Haško tužilaštvo pod istragom

Friday, 20 August, 2010

The link has been copied

Rachel Irwin

Senior Reporter

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 657, 20. avgust 2010.)

Protiv predstavnika kancelarije tužilaštva Haškog tribunala biće pokrenuta istraga zbog navodnog vršenja pritiska i zastrašivanja svedoka koji je trebalo da daju iskaze na suđenju srbijanskom nacionalističkom političaru Vojislavu Šešelju.

Tu odluku je predsedavajući sudija u postupku protiv Šešelja, Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), doneo još krajem juna, ali je sud nije objavio do ove sedmice. Pokretanje ove istrage temelji se na jednom Šešeljevom podnesku iz marta 2007. godine, u kojem je on naveo da je tužilaštvo iskaze svedoka pribavljalo „pretnjama, zastrašivanjem i/ili kupovinom“ potencijalnih svedoka.

Šešelj je potom zahtevao da protiv glavne tužiteljice, Karle del Ponte (Carla Del Ponte), kao i protiv još dvoje predstavnika Kancelarije tužilaštva – Hildegard Uerc-Reclaf (Uertz-Retzlaff) i Danijela Saksona (Daniel Saxon) – bude pokrenut postupak za uvredu suda.

Sudije su u maju 2007. odlučile da do okončanja procesa odlože izjašnjavanje o Šešeljevom podnesku, saopštivši da će i „zahtev za pokretanje postupka za uvredu suda tada biti razmotren“.

Međutim, u nedavnoj odluci o pokretanju istrage protiv Kancelarije tužilaštva, sudija Antoneti je naveo kako su izvesni svedoci koji su na suđenju dali iskaze „pominjali pritisak ili pokušaje zastrašivanja“ od strane istražitelja tužilaštva, kao i „nepravilnosti prilikom njihovih preliminarnih razgovora s tužilaštvom“.

Sudija Antoneti je u nastavku naveo i primere koji se tiču petoro konkretnih svedoka. Napisao je kako je jedan od njih, Nebojša Stojanović – koji je svedočio na zasedanjima održanim 22. i 23. jula 2008. – rekao da su „on i njegova porodica bili izloženi ogromnom pritisku od strane tužilaštva“, te da ga je tužilaštvo, počev od decembra 2007. godine, telefonom pozivalo i do 50 puta dnevno.

Drugi svedok, Vojislav Dabić – koji se pred sudom na poziv tužilaštva pojavio u januaru 2010. – „rekao je da je izjavu koju mu je dalo tužilaštvo potpisao samo u njenoj engleskoj verziji“, naveo je sudija Antoneti.

Štaviše, sudija je naveo i da je „Dabić dodao kako mu je tužilaštvo reklo da će, ukoliko bude svedočio, nakon toga moći da ode u Ameriku, gde će imati dobru platu“.

Sudija Antoneti je potom citirao i svedoka suda Jovana Glamočanina, koji je na saslušanjima održanim u decembru 2008. rekao kako je izvesni istražitelj „verovatno na vlastitu inicijativu dopisao neke podatke iz [njegove] preliminarne izjave“.

Glamočanin je „takođe optužio tog istražitelja da ga je prisilio da potpiše dotičnu izjavu, preteći mu da će nastaviti da ga ispituje sve dok ne potpiše“, naveo je sudija Antoneti u odluci. Sudija je dodao i da je svedok rekao kako je „potpisao samo izjavu na engleskom, a da je pri tom nije ni pročitao“.

Četvrti svedok, čije ime u odluci nije pomenuto, „izjavio je da svoje izjave nije u celosti pročitao pre no što ih je potpisao i da u njegovoj izjavi iz 1996. godine nije verno preneto ono što je tada rekao“.

Sudija Antoneti je pomenuo još jednog svedoka – Aleksandra Stefanovića, koji je na poziv tužilaštva svedočio u novembru 2008.

Po rečima sudije, Stefanović je sudu rekao da je bio „ohrabren“ od strane srbijanskih političkih lidera i Del Ponteove da svedoči protiv Šešelja „u cilju eliminisanja okrivljenog sa političke scene, a u zamenu za to da on lično [Stefanović] nikada ne bude uznemiravan od strane Tribunala“.

Osim toga, Stefanović je sudu rekao da je „njegov potpis bio skeniran i pridodat u dnu njegovih izjava“, te da je primio „enorman broj telefonskih poziva iz Tribunala“, naveo je sudija Antoneti.

Sudija je naglasio i da sudsko veće „odbacuje bilo kakve sumnje u vezi sa ignorisanjem mogućeg kršenja prava okrivljenog i tehnikama sprovođenja istrage kojima su pribegavali pojedini predstavnici tužilaštva u ovom slučaju“.

Međutim, mada je Šešelj u svom podnesku iz 2007. naveo konkretna imena predstavnika Kancelarije tužilaštva, u sudijskoj se odluci ne spominju pojedinci protiv kojih će istraga biti sprovedena.

Sudija Antoneti je odlučio kako treba da bude imenovan nezavisni „prijatelj suda“ – takozvani amicus curiae – koji će „istražiti eventualna zastrašivanja i pritiske koje su, iako posredno, vršili izvesni istražitelji tužilaštva . . . kao i tehnike sprovođenja istrage kojima su ti istražitelji pribegavali kako bi pribavili preliminarne pismene izjave svedoka“.

Sudija je potom izjavio da bi amicus curiae „trebalo da uživa puna ovlašćenja kako bi se u istrazi došlo i do otkrića“, te da bi u roku od šest meseci on ili ona trebalo da podnesu izveštaj koji će sadržavati zaključke do kojih se došlo.

Na ovosedmičnoj konferenciji za štampu, aktuelni portparol Tribunala, Kristijan Šartije (Christian Chartier), rekao je da su se sudijama javila četiri moguća kandidata za „prijatelja suda“, te da će odluka o imenovanju biti uskoro doneta.

Aktuelni portparol Kancelarije tužilaštva, Frederik Svinen (Frederick Swinnen), izjavio je pak da je tužilaštvo „ubeđeno da se njegovo osoblje ponašalo na profesionalan način i poštujući pravila. Kada bude imenovan amicus curiae, radićemo zajedno sa njim ili njom na pojašnjavanju tih stvari.“

Što se tiče suđenja Šešelju za ratne zločine, Šartije je za IWPR izjavio da je ova istraga „zasebno pitanje“ i da ona ne utiče na proces koji je u toku.

Šešelj je uhapšen 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući ubistvo, mučenje i prisilno razmeštanje. Reč je o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni je i dalje lider Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu.

Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu.

Osim što mu se sudi za ratne zločine, Šešelj je u julu 2009. već proglašen krivim za uvredu suda zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima.

Okrivljenom predstoji još jedno suđenje za uvredu suda, i to zbog otkrivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka u jednoj od Šešeljevih knjiga. Radi se o postupku koji tek treba da počne, pošto je Šešelj u međuvremenu zahtevao da dvojica sudija budu povučena iz tog slučaja.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.