Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Gnev zbog decentralizacije odlaze izbore

Na talasu populizma opozicija vodi kampanju protiv zakona o promeni opstinskih granica.
By Ana Petruseva

Makedonski parlament je ove sedmice izglasao odlaganje lokalnih izbora za jedan mesec, nakon sto je postalo jasno da poslanici nece moci da okoncaju raspravu o novom kontroverznom zakonu o teritorijalnoj organizaciji do 7. avgusta, prvobitnom roku za zavrsetak skupstinske rasprave o ovom predlogu zakona.


Sobranje je 3. avgusta odlozilo lokalne izbore, koji ce se odrzati 21. novembra umesto 17. oktobra, nadajuci se da ce dodatnih mesec dana dati poslanicima dovoljno vremena da usvoje zakon o novim administrativnim granicama lokalnih samouprava.


Odlaganje se smatra znakom da je makedonska vlada izgubila korak u odnosu na ranije utvrdjeni redosled mera u procesa decentralizacije, te da je ustuknula pred neocekivanim masovnim protestima protiv predlozenih promena.


Preduslov za predstojece izbore – predlozi za decentralizaciju, koji predstavljaju poslednju, kljucnu komponentu Ohridskog mirovnog sporazuma cime je okoncan etnicki sukob 2001. godine, nasli su se u blokadi u makedonskom parlamentu posto je opozicija mobilizovala svoje snage da bi se suprotstavila predlozenim promenama administrativnih granica lokalnih samouprava.


Mada insistira da podrzava koncept prenosa ovlascenja na lokalni nivo, opozicija odbacuje predlozene nove opstinske granice tvrdeci da bi one vodile ka podeli zemlje po etnickim linijama podele.


Vlada je branila predlozene promene tvrdeci da ce one, zapravo, osnaziti jedinstvo, te da nece doprineti podelama izmedju dve glavne etnicke zajednice u zemlji.


Negodovanje opozicije se uglavnom usredsredilo na pripajanje albanskih sela Strugi i Kicevu cime ovi mali, uglavnom etnicki makedonski gradovi postaju sastavni deo pretezno etnicki albanskih opstinskih samouprava.


Opozicija je, takodje, osporila predlozene administrativne granice prestonice Skoplja na osnovu cega ce se dva albanska sela pripojiti glavnom gradu. Time ce udeo albanske populacije porasti iznad dvadeset odsto, sto je uslov za sticanje dvojezicnog statusa odredjene teritorije.


Tokom proteklih nekoliko meseci, opozicija je organizovala proteste, blokirala puteve i odrzala na desetine lokalnih referenduma protiv novog zakona. U Strugi, u kojoj ranije nije bilo etnickih napetosti, protesti su postali nasilni pre nekoliko sedmica.


Razmere revolta makedonskog stanovnistva ukazuju na stepen nepoverenja u odnosima izmedju dve zajednice, ali i na cinjenicu da rane iz oruzanog sukoba 2001. godine nisu zacelile.


Cini se da vecina Makedonaca jos uvek strahuje da etnicki Albanci, ili oni najradikalniji medju njima, potajno prizeljkuju konacnu podelu. Pretezno nacionalisticke opozicione stranke su pozurile da ove strahove iskoriste u politickoj borbi.


"Nezadovoljstvo javnosti je razumljivo jer ono vuce korene iz 2001. godine i osecanja da se nesto nepravicno dogodilo Makedoniji", izjavio je nedavno predsednik Branko Crvenkovski, dodajuci da su siromastvo i niski zivotni standard doprineli ovakvim frustracijama.


Predsednik je, medjutim, zatim rekao da jos uvek veruje u Ohridski mirovni sporazum u kome je decentralizacija glavna komponenta.


"Ja nisam potpisao Ohridski sporazum zato sto sam bio prisiljen na to, vec zato sto verujem da je Ohridski sporazum koncept koji ce obezbediti stabilnost u zemlji i jednakost za sve njene gradjane", rekao je on.


Na albanskoj strani, mnogi vide makedonski otpor zakonskim predlozima kao dokaz da Makedonci nisu spremni da sprovode odredbe mirovnog sporazuma u celini kao ni da omoguce jednakost Albancima. Oni negiraju da im je konacni cilj podela zemlje.


"Da su Albanci zeleli da podele zemlju, to su mogli da ucine u bilo kom trenutku", izjavio je Zudi Dzeljilji, poslanik opozicione Demokratske partije Albanaca.


"Istina je da mi [Albanci] zelimo da zivimo u jednoj drzavi, ali to mozemo imati u ujedinjenoj Evropi", dodaje on. "Ako se ne budemo pridruzili Evropskoj uniji, to ce biti vasa [to jest, makedonska] greska".


Uprkos Dzeljiljijevom nediplomatskom izboru reci, njegova izjava ukazuje na veoma vaznu stvar, a to je da Evropa u potpunosti podrzava vladin stav u ovom sporu.


Decentralizacija je kljucni uslov za makedonsku prijavu za clanstvo u Evropskoj uniji, koja je podneta u martu ove godine. Zvanicnici Evropske Unije i NATO-a izrazili su podrsku vladinim predlozima i apelovali su na opoziciju da ne blokira proces.


Medjutim, od kada se debata preselila u parlament pre dve sedmice, opozicione stranke su podnele preko stotinu amandmana na zakonske predloge i time su otvorile, naizgled, beskrajnu raspravu o njima, prisiljavajuci vladu da odlozi planirane lokalne izbore.


Opozicija tvrdi da odluka o odlaganju izbora pokazuje da je Vlada Makedonije svesna cinjenice da joj rejting pada.


"Odlaganjem lokalnih izbora, vlada pokusava da kupi vreme, nadajuci se da ce protesti splasnuti i da ce se paznja javnosti usmeriti ka drugim stvarima", kaze Ganka Samoilovska Cvetanovska, potpredsednica opozicione nacionalisticke stranke VMRO-DPMNE.


Vladajuci Socijaldemokrati, SDSM, negiraju to, okrivljujuci opoziciju za odlaganje lokalnih izbora i tvrdeci da je to neizbezna posledica dugih rasprava opozicionih poslanika i brojnih amandmana.


"Ne plasimo se izbora", kaze Boris Kondarko, poslanik SDSM-a. "Opozicija je opstruirala parlamentarnu debatu o ovom zakonu, koji je od kljucne vaznosti za proces decentralizacije".


Mnogi analiticari smatraju da bi vladajuca koalicija trebalo da prihvati svoj deo odgovornosti za konfuziju oko planova za novu teritorijalnu organizaciju.


Oni krive tajnovitost koja je okruzivala razgovore o ovim planovima tokom cetrdeset pet dana zbog cega javnost nije imala uvida u ono sto vladajuce koalicione stranke nude Albancima.


U trenutku kada je sporazum konacno postignut, svi su jedva cekali da vide vladine predloge, ali su otkrili da predlog zakona sadrzi mnoga resenja koja su makedonski predstavnici ranije nazvali neprihvatljivim.


Nije ni potrebno reci da je opozicija istog trenutka proglasila vladine predstavnike "izdajnicima". Sve je to islo u prilog stavu mnogih Makedonaca da su Albanci dobili isuvise ustupaka.


Nedavna istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da javnost snazno protivi vladinim planovima. Prema rezultatima istrazivanja koje je sproveo Institut za socioloska, politicka i pravna istrazivanja, objavljenim 4. avgusta, 72,9 odsto ispitanika se protivilo predlozima o promenama administrativnih granica.


U analizi rezultata istrazivanja prema etnickoj pripadnosti pokazalo se da je medju Makedoncima protivljenje vladinim predlozima bilo preko 90 odsto, a kod Albanaca oko 30 odsto. Sedamdeset procenata ispitanika albanske nacionalnosti podrzalo je vladine planove.


Na ulicama, protesti i blokade puteva se nastavljaju u mnogim opstinama. Prva zvanicna zrtva aktuelne krize bi mogao biti medjunarodni festival poezije u Strugi, jedan od makedonskih najprestiznijih kulturnih dogadjaja, koji je prvi put odrzan pre cetrdeset tri godine.


Lokalne vlasti u Strugi vec su saopstile da festival ne bi trebalo da se odrzi ovog leta zbog napetosti u toj oblasti i zabrinutosti zbog mogucnosti nezeljenih incidenata ako bi se dogadjaj uistinu odrzao. Vlada razmislja o mogucnosti prebacivanje festivala ove godine u Skoplje.


Medjutim, vlada se suocava sa tezim problemima nego sto je otkazivanje poetskih veceri. Opozicija nije raspolozena da popusti sa svojim pritiskom u parlamentu i mada nijedan od njenih brojnih amandmana jos uvek nije prosao, predstavnici opozicije usporavaju skupstinsku debatu dugackim govorima, koristeci svaku mogucnost da odloze glasanje o amandmanima.


Lider VMRO-a Nikola Gruevski je rekao vladi da ce opozicija podrzati svih dvadeset osam zakona o decentralizaciji ako se zakon o teritorijalnoj organizaciji povuce, a problematicne odredbe poprave.


Ipak, uprkos konstantnom pritisku, vlada ne pokazuje nikakve znake spremnosti da izmeni svoj predlog zakona.


Usled toga, opozicija ce pribeci poslednjoj ustavnoj opciji koja im preostaje i pokusace da izdejstvuje referendum o ovom zakonu. Da bi to uradili, neophodno je da prikupe 150.000 potpisa do 23. avgusta. Predlagaci referenduma kazu da su prikupili preko 100.000 potpisa pri cemu im je ostalo na raspolaganju vise od dve sedmice.


Ako bi se referendum i odrzao, malo je verovatno da ce dovesti do povlacenja spornog zakonskog predloga. Pristalice vladajucih makedonskih i albanskih stranaka verovatno ce bojkotovati glasanje, a to bi moglo onemoguciti ispunjavanje zakonskog uslova o izlasku minimalno 400.000 glasaca da bi rezultati referenduma bili validni.


Referendum bi samo produbio postojece etnicke tenzije u Makedoniji i, moguce je, isprovocirao kontra-referendum na albanskoj strani. U svakom slucaju, postoji ozbiljan rizik od nanosenja nepopravljive stete odnosima izmedju dve najvece etnicke zajednice u Makedoniji.


Ana Petruseva je menadzer IWPR projekta u Skoplju.