Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

GOTOVININA ODBRANA TRAŽI OSLOBAĐANJE

Advokat tvrdi da dokazni postupak protiv trojice hrvatskih generala predstavlja „najslabiji slučaj nezakonitog granatiranja“ u istoriji Tribunala.
By IWPR ICTY
Timovi odbrane bivšeg hrvatskog generala Ante Gotovine i dvojice njegovih sa-optuženika zatražili su da njihovi klijenti budu oslobođeni svih optužbi – uključujući i one za ubistva, deportaciju i prisilno razmeštanje srpskih civila tokom 1995.



Suđenje Gotovini počelo je 11. marta 2008. Zajedno sa još dvojicom bivših generala, Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, on se tereti da je u periodu od jula do septembra 1995. organizovao trajno raseljavanje Srba sa hrvatskog područja Krajine.



U optužnici se navodi da su trojica okrivljenih sudelovali u zločinačkoj zaveri trajnog iseljavanja srpskog stanovništva sa područja Krajine „nasiljem, zastrašivanjem ili pretnjom nasiljem, progonom, prinudnim raseljavanjem, transferom i deportacijom, prisvajanjem i uništavanjem imovine ili na druge načine“.



Gotovina je bio zapovednik hrvatskih snaga koje su bile angažovane u Krajini, a u avgustu 1995. komandovao je vojnom kampanjom poznatom pod nazivom Operacija Oluja – u kojoj je, prema navodima tužilaštva, sa tog područja bilo proterano oko 200,000 Srba.



Tužilaštvo tvrdi da su hrvatske snage pre početka kampanje širom Krajine bombardovale gradove, što je uključivalo i ubijanje civila, spaljivanje kuća i pljačku imovine, a u nastojanju da se Srbi oteraju sa tog područja i spreči njihov povratak.



Međutim, advokati koji zastupaju Gotovinu zatražili su oslobađanje bivšeg generala od svih optužbi koje se tiču napada na Knin i ostale gradove u Krajini tokom avgusta 1995., tvrdeći da navedena vojna akcija ni u kom pogledu nije bila prekomerna, niti usmerena protiv civila.



„Dokazni postupak tužilaštva . . . počiva na tezi da se vršilo granatiranje različitih delova Knina“, rekao je ove sedmice u drugoj rundi rasprave zastupnik odbrane Pejam Akavan (Payam Akhavan), koji se založio za oslobađanje okrivljenih.



„Osim spekulacija . . . ne postoji niti jedan primer da je nezakoniti napad neoborivo dokazan.“



Po pravilima Tribunala, odbrana od sudija usred suđenja može zatražiti oslobađanje od bilo koje optužbe za koju smatra da je tužilaštvo nije dokazalo tokom svog dokaznog postupka.



Dokazni postupak tužilaštva, u kojem je bilo izvedeno 79 svedoka, okončan je 5. marta.



Akavan je ukazao na izveštaje vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija – takozvanih VPUN – sa krajiškog terena, u kojima se, po njegovim rečima, ne potvrđuje teza da su hrvatske snage u avgustu 1995. prekomerno granatirale Knin.



On tvrdi da ti izveštaji sadrže „zaključak da je artiljerijska vatra bila skoncentrisana u neposrednoj blizini vojnih objekata i da je izazvala minimalnu štetu“, te da stoga pokazuju kako napadi nisu bili usmereni protiv civila.



Akavan se pozvao na tvrdnju koju je tokom dokaznog postupka iznelo tužilaštvo, a po kojoj je između 50 i 75 civila poginulo usled nesrazmerne sile koju je hrvatska vojska upotrebila tokom operacije.



On je, međutim, rekao kako tužioci nisu uspeli da dokažu da su sve te žrtve bili civili, ističući kako otuda mogu biti u pitanju i „slučajne žrtve“ inače legalnog napada na vojni cilj, a ne na naseljeno područje.



„Ono što je najznačajnije za ove procese jeste to da ne postoji nikakav dokaz da su bilo koja smrt ili ranjavanje bili posledica nezakonitog napada.“



Akavan je ukazao i na iskaze što su ih u poslednjih 12 meseci dali svedoci optužbe, koji su potvrdili njegovu tezu da Operacija Oluja nije bila uperena protiv civila.



Piter Galbrajt (Peter Galbraith), koji je tokom 1995. bio ambasador SAD-a u Hrvatskoj, posvedočio je prošlog juna kako „ne smatra da je Operacija Oluja pokrenuta sa ciljem proterivanja Srba iz Hrvatske“ – podsetio je Akavan, ističući da je Galbrajt bio „krunski svedok“ tužilaštva.



„Uz dužno poštovanje, mi smatramo da je ovo najneodrživiji, najslabiji dokazni postupak vezan za nezakonito granatiranje u dosadašnjoj istoriji Tribunala“, kazao je Akavan sudijama.



On je naglasio da to što tužilaštvo nije uspelo da dokaže nezakonito granatiranje znači da i ostale optužbe, koje su sa time povezane, treba odbaciti.



„Ne može postojati slučaj masovne deportacije posredstvom nezakonitog granatiranja ukoliko, u stvari, ne postoji nikakav dokaz o nezakonitom granatiranju“, kazao je on.



„Naš zaključak je da dokazi ne mogu poslužiti kao osnova za osudu ni po jednoj tački. Stoga, uz dužno poštovanje, zahtevamo da veće donese oslobađajuću presudu po svim tačkama.“



I Čermakov tim odbrane je ove sedmice osporavao optužbe tužilaštva na račun svog klijenta.



Advokati su odbacili tvrdnju tužilaštva da je Čermak odgovoran za zločine počinjene 1995. zato što je znao da se zločini čine, a ipak nije preduzeo ništa kako bi ih zaustavio, kao i zato što je medijima davao lažne podatke o tim zločinima.



Tužilaštvo je navelo da, kao komandant Kninskog garnizona, Čermak nije zaveo disciplinu među pripadnicima hrvatske vojske i policije. On nije ispunio svoju dužnost da spreči ili kazni zločine poput ubijanja i mučenja srpskih civila, te spaljivanja i pljačkanja imovine nakon Operacije Oluja – kažu tužioci.



Međutim, britanski advokat i kraljičin savetnik, Stiven Kej (Steven Kay) – koji zastupa Čermaka – tvrdi kako je njegov klijent, kao komandant Kninskog garnizona, „štitio zakon i poredak“.



On se usprotivio argumentu tužilaštva, po kojem je Čermak imao kontrolu nad vojskom ili vojnom i civilnom policijiom, tvrdeći kako okrivljeni nije raspolagao dovoljnim ovlašćenjima da bi istražio ili sprečio zločine.



„Ne postoji apsolutno nikakav dokaz koji bi potkrepio navod da je general Čermak bio dužan da istraži [zločine]“, kazao je Kej sudijama.



Da bi to dokazao, on se pozvao na vojni disciplinski kodeks, koji po njegovim rečima potvrđuje da je Čermak imao ovlašćenje da kontroliše svega devetoricu vojnika koji su bili pod njegovom neposrednom komandom, te da se „bavi sitnijim disciplinskim prekršajima“.



Kej se osvrnuo i na iskaze svedoka optužbe koji su tvrdili da Čermak nije bio ovlašćen da naređuje civilnoj ili vojnoj policiji.



Bivši hrvatski vojni policajac, Boško Đolić, potvrdio je pred sudom kako „Čermak nije bio ovlašćen“ da naređuje istrage zločina – kazao je Kej.



Kej je potom citirao i drugog svedoka optužbe, koji je rekao da Čermak nije bio ovlašćen za izdavanje naredbi civilnoj policiji, pošto je ona bila u nadležnosti hrvatskog ministra unutrašnjih poslova.



„Eto kako je funkcionisao sistem i kako dokumenta i papirologija u ovom slučaju pokazuju kako sistem funkcioniše“, naveo je Kej.



Advokati tužilaštva su potom – pošto je došao red na njihov tim – po drugi put odgovorili na argumente timova odbrane.



Govoreći o stavovima Čermakove odbrane, Stiven Margets (Stephen Margetts) je istakao da je okrivljeni u jednom medijskom intervjuu izneo lažne podatke o zločinima nad Srbima, kao i da je raspolagao informacijama o tome da se takvi zločini događaju, ali da tim povodom nije preduzeo ništa.



On se osvrnuo na incident u kojem je specijalna policija – pod komandom trećeg optuženika, Markača – navodno ubila petoro Srba u selu Grubori.



„Jasno je da general Čermak [medijima] nije predočio tačne podatke u vezi sa žrtvama incidenta u Gruborima, ali je jasno i da je on raspolagao veoma preciznim podacima koji se tiču dokaza na osnovu kojih se mogu [identifikovati] počinioci“, kazao je Margets.



Tužilac Edvard Ruso (Edward Russo) odbacio je tvrdnju Gotovinine odbrane da tužilaštvo nije iznelo dovoljno dokaza u vezi sa smrću 50 do 75 Srba, odnosno za to da je general, ubijanjem civila, počinio zločin progona.



On je negirao to da njegov tim – da bi pokrepio optužbe za progon zasnovan na upotrebi prekomerne sile – nije trebalo da dokazuje to da su se te smrti ili ranjavanja zaista dogodili.



Tužilaštvo je ukazalo i na činjenicu da Gotovinina odbrana nije osporila dokaze da je 50 do 75 ljudi ubijeno, te da ih je još 30 do 40 ranjeno prilikom artiljerijskog napada na Knin.



Odbrana je samo tvrdila da tužioci nisu dokazali identitet žrtava, tako da nisu mogli da dokažu da se radi o civilima – kazao je Ruso.



Međutim, on je konstatovao kako tužioci, da bi dokazali optužbe, nisu dužni da identifikuju mrtve.



„Nikada nije postojao zahtev da se imenuju žrtve nezakonitih napada“, rekao je Ruso sudu.



Osim toga, Ruso je nastojao da pobije argument Gotovinine odbrane po kojem u hrvatskom napadu na Knin nije bilo ničeg nezakonitog.



Da bi potkrepio optužbu da je pri napadu bila upotrebljena nesrazmerna sila, on se pozvao na dokaze koje je u februaru ove godine izneo bivši zapovednik hrvatske artiljerije, Marko Rajčić, koji je posvedočio da su raketni bacači upotrebljeni pri napadu na Knin bili „izrazito neprecizni“.



„Časni sude, samo ovo priznanje je dovoljno da pobije argumente Gotovinine odbrane [u prilog oslobađanja] koji se tiču nezakonitog napada“, kazao je Ruso.



Sudije će blagovremeno saopštiti svoju odluku, a dokazni postupak odbrane bi, ukoliko za njim bude bilo potrebe, trebalo da počne 28. maja.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.