-a stacionirani u istočno-bosanskoj enklavi, koja je 1993. bila proglašena bezbednom zonom.

Međutim, snage bosanskih Srba su tu enklavu zauzele u julu 1995. Godine. Ubrzo nakon toga, nekoliko hiljada bošnjačkih civila potražilo je sklonište u bazi UN-a koja se nalazila u obližnjim Potočarima. Tamo su, pak, neki od njih i umrli, usled izuzetno loših životnih uslova.

Holandski vojnici su te mrtve civile potom zakopali u „grobnicu za hitne situacije“ – što je portparol ministarstva odbrane potvrdio za IWPR, naglasivši kako se ipak ne radi o masovnoj grobnici. On je rekao da je broj ljudi koji su tu pokopani, bez obzira na to što postoje različite procene, najverovatnije „manji od deset“.

Narednih su dana snage bosanskih Srba pobile oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Taj masakr se smatra najtežim pojedinačnim zlodelom počinjenim na evropskom tlu nakon Drugog Svetskog rata,  a dva haška suda su ga proglasila genocidom.

Trenutno interesovanje za pomenutu grobnicu posledica je emisije koja je 20. juna emitovana na holandskom informativnom programu „Nieuwsuur“, u kojoj je vojnik holandskog bataljona Dejv Mat (Dave Maat) izjavio da holandska vlada raspolaže podacima o lokaciji grobnice i da odbija da ih objavi.

On je pre nekoliko godina tužio vladu pokušavajući da je prisili da objavi poverljive izjave koje su holandski vojnici dali nakon onoga što se desilo 1995., ali su sudije stale na stranu vlade i odlučile da taj materijal mora ostati nedostupan. Trenutno je u toku žalbeni postupak.

Na samom kraju pomenute televizijske emisije, ministar odbrane Hans Hilen (Hans Hillen) je rekao kako će poverljive izjave biti pregledane, ne bi li se otkrili podaci o lokaciji grobnice, koji će potom biti dostupni Matu i ostalima koji ih budu zatražili.

Portparol ministarstva je izjavio da do 30. juna taj proces još uvek nije bio okončan i da bi mogao da potraje izvesno vreme.

„Raspolažemo sa više zapisa o tome gde bi grobnica trebalo da se nalazi – radi se o različitim lokacijama, tako da mi ne znamo koji je tačan“, izjavio je on za IWPR.

On je rekao da „nije u pitanju želja da se ne kaže gde je grobnica“, jer je ministarstvo podatke o tome gde bi se mogla nalaziti grobnica već dostavilo za potrebe takozvanog NIOD-ovog izveštaja, kojeg su 2002. objavili Holandski institut za dokumentovanje rata (Netherlands Institute for War Documentation, NIOD) i komisija holandske vlade.

Taj izveštaj je izazvao uznemirenost u Holandiji, što je dovelo i do ostavke tadašnjeg premijera, Vima Koka (Wim Kok).

Međutim, ispostavilo se da je lokacija grobnice koja se u izveštaju spominje ipak netačna – kazao je portparol.

„U NIOD-ovom izveštaju se pominje neka lokacija, koordinate sa vojne mape, ali ukoliko uzmete mapu i povučete te koordinate, završićete na putu“, rekao je on. „Te koordinate ne mogu biti prave.“

On je naglasio kako sve informacije kojima ministarstvo raspolaže potiču od ljudi koji su u to vreme bili u Srebrenici, „i oni su se potrudili koliko su mogli, ali nisu svi ljudi bili u pravu“.

Na pitanje zbog čega postojanje ove grobnice nije bilo otkriveno nakon poverljivih iskaza iz 1995., portparol je odgovorio da se to „desilo pre šesnaest godina, tako da ja ne mogu da kažem [zašto]“.

„Ne znam koji su ljudi tada sudelovali u tome ili koji su bili njihovi razlozi da postupe onako kako su postupili“, rekao je on.

Postupci holandskih vojnika i komandanata u Srebrenici već dugo su izloženi kritikama.

Preživela lica su pokrenula građansku parnicu kako protiv Holandije, tako i protiv UN-a, što – doduše – na sudu nije do sada dalo nikakvog razultata. Izricanje žalbene presude u jednom od tih slučajeva protiv holandske države zakazano je za 5. jul.

Holandska kancelarija javnog tužioca je prošle godine – nakon žalbe Hasana Nuhanovića i porodice Rize Mustafića – pokrenula krivičnu istragu o ponašanju holandskih vojnika.

Nuhanović je bio zaposlen kao prevodilac pri UN-u, a izjavio je da su holandski komandanti 13. jula 1995. prisilili članove njegove porodice da napuste bazu UN-a u Potočarima. Nuhanovićev otac je u masovnoj grobnici pronađen 2007., a brat 2010. godine.

Mustafić je, pak, radio kao električar pri Holandskom bataljonu, a prisiljen je da napusti bazu, i od tada mu se – kako stoji u žalbi – gubi svaki trag.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.