GOTOVININ TIM ODBRANE ZAHTEVA DA SUDIJE ZATRAŽE DOKUMENTA OD EU-a

Oni kažu da bi ta dokumenta mogla da dokažu nevinost njenog klijenta po nekim tačkama optužnice.

GOTOVININ TIM ODBRANE ZAHTEVA DA SUDIJE ZATRAŽE DOKUMENTA OD EU-a

Oni kažu da bi ta dokumenta mogla da dokažu nevinost njenog klijenta po nekim tačkama optužnice.

Wednesday, 29 April, 2009
Advokati bivšeg hrvatskog generala, Anta Gotovine, zatražili su od sudija da izdaju nalog Evropskoj Uniji da „pojača napore“ za pronalaženje onih nestalih dokumenata koja smatraju ključnima za dokazivanje da je njihov klijent po nekim tačkama optužnice nevin.



Zahtev tima odbrane generala – kome se u Hagu sudi za ratne zločine – usledio je nakon što je generalni sekretar Saveta Evropske Unije, Havijer Solana (Javier Solana), obavestio sud da izvesna dokumenta, koja je Gotovinina odbrana tražila u arhivama EU-a, možda ne postoje.



„Tvrdnja iz podneska Gotovinine odbrane od 20. marta, da su ’nedostajuća dokumenta ... sigurno načinjena i da su sigurno u neko doba postojala’ je sporna“, napisao je Solana u odgovoru sudiji Alfonsu Oriju (Alphons Orie), koji je EU-u uputio nalog da u potpunosti izađe u susret zahtevu Gotovinine odbrane da joj se omogući pristup dokumentima iz njenih arhiva.



Međutim, glavni Gotovinin zastupnik, Luka Mišetić, tvrdi da barem 51 dokument, od ukupno 80 nedostajućih, zaista postoji i da ga Solana još od 2007. godine, kada ih je njegov tim prvi put zatražio, sprečava da do tih dokumenata dođe.



„Solana je svaki put odbijao saradnju“, izjavio je Mišetić za IWPR. „Sada dokumenta nedostaju, a on opet ne sarađuje.“



EU odbacuje navode Gotovininih advokata, ističući da je – kada je u pitanju obelodanjivanje dokumenata – učinila sve što je sud od nje tražio.



U svom pismu sudiji Oriju, koji predsedava sudskim postupkom, Solana je naveo: „Gotovininoj odbrani je bio omogućen potpun pristup tim arhivama [Posmatračke misije Evropske komisije, PMEK], u njihovom neograničenom i neizmenjenom obliku, počev od 10. marta 2008.“



Solanina predstavnica za štampu, Kristina Galjak (Cristina Gallach), izjavila je za IWPR: „Omogućili smo Gotovininoj odbrani pristup arhivama PMEK-a i u potpunosti ispunili naloge Tribunala od 28. februara 2008.“



Za Gotovininu odbranu su posebno važni dnevni izveštaji Regionalnog centra PMEK-a iz Knina, za period od 4. do 15. avgusta 1995.



Takvi izveštaji, prema navodima tima odbrane, sadrže informacije koje su – svakog sata, ili čak iz minuta u minut – prikupljane sa terena tokom Operacije Oluja, i mogli bi da posluže kao dokaz da njihov klijent nije kriv za neselektivno granatiranje područja Krajine tokom 1995.



„Na osnovu komentara PMEK-a iz njegovih nedeljnih izveštaja, Gotovinina odbrana smatra da bi dnevnici PMEK-a verovatno mogli da budu oslobađajući po generala Gotovinu i da će pobiti navode za neselektivno granatiranje“, kažu advokati u obraćanju sudijama koje je usledilo nakon Solaninog pisma od 17. aprila.



Gotovina je, zajedno sa još dvojicom visokih zapovednika hrvatske vojske i policije – Mladenom Markačem i Ivanom Čermakom – optužen za nezakonito granatiranje gradova koje je na hrvatskom području Krajine izvršeno 1995. godine, u vreme vojne akcije poznate kao Operacija Oluja.



Okrivljeni se terete za kampanju koja je navodno podrazumevala i ubijanje civila, spaljivanje kuća i pljačkanje imovine kako bi se Srbi oterali sa tog područja i sprečio njihov povratak.



Haške su sudije 28. februara 2008. izdale nalog EU-u da Gotovininim advokatima obezbedi pristup arhivama PMEK-a, što je u potpunosti ispunjeno 10. marta prošle godine. Međutim, advokati tvrde da iz te arhive nedostaje oko 80 dokumenata.



No, u pismu koje je Solana 17. aprila uputio sudiji Oriju kaže se da je zahtev Gotovinine odbrane ispunjen u meri u kojoj je to bilo moguće u martu 2008. godine, kada je generalov advokat Zoran Žugić obišao arhiv. Solana kaže da su 24 dokumenta od onih za koja Gotovinina odbrana tvrdi da su nestala tokom marta 2008., u vreme pomenutog obilaska, zapravo bila u arhivu.



„Dvadeset i četiri dokumenta za koja se tvrdi da su ’nestala’ zapravo se nalaze u arhivama PMEK-a, i bili su na raspolaganju g. Žugiću 10. marta 2008. Međutim, on ih nije zatražio“, napisao je Solana, ne iznoseći nikakve podatke o sadržaju tih dokumenata.



S druge strane, Gotovinini advokati sumnjaju u Solanine navode, tvrdeći da je njihov tim pretražio arhive, te da je to u dva navrata učinila i Kancelarija tužilaštva Tribunala, ali da ni jedni ni drugi nisu pronašli ta 24 dokumenta.



Oni su zatražili da EU-u sada bude naređeno da ih preda.



Osim ta 24 dokumenta, Gotovinini advokati tvrde da još 27 dokumenata, koji nisu u samom arhivu, moraju postojati.



Po Mišetićevim rečima, nedostajuća dokumenta bi njegovog klijenta mogla osloboditi optužbi za masovni progon i deportaciju, koji su, prema navodima tužilaštva, izvršeni nad civilima kampanjom neselektivnog granatiranja.



Solana kaže da je postojanje tih dokumenata „hipotetičko“, pošto – prema izveštajima PMEK-a – posmatrački timovi koji bi takve izveštaje sačinili nisu bili aktivni u pojedinim periodima tokom avgusta 1995., jer im je bila ograničena sloboda kretanja.



No, Gotovinini advokati kažu kako raspolažu dokazom da nedostajući dokumenti zaista postoje i pozivaju se na druge dokumente koji potvrđuju da je PMEK bio prisutan na tom području tokom nekih avgustovskih dana 1995.



„Nema, naprosto, opravdanja zbog kojeg ta dokumenta ne bi postojala ili ne bi bila načinjena“, izjavio je Mišetić za IWPR.



Mišetić je zapazio da bi ta dokumenta mogla biti među ona 24 za koja je Solana potvrdio da se nalaze u arhivu PMEK-a.



Mišetić i njegove kolege su navele i da se Solana pri udovoljavanju njihovom zahtevu za uvid u dokumenta nalazio u sukobu interesa zbog svojih navodnih izjava iz 1995. o nezakonitosti Operacije Oluja. Kao ministar inostranih poslova Španije i predsedavajući Saveta ministara EU-a, on je – prema navodima Gotovininih advokata – 6. avgusta izjavio da hrvatska vojska granatira civilna područja i da je stoga kriva za ratne zločine.



Mišetić i njegove kolege osporavaju navode po kojima je Gotovina kriv za ratne zločine počinjene neselektivnim granatiranjem i kažu da, zbog toga što je tokom 1995. zastupao pomenuti stav, Solana ne bi smeo da bude nadležan za pronalaženje traženih dokumenata.



„Želeli bismo da za pronalaženje tih dokumenata bude nadležan neko ko u ono vreme nije bio aktivan“, kazao je Mišetić.



„Čini se da je u pitanju sukob [interesa] i da bi taj posao trebalo prepustiti nekome ko nije bio lično umešan.“



Solanina kancelarija nije mogla da se izjasni o njegovim navodnim primedbama na račun Operacije Oluja.



Međutim, negirala je postojanje bilo kakvog sukoba interesa koji bi doveo u pitanje njegovu nadležnost za ispunjavanje zahteva Gotovininih advokata.



„Mi smatramo da ne postoji nikakav osnov za navode koje je iznela Gotovinina odbrana. Oni su činjenično netačni i obmanjivački“, izjavila je Galjakova za IWPR.



EU i dalje insistira na tome da je već obezbedila potpuni pristup dokumentima za koja je to mogla da učini.



„Pažljivo smo analizirali podnesak Gotovinine odbrane i ponovo konsultovali arhive [PMEK-a]“, kaže Galjakova. „U petak, 17. aprila, odgovorili smo sudu na ono što je od nas bilo traženo.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
Frontline Updates
Support local journalists