Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hadžić se izjasnio kao nevin

Sudski zvaničnici okrivljenom sada moraju dodeliti stalnog advokata.
By Rachel Irwin
  • <p>
	Goran Hadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)</p>
    <p> Goran Hadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)</p>

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 705, 26. avgust 2011.)

Prilikom svog drugog pojavljivanja pred sudijama Haškog tribunala, bivši politički lider pobunjenih Srba u Hrvatskoj, Goran Hadžić, izjasnio se ove sedmice kao nevin.

Na prvom pojavljivanju 25. jula, Hadžić je odbio da se izjasni o krivici. Prema pravilima Tribunala, okrivljenici nakon prvog pojavljivanja imaju rok od 30 dana da to učine. I da to nije uradio, sud bi konstatovao da se izjasnio kao nevin.

Hadžić je 24. avgusta pred sudom delovao smireno i nije pokazivao nikakve emocije dok je predsedavajućem sudiji Giju Delvoau (Guy Delvoie) govorio da se ne oseća krivim za optužbe za koje ga se tereti.

Sudija je rekao da će nova statusna konferencija biti blagovremeno zakazana.

U međuvremenu, sekretarijatu suda je odobreno još vremena – do 23. septembra – da Hadžiću dodeli stalnog advokata, pošto osoba koju je on odabrao nije na zvaničnom spisku kvalifikovanih branilaca, te je sud najpre mora proveriti.

U periodu od juna 1991. do kraja 1993., Hadžić je bio vrhovni politički lider na onim hrvatskim područjima koja su bila proglašena srpskima.

Uhapšen je 20. jula u Srbiji, nakon sedam godina skrivanja. Bio je poslednji optuženik za ratne zločine za kojim je tragao Haški tribunal.

Hadžić se po 14 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom, uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku.

Optužnica je prvobitno bila podignuta 2004. godine, ali su sudije ovog leta – ubrzo nakon što je okrivljeni uhapšen – potvrdile njenu izmenjenu verziju. Hadžić se ne tereti samo za planiranje, naređivanje, pomaganje i podsticanje navodnih zločina, nego i po osnovu komandne odgovornosti.

To znači da je on, čak i da nije lično planirao ili izveo zločine, znao – ili imao razloga da zna – da će njegovi potčinjeni počiniti zločine ili su ih već počinili, a da nije preduzeo „neophodne i razumne“ mere za sprečavanje tih zločina ili kažnjavanje njihovih počinilaca.

Hadžić je, navodno, zajedno sa ostalim političkim i vojnim liderima – uključujući pokojnog srbijanskog predsednika Slobodana Miloševića, aktuelnog haškog optuženika Vojislava Šešelja, te paravojnog lidera Željka Ražnatovića, poznatijeg kao Arkan – sudelovao i u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“.

Svrha tog zajedničkog zločinačkog poduhvata navodno je bilo „trajno prisilno raseljavanje većine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovništva sa približno jedne trećine teritorije Republike Hrvatske“, kako bi bila stvorena država u kojoj će dominirati Srbi.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.