GNEV ZBOG DOLASKA HOLANDSKIH VOJNIKA U SREBRENICU

Ponovno pojavljivanje holandskih vojnika na poprištu srebreničkog masakra izazvalo je gnevne reakcije tamošnjih žena, koje ih optužuju da nisu sprečili najteži zločin koji je u Evropi počinjen nakon Drugog svetskog rata.



Putovanje je bilo rezultat nastojanja da se vojnicima i žrtvama pomogne da prevladaju događaje koji su usledili nakon što su srpske formacije 1995. godine zauzele Srebrenicu, koju je – kao bezbednu zonu – holandski bataljon („Dačbat“) trebalo da zaštiti.



Direktor Memorijalnog centra logora Vesterbork, Kirk Mulder – organizator ovog putovanja, koje je trajalo od 17. do 19. oktobra – objasnio je kako je izvestan broj holandskih vojnika želeo da obiđe mesto gde su Srbi ubili 8,000 muslimanskih muškaraca i dečaka.



„Ovde smo da bismo izrazili poštovanje žrtvama i saučestvovali u bolu srebreničkih majki. Došli smo da pokažemo da ova tragedija i nas boli“, rekao je Mulder novinarima po dolasku u Srebrenicu.



No, kada su stigli do centra u Potočarima, spomen-mestu tragedije, vojnici su tamo zatekli grupu srebreničkih majki kako protestuju. One su vojnike okrivile da su „učestvovali u genocidu time što ga nisu sprečili“.



Holandski su vojnici u Srebrenicu bili upućeni kao deo Zaštitinih snaga UN-a, koje su tamo poslate da bi tokom rata – koji je Bosnom besneo od 1992. do 1995. – štitile civile.



Ujedinjene nacije su Srebrenicu, kao jedan od najvećih gradova u istočnoj Bosni, 1993. proglasile bezbednom zonom. Zahvaljujući izbeglicama sa okolnog područja, broj stanovnika narastao je na preko 30,000.



Dana 11. jula 1995. pripadnici vojske bosanskih Srba – njih oko 1,500 – zauzeli su Srebrenicu i potom autobusima odvezli muškarce i dečake na masovno pogubljenje.



Oko 450 pripadnika Dačbata – koliko ih se u Srebrenici, bez ikakve svesti o onome što će uslediti, zateklo u vreme kada je pala – navodno je pomoglo vojsci bosanskih Srba da muškarce i dečake odvoji od porodica, kako bi potom bili odvezeni i ubijeni.



Kao jedna od učesnica protesta i članica nevladine organizacije „Majke Srebrenice“, Hatidža Mehmedović je za IWPR izjavila da ju je razgnevilo to što su se vojnici u memorijalnom centru pojavili bez ičije dozvole.



„Rečeno nam je da će oni doći i susresti se sa članovima porodica žrtava, ali su oni stigli jedan dan ranije i ušli u centar bez naše dozvole“, kazala je ona.



„Završilo [se] poput mnogih sličnih poseta Memorijalnom centru od strane međunarodnih zvaničnika, koji ovde dolaze da bi se slikali, a potom to koriste za vlastitu promociju.“



Dvanaestorica vojnika su se zatim sastala sa grupom majki koje su ih upitale zbog čega su napustili njihov logor i dozvolili da se dogodi genocid. Jedan od vojnika, Paloudi Vankoh, rekao im je da je greška učinjena unutar komandnog lanca.



„Ništa nismo mogli da uradimo“, kazao je.



Nakon tog emotivnog izliva, žene su želele da saznaju da li je istina da je holandsko ministarstvo odbrane vojnike odlikovalo ordenom za hrabrost. Takođe su vojnike pitale i da li su voljni da svedoče protiv holandske vlade u parnici koju su one pokrenule u Holandiji.



Holandski su vojnici objasnili kako ono što im je ponuđeno nije bio orden, nego znamenje, te kako su oni odbili da ga prime. Međutim, samo dvojica veterana su obećala da će u okviru srebreničke parnice svedočiti protiv svog ministarstva odbrane.



Čitav niz izveštaja vojnike kao pojedince oslobađa krivice za tragediju, jer se tvrdi da je holandska vlada pogrešila što je poslala lako naoružane ljude bez jasnih naređenja i izložila ih napadu snažnijih formacija. Ali, mnoge žene nisu prihvatile ono što su im vojnici rekli.



„Holandske vojnike takođe treba kriviti za ono što se dogodilo“, rekla je Hatidža Mehmedović.



Viši politički savetnik holandske nevladine organizacije „IKV Baskristi“, Dion Vanderberg – koji je sudelovao u organizaciji putovanja – već godinama sarađuje sa srebreničkim udruženjima žrtava.



„Holandija nastoji da zatvori knjigu o Srebrenici. Međutim, nije pravi trenutak za okončanje rasprave, pošto lične priče članova porodica žrtava i holandskih vojnika još uvek nisu ispričane“, izjavio je on prošle sedmice za bosanski dnevni list Oslobođenje.



Denis Džidić je izveštač IWPR-a iz Sarajeva.