Gvero zatražio prevremeno oslobađanje
Advokati kažu da je on već odslužio 80 procenata svoje petogodišnje zatvorske kazne.
Gvero zatražio prevremeno oslobađanje
Advokati kažu da je on već odslužio 80 procenata svoje petogodišnje zatvorske kazne.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 650, 19. jun 2010.)
Jedan od pripadnika takozvane „srebreničke sedmorke“, koji su prošle sedmice osuđeni za zločine povezane sa padom te enklave 1995. godine, podneo je ove sedmice zahtev za prevremeno oslobađanje.
Presudom koja je 10. juna izrečena sedmorici okrivljenih bosanskih Srba, vojni komandant Milan Gvero je osuđen na pet godina zatvora, pri čemu mu se u tu kaznu računa i vreme koje je u međuvremenu proveo u pritvoru.
Gvero je uhapšen i u Hag prebačen u februaru 2005., ali mu je od tada u više navrata bio odobren privremeni boravak na slobodi. U ovosedmičnom podnesku kojim traže prevremeno olobađanje, Gverovi advokati su naveli da je on do 15. juna 2010. već odslužio četiri godine i 39 dana zatvorske kazne.
Advokati potom kažu i to da su, premda Gvero jeste osuđen za teške zločine, same sudije primetile da Gvero ranije bio osuđivan, kao i da su one same „u izvesnoj meri uvažili Gverovu dobru narav, profesionalizam i sklonost ka saradnji tokom rata“.
Gvero je pokazivao i „sklonost ka humanitarnim akcijama . . . u periodu na koji se odnosi optužnica“, što „pokazuje da poseduje sposobnost rehabilitacije“, naveli su njegovi advokati.
Dalje, Gvero se i tokom boravka u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija „ponašao uzorno“, „pokazavši poštovanje za upravu i osoblje Jedinice i održavajući sve vreme dobre odnose sa ostalim zatočenicima“, nastavljaju njegovi advokati.
Takođe su se pozvali i na Gverovu poodmaklu životnu dob (72 godine), narušeno zdravlje i njegovu želju da se „reintegriše u društvo i vrati svojoj porodici“.
U vreme srebreničkog masakra, Gvero je bio pomoćnik komandanta za moral, pravna i verska pitanja pri glavnom štabu vojske bosanskih Srba.
Utvrđeno je da je sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu prisilnog raseljavanja srebreničkog stanovništva. Proglašen je krivim za progon i prisilno raseljavanje, a oslobođen optužbi za ubistva i deportaciju.
Gvero je „obavljao ključne funkcije u vezi sa spoljnom propagandom, kao i komunikaciju sa međunarodnim organizacijama, a u cilju pružanja podrške planu za prisilno iseljavanje stanovništva iz enklava“, rekao je sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) prilikom izricanja presude.
Štaviše, Gvero je, nakon što je vojska bosanskih Srba krenula u napad na Srebrenicu, dao izjavu za medije u kojoj je kazao da su vojne aktivnosti bile upravljene ka „neutralizaciji muslimanskih terorista, a ne protiv bilo kakvih civila ili „[snaga UN-a]“.
Sudija Agijus je rekao kako je ta „šokantno lažna izjava“ bila data u nameri da se „obmanu međunarodne vlasti koje su se brinule za bezbednost enklave, a u cilju odlaganja bilo kakve akcije koja bi mogla osujetiti planove [vojske bosanskih Srba]“.
Gverov zahtev za prevremeno oslobađanje biće prosleđen predsedniku Tribunala, sudiji Patriku Robinsonu (Patrick Robinson).
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
