Heroin preti rumunjskoj omladini

Neobrijan i zamucenog pogleda, 24-godisnji Laurentiju skoro svakog dana prosi na glavnoj zeleznickoj stanici u Bukurestu. On prosi vec citave dve godine i sav novac koji prikupi utrosi na kupovinu narkotika.

"Poceo sam puseci hasis kada mi je bilo dvadeset godina, zajedno sa mojim prijateljima", kaze on. Vremenom je presao na jace droge, i na kraju, stigao do heroina.

Tokom poslednjih nekoliko godina ekonomskog i drustvenog propadanja rumunske postkomunisticke drzave doslo je do dramaticnog porasta narkomanije. Prema rezultatima nedavnog istrazivanja koje je sprovelo ministarstvo zdravlja u vecim rumunskim gradovima, deset odsto mladih koji su ispitani priznalo je da je probalo heroin.

"Upotreba narkotika medju mladima od petnaest i sesnaest godina porasla je za oko 200 odsto tokom protekle tri godine. Cini se da vlasti nisu u stanju da se uhvate u kostac sa ovom posasti", kaze doktor Adrijan Streinu-Cercel, koji je rukovodio istrazivanjem.

Laurintijua je njegova majka prebacila u bolnicu kada je poceo i nju da potkrada da bi kupio drogu. Jedanaest puta su ga primali u rehabilitacioni centar, ali nikada nije ostajao do kraja tretmana. Sada ga je porodica odbacila, i on se ponovo nasao na ulici. "Naravno da zelim da se oslobodim zavisnosti jer znam kuda to vodi", kaze on. "Gledao sam kako tri moja prijatelja umiru od prevelike doze, ali sta da radim?"

Proslog oktobra, vlasti su pokrenule nacionalnu kampanju za suzbijanje narkomanije, kako bi suzbile ovu posast, cijem je naglom sirenju posredno doprinela sve dublja ekonomska kriza u zemlji. Drasticno kresanje vladinih socijalnih programa za sportske aktivnosti i kulturne centre takodje je doprinelo povecanju broja mladih, nezaposlenih ljudi na ulici u trenutku kada su narkotici poceli da preplavljuju zemlju.

U Bukurestu se do heroina moze lako doci u klubovima, barovima ili na bilo kom mestu gde se okupljaju mladi. S obzirom na to da jedna doza ne kosta vise od pet dolara, heroin je relativno dostupan sto ga cini najprihvatljivijim izborom za sve veci broj zavisnika. Prema raspolozivim zvanicnim podacima, policija je zaplenila 44 tone heroina u prvih devet meseci prosle godine, sto predstavlja znacajno povecanje u odnosu na 2000. godinu kada je zaplenjeno samo 37 kilograma.

"Rumunija je postala tranzitni centar, ali i destinacija za posiljke heroina i hasisa prokrijumcarenog iz Turske i centralnoazijskih republika", izjavio je drzavni sekretar pri Ministarstvu inostranih poslova, general-major Pavel Abraham. Sinteticke droge, koje su uglavnom namenjene zapadnoj Evropi, takodje pristizu iz laboratorija iz susednih zemalja - Madjarske i Bugarske.

Tokom prosle decenije, policija je uhapsila samo 1.200 krijumcara. To je prilicno mali broj imajuci u vidu kolicinu narkotika koji ulaze u zemlju. "Veoma je tesko hapsiti ljude ako nemamo program zastite svedoka, a pri tome zakon ne omogucava policiji da vodi tajne operacije protiv krijumcara", kaze Abraham.

Sve veca ponuda narkotika na crnom trzistu svakako je ozbiljan problem, ali strucnjaci smatraju da bi vlada mogla da ucini vise na suzbijanju potraznje za drogama. "Vlasti su sklone da upotrebu droga tretiraju kao kriminal", kaze doktor Lucijan Suditu iz Bukuresta, ekspert za probleme zavisnosti od narkotika. "Ljudi misle da narkomanija nije prava bolest jer se narkotici koriste radi zadovoljstva i uzivanja. Oni to vise smatraju nekom vrstom perverzije zbog cega uzivaoci droga zasluzuju sve uzasne posledice koje iz toga proisticu."

Cak su i zdravstveni radnici skloniji da se prevashodno bave fizickim simptomima upotrebe narkotika, ne istrazujuci dublje drustvene i psiholoske korene problema, nastavlja on. "Vlada mora sprovesti radikalne promene u nasem pristupu ovom problemu. Trebalo bi da edukuju decu u skolama i pomazu pogodjenim porodicama. Tek se tada vlasti mogu nadati izvesnom uspehu u suzbijanju narkomanije."

Konstantin Radu je novinar dnevnog lista "Realitatea Romaneasca".