Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HAŠKI TRIBUNAL TERETI BIVŠU PORTPAROLKU ZA KLEVETU

Francuska novinarka Florans Hartman tvrdi da će na septembarskom saslušanju pobiti ove optužbe.
By Simon Jennings
Bivša portparolka glavne tužiteljke Haškog tribunala, Florans Hartman (Florence Hartmann), optužena je ove sedmice za uvredu suda zbog otkrivanja poverljivih podataka nakon što je prestala da obavlja pomenuti posao.



U sudskom nalogu se navodi da se Hartmanova u dve tačke tereti za obelodanjivanje odluka žalbenog veća na suđenju nekadašnjem srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, tokom 2005. i 2006. godine.



Međutim, Hartmanova je za IWPR izjavila kako je postupila u interesu javnosti.



„Za mene i moje advokate, ovde se radi o slobodi govora i pravu na transparentno informisanje javnosti o nečemu što je u interesu javnosti“, rekla je ona.



„Ne možemo da kažemo kako međunarodna pravda nije stvar javnog interesa; to je stvar koja je čak i u interesu humanosti.“



U sudskom se nalogu navodi da je Hartmanova u septembru 2007. objavila knjigu „Mir i kazna“ (“Paix and Chatiment”), te da je napisala i članak „Prikriveni ključni dokazi o genocidu“, koji je 21. januara ove godine bio postavljen na internet-stranicu Bosanskog instituta.



U sudskom nalogu – koji je, umesto optužnice, izdat 27. avgusta – stoji da se u spomenuta dva teksta otkrivaju poverljive odluke koje su sudije žalbenog veća donele o podnescima koji su takođe bili tajno priloženi.



U nalogu se navodi da je Hartmanova prekršila pravila, jer je znala da „javnosti otkriva poverljive podatke“.



Hartmanova, koja je dužnost portparolke glavne tužiteljke Karle del Ponte (Carla Del Ponte) obavljala u periodu od 1999. do 2006. godine, insistira na tome da nije učinila ništa loše.



Ona tvrdi da je javna rasprava o sudskim stvarima kamen temeljac uspeha međunarodne pravde.



„Javno mnjenje je jedna od pokretačkih snaga koje jačaju međunarodnu pravdu, jer služe zaštiti bilo kog građanina u bilo kom delu sveta – što je ideal kojem teže međunarodna pravda i pravila koja su uspostavljena“, rekla je ona.



„Tačno je da u tim institucijama postoji pravo javnosti na kontrolu.“



Novinarki je naloženo da se pred sudskim većem pojavi 15. septembra.



Smatra se da se podaci koja je ona otkrila odnose na tretman koji su izvesna dokumenta – uključujući zapisnike sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane (VSO), održavanih za vreme ratova koji su tokom devedesetih vođeni u bivšoj Jugoslaviji – imala u sudu.



Mnogi veruju da zapisnici sa tih sastanaka sadrže i ključne podatke o umešanosti Beograda u pomenute ratove, a pravnici i mediji su jednodušno kritikovali odluku da oni ne budu dostupni javnosti.



Sudije su navodno, na zahtev Srbije – a u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, koji državama omogućava da svoja dokumenta ne puštaju u javnost ukoliko njihovo obelodanjivanje može da „ugrozi interes nacionalne bezbednosti“ – odobrile da delovi te dokumentacije budu tajni.



Glavni tužilac na suđenju Miloševiću, ser Džefri Najs (Geoffrey Nice), izjavio je kako svojevremeno nije ponuđen nijedan razlog za navedenu odluku, kojom su njegovom timu uskraćene i ključne informacije koje su mu bile neophodne da bi joj se usprotivio.



IWPR je opširno izveštavao o ovoj temi, a pisao je i Tribunalu tražeći odobrenje da se angažuje „amicus curiae“ (prijatelj suda) koji bi se založio za otkrivanje dokumenata. Nikakav odgovor još uvek nije stigao.



Hartmanova je za IWPR izjavila da je „šokirana“ optužbama, kao i načinom na koji je sa njima upoznata.



Za optužbe je, kako kaže, saznala čitajući cirkularno izdanje vesti koje medijima šalje pres-služba Tribunala, a tek potom je dobila i zvanično obaveštenje Sekretarijata.



„Sekretarijat mi je kopiju poslao sinoć [27. avgusta], tri sata nakon što je obaveštena štampa, dok advokat koji me je zastupao u fazi dok sam bila osumnjičena još uvek nije ni obavešten“, kazala je Hartmanova.



Portparolka Tribunala, Nerma Jelačić, izjavila je za IWPR da, iako ona ne može da se izjašnjava o pojedinačnim slučajevima, „Tribunal načelno nastoji da okrivljenog obavesti o onome za šta se tereti“.



Hartmanova je, u međuvremenu, nedvosmisleno najavila kako namerava da pobije optužbe.



„Odgovoriću na optužbe i ne vidim nikakvu nezakonitu motivaciju za taj potez [objavljivanje poverljivih materijala]. Tribunal . . . je pokrenuo akciju protiv slobode govora i transparentnosti“, rekla je ona.



Njen advokat, Vilijem Burdon (William Bourdon), odbacio je optužbe, tvrdeći da Hartmanova nije otkrila nikakve poverljive podatke, već samo materijal do kojeg je došla na osnovu intervjua koje je načinila kao novinarka.



„Kao novinarka [Hartmanova] je imala pristup javnim informacijama i različitim izvorima iz različitih zemalja, sa kojima je načinila veliki broj intervjua“, izjavio je Burdon za IWPR.



Dodao je i da Hartmanova „u potpunosti poriče“ da je otkrila bilo kakvu poverljivu informaciju.



Hartmanova je rekla i da je iznenađena trenutkom pojavljivanja samih optužbi, koje su usledile skoro godinu dana nakon objavljivanja njene knjige, koja se u u međuvremenu pojavila i na drugim jezicima.



„Bilo je mnogo medijskih najava da će knjiga biti prevedena na bosanski, srpski i hrvatski“, kazala je Hartmanova.



„Da su oni [Tribunal] bili zabrinuti za bilo šta, mogli su doneti odluku kakvu su god hteli pre no što je knjiga [postala dostupna] na drugim jezicima.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.