Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HALILOVICEVA ODBRANA BICE NAJKRACA

Advokati bivseg bosanskog generala nameravaju da pozovu svega sedam svedoka.
By IWPR ICTY

Na sudjenju bivsem bosanskom generalu, Seferu Halilovicu, 27. juna bi trebalo da pocne dokazni postupak odbrane, koji ce – sudeci po najavama – trajati najkrace od svih koji su se do sada odigrali pred Haskim tribunalom.

Na konferenciji koja je ove sedmice odrzana uoci pocetka nove faze sudjenja, advokati su sudijama saopstili kako nameravaju da pred sud izvedu svega sedam svedoka, dok ce njih dvadeset i troje dati pisane izjave. «Bice to veoma kratka odbrana», rekao je sudijama Halilovicev advokat, Piter Morisi (Peter Morissey), koji je izneo procenu da bi citav dokazni postupak mogao da potraje oko dve sedmice.

Kao bivsi nacelnik generalstaba bosanske vojske, Halilovic se tereti po jednoj jedinoj tacki optuznice za krsenje zakona i obicaja ratovanja, a u vezi sa ubistvom 62 bosanska Hrvata u selima Grabovica i Uzdol, septembra 1993., tokom operacije deblokade grada Mostara. Optuzen je i zato sto nije sprecio te zlocine, niti makar naknadno kaznio njihove pocinitelje.

Sudjenje je pocelo krajem januara, a dokazni postupak optuzbe trajao je cetiri meseca, tokom kojih je u Hag pozvano 38 svedoka. Prilozene su i dve pisane izjave – sve u nastojanju da se dokaze Haliloviceva odgovornost za zlocine koji su se dogodili u vreme kada je on navodno obavljao zapovednu funkciju.

Pre pocetka sudjenja, Halilovicevi advokati su najavili kako u svojoj odbrani nameravaju da se usredsrede na cinjenicu da njihov klijent fakticki nikada nije komandovao citavom operacijom, odnosno da je u njoj sudelovao samo kao deo «inspekcijskog tima» i da ni na koji nacin nije bio odgovoran za jedinice koje su izvodile deblokadu. Sam Halilovic je pak rekao da su pomenuti zlocini pocinjeni u sklopu bitke za prevlast koja se vodila unutar bosanskog politickog i vojnog rukovodstva, i u kojoj je on pretrpeo poraz.

Dokazni postupak optuzbe je u samom Sarajevu izazvao prilicno burne reakcije, posto se ticao nekih od najproblematicnijih i najmanje rasvetljenih zbivanja koja su se odigrala tokom bosanskog rata, i koja su – cak i 12 godina kasnije – jos uvek prekrivena velom tajne.

Rasprava o masakrima koji su se u hrvatskim selima Grabovica i Uzdol dogodili u septembru 1993. medju Halilovicevim sunarodnicima je pobudila prilicno veliko interesovanje. Pa ipak, izvesni sarajevski analiticari izrazili su zabrinutost zbog toga sto se optuzba, makar jednim delom, oslanjala na pristrasne ili nepouzdane izvore.

Na samom pocetku sudjenja, tuzioci su rekli da ce dokazati kako Halilovic – koga su opisali kao «komandanta koji je zeleo slavu, a ne odgovornost» – nije preduzeo odgovarajuce mere kojima bi sprecio ubistva hrvatskih civila ili barem naknadno kaznio pocinioce tih zlocina.

Takodje su tvrdili da je Halilovic licno odgovoran za ucesce zloglasnih sarajevskih jedinica kao sto su Deveta i Deseta brigada u operaciji deblokade grada Mostara, ciji je kodni naziv glasio «Neretva 93». Iako su doticne formacije bile cuvene po nepostovanju zakona i odsustvu vojnicke discipline, Halilovic se – u nadi da ce na taj nacin povratiti nekadasnju slavu i moc – odlucio da obezbedi njihovo prisustvo na terenu.

Halilovic je na samom pocetku rata bio najvisi vojni zapovednik muslimanskih snaga, da bi potom bio smenjen, te da bi – upravo uoci pomenute operacije – na njegovo mesto dosao general Rasim Delic.

Potonji je takodje optuzen pred Tribunalom, i to za zlocine koje su pripadnici stranih formacija – takozvani mudzahedini – navodno pocinili na podrucju srednje Bosne; no, nedavno je pusten na slobodu do pocetka sudjenja.

Tuzioci su tvrdili da je Halilovic ne samo bio upoznat sa cinjenicom da su ubistva u Grabovici i Uzdolu pocinila lica koja su se nalazila pod njegovom komandom, nego i da je ignorisao naredjenja generala Delica da obustavi zapocetu vojnu operaciju sve dok pocinioci pomenutih zlocina ne budu identifikovani i izolovani.

Medju svedocima koje je izvela optuzba bili su neposredni ocevici, «insajderi» iz sastava bosanske vojske, pa cak i pojedina lica koja su optuzena za licno ucesce u masakru. Neke od najmucnijih izjava dala su deca koja su prisustvovala pogubljenjima citavih svojih porodica.

Tako je jedan mladic iz Grabovice, koji je u vreme masakra imao deset godina, pred sudom ispricao kako su vojnici, koji su navodno bili pod Halilovicevom komandom, hladnokrvno ubili njegove roditelje, babu, dedu i cetvorogodisnju sestru [vidi izdanje TU-a br. 392, od 4. februara 2005.].

Jedan od pripadnika Devete brigade bosanske vojske, koji se – nakon sto je priznao krivicu za ubistvo – trenutno nalazi na izdrzavanju zatvorske kazne u Sarajevu, svedocio je o masakru koji se odigrao u septembru 1993. i tom prilikom izneo niz jezivih pojedinosti, potvrdjujuci da je zajedno sa ostalim vojnicima iz svoje jedinice – bez ikakvog vidljivog razloga – pobio decakovu porodicu.

Prema tvrdnjama tuzilaca, Halilovic je kljucnu gresku nacinio kada je nedisciplinovanim jedinicama iz Sarajeva – ignorisuci potencijalnu pretnju koju su one predstavljale po civile – dopustio da se razmeste po hrvatskim kucama u Grabovici.

Zbog takve Haliloviceve odluke, nastradalo je, po misljenju tuzilastva, trideset i troje ljudi – ukljucujuci decu i starije osobe.

Nekoliko dana nakon masakra u Grabovici, Halilovic je navodno ignorisao naredjenje svojih pretpostavljenih da preispita mogucnost obustave vojnih operacija. Umesto toga, on je vojnike iz sastava Prozorskog bataljona poslao u napad na hrvatsko selo Uzdol, i to uprkos cinjenici da su te formacije «neposredno pre toga pretrpele tezak poraz od strane HVO-a [Hrvatskog vijeca obrane], usled cega su osecale veoma snazan poriv za osvetom».

Novinarka BBC-a, Kejt Edje (Kate Adie), koja je svedocila u aprilu, ispricala je pred sudom kako su izgledala 22 lesa koje je videla u Uzdolu.

«Mnogi od njih bili su bez cipela», rekla je ona. «Ucinilo mi se da su se ti ljudi nalazili unutar svojih kuca [u trenutku kada su ubijeni].»

Edjeova je takodje rekla da su kuce u «selu duhova» bile ostavljene netaknute, zbog cega je stekla utisak «da se u tom mestu, u stvari, odigrala neka vrsta osvete».

No, najupecatljiviji i najkontroverzniji svedok optuzbe bio je Ramiz «Celo» Delalic, bivsi zloglasni komandant Devete brigade. Njegov iskaz – veoma nepovoljan po optuzenog – izazvao je veliku paznju, kako haskih, tako i bosanskih posmatraca [vidi izdanje TU-a br. 407, od 20. maja 2005.].

Ali, krivicni dosije samog svedoka – kao i potencijalni interes koji bi on mogao imati od prebacivanja krivice na druge – izaziva sumnju u verodostojnost njegovog iskaza. Delalic se u Hagu pojavio kao svedok optuzbe, uprkos tome sto je i sam optuzen za ubistvo i sto se jos uvek nalazi pod istragom bosanskih vlasti zbog moguce umesanosti u grabovicki masakr.

U optuznici protiv Halilovica stoji da je u Grabovici bio prisutan i Delalic, koji je navodno naredio da se sakriju tela ubijenih. Neka tela su pokopana, a ostala spaljena. Kao nekada lojalni Halilovicev pristalica, Delalic je potvrdio navode optuzbe po kojima je citava operacija deblokade bila smisljena kako bi se Halilovic vratio na celo bosanske vojske – to jest, na mesto vrhovnog komandanta, na koje je tri meseca pre toga postavljen Delic.

Delalic je pred sudom rekao da je «Halilovic predlagao i fizicko uklanjanje Delica», te da se on sam ponudio da licno ubije Halilovicevog i svog vrhovnog komandanta. Umesto toga, odluceno je «da se mora nesto uciniti kako bi Halilovic povratio nekadasnji ugled naustrb Delicevog». U tom smislu, «Neretva 93» je izgledala kao savrseno resenje.

Tokom unakrsnog ispitivanja, odbrana je nastojala da pokaze kako Halilovic zapravo nije komandovao, niti je na bilo koji nacin upravljao angazovanim formacijama – cemu se Delalic ostro suprotstavio. «Na kraju komandnog lanca bio je Halilovic», rekao je on pred sudom.

Medjutim, Halilovicev branilac Morisi ocenio je da Delalic ne moze biti pouzdan svedok, da ga njegov krivicni dosije cini neverodostojnim, te da je moguce i da on prevashodno nastoji da zastiti samog sebe od krivicnog progona.

Delalicev bosanski krivicni dosije je prilicno obiman. Pritom je veliki broj optuzbi protiv njega – za ubistvo, pljacku, kradju i nasilje – povucen nakon sto je izvestan broj svedoka odustao od svedocenja.

I u samom Sarajevu preovladjuje stav da se Delalicu ne moze verovati.

«Ne verujem ni u jednu jedinu rec koju je Delalic izrekao na sudu», izjavio je izvestac sarajevskog magazina Dani, Emir Suljagic, dodajuci da su i ostala svedocenja bivsih pripadnika bosanske vojske takodje bila podjednako nepouzdana. «Vecina njih sada pokusava da okrivi Halilovica i prikrije vlastitu krivicu.»

Sa ovakvom ocenom saglasan je i izvestac nezavisnog magazina Slobodna Bosna, Adnan Buturovic, koji tvrdi: «Sumnjam da je vecina onoga sto su sa klupe za svedoke izgovorili Delalic i ostali potencijalni optuzenici istina – jer su svi oni imali necasne namere.» Po njegovom misljenju, tuzilastvo ni na koji nacin nije uspelo da dokaze da je Halilovic odgovoran za ucesce Devete i Desete brigade u operaciji «Neretva 93», niti da je on fakticki komandovao formacijama koje su izvele masakre.

S druge strane, novinar sarajevskog lista Dnevni avaz, Sead Numanovic – koji od samog pocetka prati Halilovicevu karijeru – izjavio je da su tuzioci na ovom sudjenju svoj posao obavili «izuzetno dobro».

«Izveli su veome uverljive i pouzdane svedoke, koji su rasvetlili dogadjaje u Grabovici i Uzdolu», rekao je on.

Po Numanovicevom misljenju, glavni problem sa kojim se suocava Haliloviceva odbrana sastoji se u tome sto njihov klijent smatra da su masakri bili posledica bizarne zavere koja je smisljena protiv njega. Pred sudom je nedavno procitana izjava koju je Halilovic tuziocima dao 2001., a u kojoj je naveo da su masakre u Grabovici i Uzdolu smislili Delic i bosanski ratni predsednik Alija Izetbegovic, a sve u nameri da ga diskredituju.

«Odbrani moze pomoci samo cudo, s obzirom da se nalazi pred dvostrukim zadatkom – odbraniti Sefera Halilovica ne samo od optuzbi, nego i od njega samog», kaze Numanovic. «Radi se o nemogucoj misiji.»

Merdijana Sadovic izvestava za IWPR iz Haga.