HARTMANOVA ODBIJA DA SE IZJASNI O OPTUŽNICI

Bivša portparolka tužilaštva, Florans Hartman (Florence Hartmann), optužena je za uvredu suda pred jugoslovenskim tribunalom za ratne zločine.



Međutim, Hartmanova – koja je u periodu od 1999. do 2006. radila za bivšu glavnu tužiteljku, Karlu del Ponte (Carla Del Ponte) – trenutno čeka da sekretarijat suda odluči hoće li joj pre izjašnjavanja o krivici biti pružena pravna pomoć.



„Ona nije proglašena siromašnom u finansijskom smislu, pa utoliko ne može da me pozove da je zastupam. Zbog toga je odlučila da se danas ne izjasni“, rekao je na sudu francuski advokat Hartmanove, Vilijam Burdon (William Bourdon). „Ne postoji neka naročita žurba u ovom slučaju.“



Uprkos tome što je rekao da ne vidi nikakvu vezu između odluke sekretarijata o pravnoj podršci i izjašnjavanja okrivljene o optužbama protiv nje, predsedavajući sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) odlučio je da odobri zatraženo odlaganje.



Po pravilima Tribunala, okrivljeno lice se u roku od 30 dana nakon prvog pojavljivanja formalno mora izjasniti o optužnici; ne deluje, međutim, da će Hartmanovoj biti potrebno toliko vremena.



„Pretpostavljam da će to biti rešeno u mnogo kraćem roku od 30 dana. Nije u našem interesu da slučaj traje večno“, kazala je Hartmanova.



Hartmanova se tereti za obelodanjivanje detalja koji se tiču tajnih odluka žalbenih sudija na suđenju bivšem srbijanskom predsedniku Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.



Haško suđenje Miloševiću – za ratne zločine u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu – počelo je 2002. godine, ali je on umro pre okončanja sudskog postupka, u martu 2006.



U nalogu koji je sudsko veće 27. avgusta izdalo umesto optužnice, stoji da je Hartmanova odgovorna za „namerno i svojevoljno otkrivanje podataka pri svesnom kršenju [sudijske] naredbe“.



U sudskom nalogu se navodi da je to obelodanjivanje učinjeno u knjizi Mir i kazna (Paix and Chatiment), koju je Hartmanova objavila 2007., kao i u njenom članku „Prikriveni ključni dokazi o genocidu“, koji se 21. januara 2008. pojavio na internet-stranici Bosanskog instituta. Hartmanova je navodno otkrila sadržaj dveju tajnih odluka – koje su sudije donele 20. septembra 2005. i 6. aprila 2006. – iako se u isti mah osvrnula i na činjenicu da su one bile poverljivog karaktera.



Hartmanova je optužena bezmalo godinu dana nakon što je u septembru 2007. objavila Mir i kaznu. Ta knjiga je nekoliko meseci docnije prevedena na bosanski, srpski i hrvatski.



Ukoliko bude osuđena, biće kažnjena novčano (iznosom do 100,000 eura), ili zatvorom u trajanju do sedam godina.



U intervjuu koji je IWPR-u dala neposredno po objavljivanju optužnice, Hartmanova je izjavila da će pobiti sve navode iz nje i objasniti da je objavljivanje podataka bilo u javnom interesu.



Burdon je ove sedmice takođe nagovestio da će odbrana Hartmanove počivati na tom argumentu.



„Slučaj protiv gospođe Hartman pokreće pitanja principa – [tiče se] obaveze obaveštavanja, slobode izražavanja – i odnosi se na potrebu javnog mnjenja da bude upoznato sa time kako međunarodna pravda funkcioniše i deluje“, rekao je on sudiji Agijusu.



Na početku saslušanja održanog 27. oktobra, Hartmanova se našla na optuženičkoj klupi u sudu u kojem je radila. Burdon je od sudije Agijusa zatražio da ona sedne bliže njemu – na mesta koja su obično rezervisana za advokate – pošto, za razliku od ostalih okrivljenih pred istim sudom, nije optužena za zločine protiv međunarodnog humanitarnog prava.



„Ne bi trebalo da bude na mestu koje obično zauzimaju oni za koje se tvrdi da su počinili veoma teške zločine“, kazao je Burdon, tvrdeći da je Hartmanova „optužena samo za svojevrsni intelektualni prekršaj“.



Iako je izašao u susret Burdonovom zahtevu, sudija Agijus je okrivljenu upozorio na ozbiljnost optužbi protiv nje.



„Preporučijem Vam da ni za trenutak ne potcenite težinu krivičnog dela uvrede“, rekao je on.



Burdon je zahtevao i da Hartmanovu u sudnici ne fotografišu novinari, tvrdeći da je svaka takva fotografija „prekomerno stigmatizuje“.



„Ukoliko bude fotografisana u sudu, učlaniće se u klub sa veoma malo članova – sačinjen od pojedinaca koji se terete za zločine protiv čovečnosti. Nije neophodno da je učlanite u taj klub“, naglasio je Burdon.



Međutim, sudija Agijus je odbacio njegov zahtev.



„Takva mera morala bi da podrazumeva i zabranu audio-vizuelnog izveštavanja, što je nešto što definitivno nisam spreman da učinim, i ne postoji niti jedan slučaj [u Tribunalu] gde se to dogodilo“, kazao je sudija Agijus.



Iako ove sedmice nije utvrđen datum početka suđenja, čini se da će se ono odigrati u januaru naredne godine.



Hartmanova će se pred sudom ponovo pojaviti 14. novembra, za kada je zakazano pred-procesno saslušanje.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.