Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hag smiruje oko Milosevica

Tribunal pokusava da stisa sve vecu zabrinutost oko moguce sudbine Slobodana Milosevica
By Amra Kebo

Medjunarodni sud za ratne zlocine Ujedinjenih nacija, ICTY, nastoji da razuveri susede Srbije da je moguce sudjenje osumnjicenom za ratne zlocine Slobodanu Milosevicu u Beogradu.


"Nasa pozicija potpuno je jasna", kaze Jim Landale, portparol ICTY. "Mi cemo insistirati da Milosevic i ostali osumnjicenici budu prebaceni u Hag gde ce im se suditi na osnovu optuznice.


Ideja da se Milosevicu sudi u Beogradu ima podrsku, kako siroke javnosti u Srbiji, tako i pojedinih krugova na Zapadu, ali ova mogucnost izaziva negodovanje medju ljudima u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, koji sebe smatraju zrtvama njegovog rezima.


Landale je rekao da ICTY ima razumevanja za negodovanja koja dolaze sa Kosova i susednih drzava. "Mislim da je zbunjenost i zabrinutost povodom ovog pitanja potpuno opravdana", izjavio je on za IWPR. "Ukoliko su ove zemlje primorane da saradjuju sa Tribunalom, onda one ocekuju da i ostale drzave ispune svoje obaveze".


Landale je rekao da su Tribunal i kancelarija glavnog tuzioca vise puta izjavljivali u javnosti da nema pravne osnove da se dozvoli domacim sudovima u Srbiji da pokrenu sudski postupak protiv Milosevica. "Nadao sam se da su ih javna saopstenja Tribunala i tuzioca po pitanju izrucenja uverili da stojimo cvrsto po tom pitanju", rekao je on.


Za Begiju Dautovic (43), price o tome da bi se Milosevicu moglo suditi u Beogradu predstavljaju povredu secanja na njene najmilije koji se vode kao nestali otkako je njen rodni grad Srebrenica pao u ruke srpskih snaga 1995.godine. "Milosevicu bi trebalo suditi u Hagu, gde je mesto svim ratnim zlocinima", kaze Dautovic. "Sta Milosevic ima s Beogradom? Oni (srpske snage) su desetogodisnju i dvanaestogodisnju decu otimali od njihovih majki i ubijali. A to se ne zaboravlja."


Nove vlasti u Beogradu, u zelji da udovolje javnom mnjenju, obecale su da ce se Milosevicu suditi u Beogradu, zbog zloupotrebe vlasti. Komentatori i politicari govore o mogucnosti da se Milosevicu sudi zbog toga sto je narucivao politicka ubistva, zbog korupcije, pa cak i ratnih zlocina.


Medjutim, ICTY, politicki lideri i aktivisti za ljudska prava u regionu kazu da nema pravne osnove za takvo sudjenje, pa cak i da je ima, to bi samo pogorsalo etnicke i verske tenzije na Balkanu.


Naoruzan mocnim mandatom koji mu je dao Savet bezbednosti UN, Tribunal je uspostavljen na osnovu Poglavlja 7, Povelje Ujedinjenih nacija i ima pravo da zahteva primat nad bilo kojim domacim sudom na teritoriji bivse Jugoslavije, za zlocine pocinjene nakon 1991.godine. Posto je Milosevic optuzen od strane Tribunala, ustavni propisi Srbije koji se ticu izrucenja nisu relevantni, rekao je Landale.


Za razliku od ostalih tribunala koji su pripremljeni za Sierra Leone, Istocni Timor ili Cambodzu, ICTY nema odredbu po kojoj bi se ova sudjenja mogla odrzavati zajedno sa lokalnim vlastima. S pravne tacke "nemoguce" je suditi Milosevicu za ratne zlocine na srpskom sudu. To bi neizbezno dovelo u pitanje nepristrasnost domaceg sudstva.


Postoje, takodje, ozbiljne sumnje van Beograda da bi sudjenje Milosevicu na domacem terenu oslabilo napore na izgradnji posleratnog pomirenja na Balkanu i da bi se na taj nacin omogucilo srpskom drustvu da se i dalje zavarava po pitanju ratnog nasledja.


"Bilo bi veoma stetno za stabilnost i razvoj celog regiona ukoliko ljudi i Vlada Srbije ne budu prihvatili odgovornost za prosla dela", kaze Naim Jerliu, potpredsednik Demokratske lige Kosova, partije etnickih Albanaca koja je pobedila na nedavnim lokalnim izborima na Kosovu. "Milosevicevo izrucenje Hagu dovelo bi do stvaranja pozitivnije atmosfere u regionu".


Sudjenje u Beogradu bi samo izazvalo negodovanje i otvorilo stare rane, kaze Srdjan Dizdarevic, predsednik Helsinskog kominteta za Bosnu i Hercegovinu. "Pravda je bitan elemenat pomirenja. Pogresno je verovati da su pomilovanje i oprostaj jedini preduslovi pomirenja, jer zrtve traze pravdu".


Amra Kebo je redovni dopisnik IWPR. Valbona Mehmeti sa Kosova je takodje saradjivala na ovom clanku.