Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

GOTOVININA ODBRANA NASTOJI DA POBIJE NAVODE O NESELEKTIVNOM GRANATIRANJU

Veštak kritikuje tvrdnju svedoka optužbe da je hrvatska vojska nasumično granatirala srpske civile.
By Goran Jungvirth
Penzionisani oficir vojske Sjedinjenih Država kritikovao je ove sedmice na suđenju trojici hrvatskih generala izveštaj u kojem je drugi veštak opisao kako je Hrvatska Vojska (HV) 1995. godine granatirala grad Knin na nezakonit način, nastojeći da protera srpske civile.



Džefri Korn (Geoffrey Corn) se na suđenju Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču ove sedmice u Haškom tribunalu pojavio kao veštak odbrane.



Kao bivši pravni savetnik vojske SAD-a, Korn je sa Gotovininim timom odbrane stupio u kontakt da bi razotkrio ono što je nazvao greškama u analizi koju je svedok optužbe, holandski potpukovnik Heri Konings (Harry Konings), izneo u svom svedočenju koje se u Tribunalu odigralo ove godine.



Koningsova studija se odnosi na upotrebu artiljerije od strane HV-a u Operaciji Oluja, koja je izvedena u avgustu 1995. i čiji je cilj bilo ponovno zauzimanje one hrvatske teritorije koju su do tada kontrolisali srpski pobunjenici.



Konings je u svom izveštaju napad HV-a na Knin, koji se dogodio 4. avgusta 1995., opisao kao neprikladan, nezakonit i smišljen sa ciljem da se iz tog grada oteraju srpski civili.



On je u svom svedočenju kazao kako, prema vojnim propisima, artiljeriju treba koristiti samo protiv onih ciljeva gde ne postoji mogućnost kolateralne štete. Po njegovim rečima, u Operaciji Oluja to pravilo nije poštovano.



Veštak je rekao i da prilikom nekih napada nije bio učinjen nikakav napor da se vatra usmeri prema vojnim ciljevima i što dalje od civilnih područja.



Gotovini, Čermaku i Markaču se sudi za ratne zločine koje su hrvatske formacije počinile tokom i nakon pomenute operacije, a optuženi su i za udruživanje radi proterivanja Srba iz istočne Hrvatske.



U optužnici se navodi da je u to vreme Gotovina bio glavni operativni komandant Operacije Oluja u južnom delu kninskog područja; Čermak je bio komandant kninskog garnizona; a Markač nadležan za specijalnu policiju.



Kaže se i da su jedinice koje su bile pod njihovom kontrolom počinile ubistva, mučenja i pljačke tokom i nakon operacije. Najmanje 37 Srba je ubijeno u tom periodu, dok su hrvatske formacije uništavale i pljačkale sela koja su naseljavali krajiški Srbi – kaže se dalje u optužnici.



Tokom operacije, „hrvatske snage granatirale su civilna područja, upadale u civilna srpska naselja noću i pretile onim civilima koji nisu već pobegli, oružjem i drugim vidovima zastrašivanja“, stoji u optužnici.



Korn je, kao svedok odbrane, ove sedmice osporavao ono što su – po njegovim rečima – brojne greške u izveštaju o tome kako je HV vršio granatiranje.



On se pozvao na zaključak Koningsovog izveštaja, po kojem u nekim napadima na gradove koji su bili pod kontrolom neprijatelja uopšte nisu sudelovali takozvani „usmerivači paljbe“.



U Koningsovom izveštaju se kaže da je prilikom artiljerijskih napada bilo neophodno angažovati usmerivače paljbe – što je vojni termin za nekoga ko usmerava vatru ka odabranoj meti – kako bi se ostvarila preciznost i izbeglo delovanje po civilnim područjima.



Korn je priznao da bi upotreba usmerivača paljbe povećala preciznost napada.



„Potpuno je tačno da je korišćenje usmerivača paljbe idealna situacija sa operativne i humanitarne tačke gledišta. Operativno, povećava se mogućnost ostvarivanja željenog efekta uz upotrebu minimuma sredstava. Sa humanitarne tačke gledišta, komandant stiče bolju sliku o mogućoj kolateralnoj šteti“, objasnio je svedok.



Međutim, on je potom izrazio svoje neslaganje sa onim pasusom iz Koningsovog izveštaja u kojem se sugeriše da po vojnim ciljevima na civilnom području ne bi trebalo dejstvovati sve dok prednji usmerivači ne usmere vatru.



„Ton tog pasusa sugeriše da sve dok vam mete u naseljenoj zoni nisu pod ljudskom kontrolom – što znači, sve dok nemate usmerivače paljbe – ne smete delovati po tim ciljevima“, rekao je Korn.



Da bi ilustrovao svoju tezu kako je pod nekim uslovima bilo neophodno izvršiti indirektne napade na naseljena područja, Korn se pozvao na primer više stotina krstarećih raketa koje su 2003. ispaljene na Bagdad nakon invazije koju su na tu zemlju pomenute godine izvršile trupe pod komandom Sjedinjenih Država.



„Neprijatelji (Iračani) su koristili naseljena područja kao uporišta, a saveznici (snage pod vođstvom SAD-a) su rutinski koristili indirektnu vatru da bi porazili te snage“, primetio je Korn.



Svedok se potom pozvao na onaj deo Koningsovog izveštaja u kojem je holandski stručnjak rekao kako indirektna vatra može biti upotrebljena samo u situacijama u kojima se zna da civili nisu prisutni ili da to neće imati nikakve posledice po njih.



Korn je izrazio svoje neslaganje sa tim stavom, tvrdeći da kolateralna šteta predstavlja „nesrećan aspekt ratovanja“.



Svedok je priznao da bi svaki vojni komandant bio dužan da razmotri posledice napada i da osigura da vojne mete na području naseljenom civilima budu napadnute u skladu sa zakonom o oružanom sukobu.



Međutim, svedok je dodao kako tvrditi da indirektna vatra nipošto ne sme biti korišćena ukoliko postoji bilo kakva mogućnost kolateralne štete – što je teza koju Konings izgleda zagovara u svom izveštaju – znači iskrivljavati pravila i zakone koji se odnose na vojna dejstva.



„Holandski stručnjak za artiljeriju Heri Konings neobjašnjivo iskrivljuje vojnu doktrinu“, kazao je Korn.



Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je pokušalo da ospori svedokov iskaz.



Ono je Kornu reklo da je do svojih zaljučaka o upotrebi artiljerijske vatre od strane hrvatskih snaga tokom Operacije Oluja uglavnom došao na osnovu podataka koje mu je dala odbrana, a da nije koristio dokumenta koja su na suđenju podneta kao dokazi.



U svom odgovoru Korn je od tužioca zatražio da navede primere za to.



Tužilaštvo je potom podsetilo na izveštaje nekolicine posmatrača iz mirovne misije Ujedinjenih nacija – to jest, na dokumenta koja su na suđenju uvršćena u dokaze i po kojima je prilikom napada na Knin granatama HV-a bio gađan čitav grad.



Korn je rekao kako posmatrači u svom izveštaju to zapravo ne tvrde, već da samo kažu kako je to bio njihov utisak u vezi sa onim što se dešavalo. Dodao je kako je moguće da je taj utisak bio pogrešan, pošto oni nisu znali gde se u gradu nalaze vojni ciljevi.



Tužilaštvo je potom svedoku predočilo dokument koji sadrži naređenje koje je Gotovina izdao 2. avgusta 1995.



Prema navodima tužilaštva, koje je citiralo taj dokument, general je svojim snagama naredio „da granatiraju prve linije neprijateljske odbrane, komandne centre, artiljerijske položaje i da pod artiljerijskom vatrom drže gradove Drvar [u Bosni i Hercegovini], Knin, Obrovac, Benkovac i Gračac“.



Svedok je potvrdio da je na osnovu takvog naređenja moguće steći utisak da je Gotovina naredio napade na sve delove grada.



Međutim, rekao je i da za to postoji i drugo, verovatnije objašnjenje, po kojem Gotovina od svojih snaga traži da u tim gradovima gađaju samo „vojne ciljeve“.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Goran Jungvirth je izveštač IWPR-a iz Zagreba.