Govor Mrznje - Rat Medija Na Kosovu Pocinje
Novinska agencija bliska OVK izazvala je burna reagovanja napadom na vodecu politicku licnost i nezavisnog izdavaca. Rat medija unutar Kosova mozda tek pocinje.
Govor Mrznje - Rat Medija Na Kosovu Pocinje
Novinska agencija bliska OVK izazvala je burna reagovanja napadom na vodecu politicku licnost i nezavisnog izdavaca. Rat medija unutar Kosova mozda tek pocinje.
Politicka klima na Kosovu poprimila je potencijalno opasan obrt ove nedelje kada je novinska agencija bliska nezvanicnoj kosovskoj prelaznoj vladi i OVK objavila zestoke optuzbe na racun vodeceg nezavisnog izdavaca.
U poduzem clanku, objavljenom 2.oktobra, Kosovapress napada Vetona Surroia, vodecu javnu licnost kosovskih Albanaca i izdavaca nezavisnih novina Koha Ditore, da je izdajnik kosovsko-albanskih ciljeva. Upozorava da je on u opasnosti od "konacne i potpuno razumljive osvete". Ovaj clanak preteci zakljucuje da "takvim kriminalcima ogranicenih umova nema mesta na slobodnom Kosovu".
Objavljivanje ovog clanka izazvalo je buru u Pristini, sa kontra-clancima koje je objavila "Koha Ditore", i javnim kritikama UN zbog "zloupotrebe slobode govora...kroz pretnje i podsticanje na nasilje", i distanciranjem prelazne vlade od ove novinske agencije koja je za vreme rata predstavljala direktni glas OVK.
"Jezik koji se upotrebljava u ovom clanku u potpunosti sokira", rekao je William Houwen, koordinator razvoja medija Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi. "Ni Goebbels to nije mogao bolje izvesti".
U svetlu ekstenzivnih osvetnickih napada, uperenih protiv nacionalnih manjina, javnih batinjanja ljudi koji govore srpski jezik,raznih oblika zastrasivanja stranaca i onih Albanaca koji imaju razlicita shvatanja, mnogi novinari, i drugi u Pristini gledaju na ovaj napad kao jos jednu prepreku otvorenom dijalogu na Kosovu.
Ovaj napad dolazi kao odgovor istaknutom urednickom clanku Vetona Surroia koji je prvi put objavljen u njegovim novinama "Koha Ditore" u avgustu, u kojem on optuzuje pojedine kosovsko-albanske elemente za "fasizam".
Kritikujuci siroko rasprostranjene osvetnicke napade protiv Srba na Kosovu kao i izostanak osude od strane albanskog rukovodstva, on obrazlaze da se ovo "sistematsko zastrasivanje svih Srba" zbog njihovog etnickog porekla ne razlikuje fundamentalno od rasisticke politike beogradskog rezima. On je takodje rekao da ce sledece zrtve biti albanski disidenti. On se zalosno pita. "Zar smo se za ovo borili?" Ovaj clanak objavljen je sirom regiona i u medjunarodnoj stampi (pogledati "Kosovski fasizam, albanska 'sramota", Izvestaj o Balkanskoj krici, br.69, 25.avgust 1999.
Na Kosovu je ovaj clanak pokrenuo bujicu polemika. Ali, u karakteristicnom stilu albanskih rasprava, polemike su ostale na povrsini. Neki posmatraci smatraju da komentari Surroia, iako otvoreni, odrazavaju siroko rasprostranjeno misljenje kosovskih Albanaca, koji zele da se udalje od ratne politike radikalizma i nastave sa obnovom normalnog zivota.
Drugi su zestoko reagovali. Jedan kosovski Albanac pojavio se u kancelarijama novina,i uz objasnjenje da mu je cela porodica pobijena u ratu,upitao kako je Surroi mogao sada da kritikuje Albance.
Urednici su primali pretece telefonske pozive i druga upozorenja od nepoznatih osoba. Ali je svadja izbila na videlo u intervju za nemacki list "Der Spiegel", krajem septembra, koji je dao jedan od urednika "Koha Ditore", Baton Haxhiu. Pod naslovom 'Lauter Gorillas' ("Glasne Gorile"), u ovom clanku Haxhiu naziva OVK "mafijom". "Sada", on je rekao, "imamo glasne gorile na vrhu".
Sustina ovog clanka je da se "Koha Ditore" istakne kao jedinstven glas za "socijalnu slobodu", ranije protiv srpske opresije i sada onoga sto Hoxhiu naziva "nedostatak albanskog morala".
U clanku se naglasava da nije rec o intelektualnom sukobu vec o borbi za vlast uz isticanje konfrontacije koja postoji izmedju s jedne strane OVK, izdavaca i urednika "Koha Ditore", s druge. Razmatrajuci mogucu politicku karijeru Surroia, citiraju se reci nemackog ministra spoljnih poslova Joschka Fischera: "Obratite paznju na ovog coveka". A zatim se navodi izjava Haxhiu koja zvuci kao direktan izazov:"Mi imamo novine, ali nemamo politicko mesto. Zato ne mozemo pobediti. Za sada."
Komentari koje je naveo Haxhui u nemackom listu "Der Spiegel" predstavljali su detonaciju. Surroijev clanak o "fasizmu" bio je odmeren bez direktnog prozivanja partija ili politicara. Ali Haxhuijevi objavljeni komentari usmereni su protiv pokreta za koji Albance vezu snazna emotivna osecanja, narocito posle rata.
Reakcija Kosovapres bila je zestoka i neobuzdana. Surroi i Haxhui su nazvani "kopiladima i olosima", "obicnim gangsterima" i "istorijskim djubretom". U samom clanaku koji je napisao Marxhan Avdyli tvrdi se da postoje dokazi da su oni pomagali srpske paravojne jedinice u toku rata, a sada rade kao spijuni za medjunarodnu zajednicu.
Osvetnicki napadi na Srbe se osudjuju "ukoliko postoje", i dalje se sugerise da je moguce da su oni izvedeni od strane prijatelja izdavaca i urednika "Koha Ditore"da bi se kompromitovala nova politicka klasa na Kosovu i nacionalno krilo kosovskih Albanaca. U njemu se spominje Haxhuijuev "idiotski delirijum" kao i Suroijev "Seseljevski idiotizam". Njih bi trebao, zajedno sa Slobodanom Milosevicem, koga podrzavaju, sprovesti u Hag.
U clanku se prave aluzije na njihovo etnicko poreklo, nazivaju ih na srpskom "gospodom". Dalje se tvrdi da oni "smrde na Slovene", pa cak iako su oni "na zalost albanske krvi, ili su se tako deklarisali, jer nikad se ne zna pravo poreklo pro-Srba".
Odgovor "Koha Ditore" bio je ostar, ali uvidjavan. Objavljen je u celini sporni tekst uz urednicki tekst u kome se kaze: "Ovaj komentar novinske agencije kosovske prelazne vlade ucice u istoriju kosovkog novinarstva, jer je to prvi komentar koji otvoreno poziva na ubistvo."
Usled bliskih veza izmedju administracije kosovske prelazne vlade i Kosovapress koju finansira OVK, navodi se u ovom clanku, ovakve izjave nisu samo izraz mrznje. Ovaj recnik i nacin razmisljanja odrazavaju misljenje prelazne vlade i mogu se samo shvatiti kao "poziv na akciju".
Jos jednom naglasavajuci poruke Surroijevog ranijeg teksta, raspravlja se o tome da li je "sistematsko proganjanje ljudskog bica zbog toga sto pripada odredjenoj etnickoj ili rasnoj grupi fasizam. Albanska nacija, kao zrtva tog fasizma, ne sme tolerisati pokusaj komentara kojim se proganjaju oni koji imaju razlicita misljenja, sto spada u istu kategoriju." Clanak takodje poziva kosovsku prelaznu vladu da se izjasni.
Do burne reakcije doslo je kada je izvod Kosovapress/Ditora razmene dosao do ruku UN agencije za pracenje medija, odakle su korisceni prevodi upotrebljeni u ovom clanku. UN je odmah objavila kratku izjavu,u kojoj se izrazava zabrinutost za posledice po demokratiju i mogucnost otvorenog dijaloga na Kosovu.
"Neko smatra da je Veton (Surroi) opasan politicki protivnik i uznemiren je njegovim politickim pogledima", kaze Dukadjin Gorani, urednik KD Times, edicije "Koha Ditore" na engleskom jeziku. " Ovo je jedan od nacina politicke eliminacije koji je sproveden na vrlo primitivan nacin."
Podrazumeva se da ce se nivo politicke debate, dok se Kosovo priprema za izbore, pogorsavati.
Situacija je jos ozbiljnija zbog cinjenice da na Kosovu ne postoji pravno resenje. Malo je verovatno da ce medjunarodna administracija preduzeti mere protiv ove novinske agencije, ne postoji zakon o kleveti, jos manje pravni sistem, preko kojeg bi pojedinci mogli zahtevati nadoknadu protiv neodgovornih medija.
"OSCE radi na pripremi odredbi i mozda sankcioniranju elektronskih medija, ali izgleda da ce se stampa ostaviti na miru", rekao je Houwen. "U normalnim okolnostima, ovaj bi se slucaj mogao resavati na krivicnom sudu. Medjutim, ne postoji nista slicno i jedino sto je preostalo novinarima je da o tome pisu i kazu da to nije dopusteno".
U svakom slucaju, dok Reporteri bez granica traze zvanicnu istragu, ucesnici ove svadje, bar za sada se povlace.
Predstavnici prelazne vlade rekli su da oni nisu odgovorni za ovaj uvredljivi tekst, i neki su ga njihovi zvanicnici napali da je suvise ostar. Ponovo potvrdjujuci ranije misljenje da su Surroi i Haxhiu "neprijatelji" ,
"Koha Ditore" je zatim izdala pojasnjenje: izgleda da je Haxhiu pogresno shvacen kada je govorio o glasnim albanskim vodjama, rec je bila gerila, a ne gorila.
Urednik "Koha Ditore" Gorani naglasava da su detalji vazni i da su i Kosovapress i "Koha Ditore" naucili lekciju iz clanaka u intervjua koje su pisali. Na nedavnom sastanku medija u Pristini, na kojem su predstavnici Kosovapress i "Koha Ditore" razmenili ostre reci, doslo je do konsenzusa izmedju vecine predstavnika kosovskih medija da se ostavi po strani medjusobno suparnistvo i razvije eticki kod ponasanja i profesionalnih standarda, kao i da se poveca obuka i drugi napori da bi se podigao nivo, kvalitet i odgovornost medija.
Ova buka je stoga dovela do nove faze posleratnih medija na Kosovu. Otvarajuci raspravu "dodirivanjem najosetljivije nacionalne tacke",po recima Kosovapres, ova afera iznela je na videlo neverovatnu traumu i morane poteskoce kroz koje prolazi citavo drustvo. Ipak sam proces opisivanja nekoga kao "onog Drugog", istaknuto u clanku Kosovapres, klasican je primer strategije medija za vreme raznih kriza na Balkanu.
Da li ova episoda predstavlja novi pad ili pak omogucava zaokret preostaje da se vidi. "Ovo nije prvi ni poslednji put da se Kosovo suocava sa ostrom raspravom", rekao je Gorani.
Anthony Borden je generalni direktor Instituta IWPR.
