Granatiranje Sarajeva „nesrazmerno“, ali ne i „namerno“
Komandant korpusa bosanskih Srba govori o „kolateralnoj šteti“ rata.
Granatiranje Sarajeva „nesrazmerno“, ali ne i „namerno“
Komandant korpusa bosanskih Srba govori o „kolateralnoj šteti“ rata.
Bivši komandant snaga bosanskih Srba u Sarajevu posvedočio je ove sedmice da je sa okrivljenim Radovanom Karadžićem mnogo puta razgovarao o upotrebi „nesrazmerne“ sile u gradu koji je bio pod opsadom.
General Stanislav Galić, koji je od septembra 1992. do avgusta 1994. komandovao Sarajevsko-romanijskim korpusom vojske bosanskih Srba, pojavio se pred Tribunalom kao svedok odbrane na Karadžićevom suđenju.
Tribunal je 2003. Galića kaznio sa 20 godina zatvora zbog komandovanja snajperskom i artiljerijskom kampanjom protiv Sarajeva u kojoj je naposletku poginulo 12,000 civila. U žalbenom je postupku ta kazna 2006. bila povećana na doživotnu robiju.
Galić je svoje svedočenje počeo 15. aprila, ali ga zbog utvrđenog rasporeda zasedanja nije mogao završiti sve do ove sedmice.
Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene bosanske Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca. Njegova se vojska tereti za namerna snajperska i artiljerijska dejstva protiv civilnog stanovništva u cilju „vršenja terora“. Optužbe protiv njega tiču se i masakra koji je nad 7,000 muškaraca i dečaka počinjen u Srebrenici u julu 1995.
U optužnici se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Karadžić je uhapšen jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
„Koliko često Vam je dr Karadžić govorio da Vaše snage na nesrazmeran način koriste artiljeriju protiv bosanske [vlade], koja je držala Sarajevo?“, upitala je tužiteljka Kerolin Edžerton (Carolyn Edgerton) svedoka Galića nakon što je ove sedmice nastavljeno unakrsno ispitivanje.
„Pa, na svakom od tih sastanaka na najvišem nivou... [ali] to ne znači da me je svaki dan pozivao i govorio o tome“, kazao je Galić.
Edžertonova je svedoka upitala da li može da proceni koliko često su se ti sastanci održavali.
„Pa, ta tema je bila sve vreme prisutna. Budimo jasni oko toga. Sve vreme je u toku bio rat. Sve vreme je postojalo to procenjivanje da li je srazmerno ili nesrazmerno. Borbe su vođene svakodnevno“, kazao je Galić.
„Da li smo Vas dobro razumeli – Vi tvrdite da je Karadžić često pokretao to pitanje sa Vama?“, upitala je Edžertonova.
„Pa, bilo je pokretano, jer je to bio teret za sve nas, mene i predsednika Karadžića. Oko toga nema nikakvih tajni, i mi smo tragali za rešenjem, kako da to razrešimo, šta da radimo. Nisu to bili mali problemi kada je u pitanju područje Sarajeva. Nije se radilo samo o prekomernoj artiljeriji. Postojao je i niz drugih problema o kojima smo raspravljali po pet dana, po deset dana; ne mogu više da se setim“, rekao je Galić.
„A kao rezultat tih rasprava – šta Vam je Karadžić rekao da radite?“, upitala je Edžertonova.
„U vezi sa čime?“, upitao je Galić.
„U vezi sa podacima koje Vam je dao o tome da snage SRK-a [Sarajevsko-romanijski korpus] na nesrazmeran način koriste artiljeriju protiv Sarajeva, koje je bilo pod bosanskom kontrolom“, pojasnila je Edžertonova, napominjući da je mislila na sam grad.
„Pa, u vezi sa tim problemom, ono što smo tražili je bilo sasvim jasno. Svi mi, a pogotovo predsednik Karadžić, [želeli smo] da to smanjimo na minimum, i svedemo na vojne potrebe i ciljeve. Odgovor je jednostavan“, kazao je Galić.
On je dodao da je „teško kad posmatrate samo ono što je radila jedna strana, a ne posmatrate drugu stranu... davanje jednostrane interpretacije je glavni problem. Mi jesmo naređivali – preduzimali smo mere koje su mogle biti preduzete tokom rata. Ljubazno bih Vas zamolio da me razumete u tom pogledu.“
„Da li Vam je dr Karadžić rekao da je nesrazmerna upotreba artiljerije izazvala civilne žrtve?“, pitala je Edžertonova.
„On to nije morao da mi kaže. Mislim da su svi to videli. Da je u toku rat i da vatra dolazi sa obe strane. Tokom glavnog dela unakrsnog ispitivanja, ja sam o tome govorio. Rekao sam da su gubici bili mogući i da su se dešavali. Govorim o nesrazmenim, a ne namernim dejstvima protiv civila“, kazao je Galić.
Tužiteljka je potom upitala da li je Galić okončao nesrazmernu upotrebu artiljerije na području grada koji je bio pod kontrolom bosanske vlade.
„Mogao sam to da zaustavim samo ukoliko sam mogao zaustaviti rat. A ja, kao komandant korpusa, nisam mogao to da učinim. Smatram da takva pitanja nisu pravična. Rekao sam Vam da se takve žrtve dešavaju. U ratu je to kolateralna šteta“, kazao je Galić. „Mislim, kad Vi kažete ’Jeste li to zaustavili?’ – mogao sam to da zaustavim samo ukoliko sam mogao zaustaviti rat kao takav.“
Edžertonova je svedoka pitala i za pisma protesta koja su slale mirovne trupe Ujedinjenih nacija, poznatije pod nazivom UNPROFOR, a u vezi sa artiljerijskim napadima na položaje UN-a u Sarajevu. Jedno od pisama, koje nosi datum 21. februar 1993., nagoveštava da je Galić „dobro znao gde su se nalazili položaji UN-a koji su bili ugroženi i uništeni“, usled čega se „poziva na istragu“ – kazala je Edžertonova.
„Čak i kada ste imali tu vrstu podataka i tu vrstu konkretnih informacija, Vi lično niste reagovali – zar ne?“, upitala je Edžertonova.
„Gde piše da nisam ništa uradio?“, uzvratio je Galić.
„Jeste li odgovorili na taj protest, generale? Je li to Vaš iskaz?“, upitala je Edžertonova.
Svedok je odgovorio: „Zaista je teško setiti se šta je neko pisao pre 20 godina. Možda se sećam nekih detalja, ali ne svih. Sada ne znam.“
„Jeste li, tokom obilaska, na bilo koji protest ikada odgovorili bilo kako dugačije osim negiranjem?“, upitala je Edžertonova.
Nakon što Galić nije direktno odgovorio na to pitanje, Edžertonova ga je ponovila.
„Vidite, moj odgovor nije bio negativan“, kazao je svedok. „Prvo sam proverio, a onda – kakve god izveštaje da sam dobio od svojih pod-jedinica – o tim izveštajima bih se kasnije izjasnio. [Potčinjeni] bi mi rekli da se radilo o njihovom odgovoru na vatru, ili da nisu ni otvarali vatru. Ukoliko su odgovarali na vatru, to je bila legitimna akcija. Nije bilo šta da se istražuje. Nisam dobijao nikakve dodatne podatke.“
Predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je potom upitao da li je Galić ikada „priznao odgovornost“ za bilo koje incidente koji su izazvali proteste.
„Nisam mogao ništa da priznam, pošto nisam imao dovoljno informacija da bih priznao takav incident. Kako mogu priznati nešto što mi je tek rečeno?“, kazao je Galić.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
