Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Gotovinino žalbeno saslušanje zakazano za maj

Advokati će zatražiti da osuđujuća presuda, koja je izrečena hrvatskom generalu, bude ukinuta u svim tačkama.
By Rachel Irwin
  • Ante Gotovina. (Photo: ICTY)
    Ante Gotovina. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 736, 5. april 2012.)


Žalbeno saslušanje za hrvatskog generala Antu Gotovinu odigraće se 14. maja – saopštio je ove sedmice Haški tribunal.


Gotovina je prošlog aprila osuđen zbog toga što je naredio nezakonite i neselektivne napade na srpske civile tokom Operacije Oluja, izvedene 1995. godine. Proglašen je odgovornim i za deportaciju najmanje 20,000 srpskih civila iz hrvatske regije Krajine, kao i za ubijanje, progon i okrutno postupanje prema njima. Osim toga, osuđen je i po tačkama koje se odnose na pljačku i bezobzirno razaranje.


Jedina od tačaka po kojoj je oslobođen – od ukupno devet, koliko ih je sadržavala optužnica – ticala se prinudnog raseljavanja stanovništva.


Izrečena mu je kazna od 24 godine zatvora, u koju je uračunato i vreme koje je već proveo u pritvoru. (Opširnije o tome vidi u tekstu „Gotovina osuđen za ratne zločine“.)


Optužnica se odnosila isključivo na period uoči i nakon Operacije Oluja, tj. ofanzive koju su hrvatske snage pokrenule 4. avgusta 1995. kako bi ponovo zauzele područje Krajine, koje su do tada kontrolisali Srbi.


Gotovinini advokati su već nagovestili da će od žalbenih sudija zatražiti poništavanje presude po svim tačkama.


„Ova žalba ima daleko veći značaj od samog slučaja generala Gotovine“, saopštili su njegovi advokati u svojoj najavi žalbe, predatoj u maju prošle godine.


„Presuda je nerazuman i nerealističan presedan koji potkopava kredibilitet i značaj humanitarnog prava“, istakli su oni. „Ona nameće toliko strog standard da zakonito ratovanje za vojne komandante čini nemogućim.“


Advokati tvrde kako presuda „počiva na zaključku da svi artiljerijski projektili koji su pali dalje od 200 metara od konkretnih ’vojnih ciljeva’ moraju biti smatrani nezakonitima“.


„Ne postoje dokazi koji bi podržali ovaj zaključak“, naveli su oni u nastavku. „Štaviše, o tom zaključku na suđenju nije vođen spor, niti ga je tužilaštvo uopšte iznelo. Tu činjenično neosnovanu teoriju sudsko veće je usvojilo tek nakon što je postupak okončan.“


Pomenuti zaključak koji se tiče projektila predstavlja, po braniocima, „neophodnu osnovu za svaki aspekt osude“ i počiva „na pretpostavci da su svi projektili koji su pali izvan kruga od 200 metara bili usmereni na civilna područja“.


„Stoga je teret dokaza prebačen sa tužioca na Gotovinu, koji je trebalo da dokaže da su na tim konkretnim područjima postojali vojni ciljevi“, konstatovali su branioci.


Oni su potom ukazali na to da su sudije zaključile da je najveći deo od pet procenata projektila – koliko ih je, po pretpostavci, nezakonito ispaljeno – pao na „prazna polja“, koja su uprkos tome okarakterisana kao „civilna područja“.


„Sudsko veće nije zaključilo da je i jedan jedini civil bio ubijen, ranjen ili prisilno raseljen usled slučajeva nezakonitog granatiranja“, saopštili su oni.


Što se tiče osude za deportaciju, odbrana primećuje da su sudije „odbacile pouzdane dokaze o tome da su naredbe o evakuaciji [izdate od strane vlade krajiških Srba] i propagandom izazvani strah od hrvatske vojne pobede bili uzroci odlaska srpskih civila“.


Sudije su umesto toga zaključile da je kao „primarni i direktni uzrok“ za „odlazak 20,000 srpskih civila poslužilo jedan do pet procenata artiljerijskih projektila, od kojih je većina pala na prazna polja“, kaže se u saopštenju odbrane. „Štaviše, sudsko veće nije navelo nikakav dokaz da je i jedan jedini srpski civil pobegao baš zbog tih artiljerijskih projektila, a ne zbog ukupnog efekta zakonitih borbenih operacija.“


Branioci su odbacili i zaključak sudija o tome da je postojao „zajednički zločinački poduhvat“, čija je svrha bila činjenje zločina, te da je Gotovina sudelovao u njemu.


Oni tvrde da je veće izvelo „nerazumne zaključke“ o sastanku koji je 31. jula 1995. održan o predstojećoj vojnoj operaciji, a kojem su prisustvovali Gotovina i ostali visoki zvaničnici. Sudije su, naime – prilikom izricanja presude prošlog aprila – citirale ono što je na tom sastanku rekao Gotovina.


Na žalbenom saslušanju će svoje argumente izneti i jedan Gotovinin saoptuženik – bivši komandant specijalne policije Mladen Markač. Poput Gotovine, Markač je osuđen po osam od devet tačaka zajedničke optužnice. Kažnjen je sa 18 godina zatvora, u šta će mu biti uračunato i vreme koje je već proveo u pritvoru. Treći optuženik, bivši komandant kninskog garnizona Ivan Čermak, oslobođen je svih optužbi.


Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.